L191 - Biologija - Kit ubica - Momčilo Mitrović - Danijela Veljković

1. KIT UBICA

2. Sadrzaj
1. Opis
2. Zivotni ciklus
3. Rasprostranjenost
4. Ishrana
5. Orke I ljudi
6. Zatocenistvo

3. Opis
• Orke imaju vidljiva obeležja na svom telu; sa crnim leđima,
belim grudima i bokovima i belom oznakom iznad i iza očiju.
Mladi su žuti ili narandžasti na rođenju, ali kako rastu koža
dobija belu boju. Orke imaju glomazno i zdepasto telo sa
velikim leđnim perajem. Mužjaci obično narastu od 6.5 do 8
metara i teže do 6 tona. Zabeleženi su izuzetno veliki mužjaci
koji su dostigli težinu od skoro 8 tona. Ženke su manje,
dugačke su od 5.7 do 7 metara i teške oko 5 tona. Najduža
orka ikad zabeležena je bio mužjak sa obala Japana - bio je
dugačak 9.8 metara. Mladi po rođenju teže oko 180 kilograma
i dugački su oko 2.4 metara. Sa svojom dužinom i snagom
orka je najbrži morski sisar, često dostižući brzinu od 56
kilometara na čas.
• Za razliku od drugih delfina, grudno peraje orke je krupno i
okruglo i više liči na pedalu nego kod drugih vrsta delfina.
Mužjaci imaju vidljivo veća grudna peraja od ženki. Skoro dva
puta su duža, mereći 1.8 metara i više imaju oblik trougla.
Kod ženki peraja su generalno iskrivljenija i kraća.

4. Zivotni ciklus
• Ženke su polno zrele sa oko 15 godina života. Trudnoća varira od 15 do 18
meseci. Rađaju otprilike na svakih pet godina. Porođaj se može odviti u bilo
koje doba godine, dok su najčešći oni u zimskim mesecima. Stopa smrtnosti
mladunčadi je veoma visoka - blizu polovina svih mladih ne doživi 6 meseci.
Majke doje do dve godine, ali sa 12 meseci mladi počinju da uzimaju čvrstu
hranu. Svi članovi jata, uključujući i mužjake svih starosnih doba, učestvuju u
podizanju mladih kitova.
• Ženke se pare dok ne napune oko 40 godina, što znači da ukupno okote
prosečno pet mladunčadi tokom života. Obično ženke dožive 50 godina, dok u
krajnjim slučajevima mogu da dožive starost od 80 pa čak i do 90 godina.
Mužjaci žive kraće, oko 45 godina. Rekorder je kit ubica, poznat i kao "Stari
Tom" - njegovu pojavu su pratili svake zime od 1843. do 1932. godine kod
Novog Južnog Velsa u Australiji, što znači da je imao najmanje 89
godina.Životni vek orki u zatočeništvu je znatno kraći, obično ne žive duže od
25 godina

5. Rasprostranjenost
• Ne postoji informacija o celokupnoj
svetskoj populaciji orki. Lokalna procena
na Antarktiku iznosi 70–80,000 kitova, u
tropskom Pacifiku 8,000, oko Japana do
2,000, oko Norveške 1,500 i oko
severoistočnog Pacifika ima oko 1,500
orki. Ukupna populacija se slobodno
procenjuje na maksimalno 100.000 kitova
ubica.

6. Ishrana
• Orke su vrhunske grabljivice. Ponekad se nazivaju vukovima mora zbog toga što love u
jatima.Orka prosečno pojede 227 kilograma hrane svakodnevno.
• Love razne vrste plena. Pojedine populacije se specijalizuju za samo jednu vrstu plena. Na
primer, kitovi oko Noveške i Grenlanda love haringu i prate migratornu rutu te ribe do
norveških obala svake jeseni. Druge populacije se hrane fokama. Stanovnicima
severoistočnog Pacifika, losos sačinjava 96% ishrane.
• Orke su poznate po tome da povremeno napadaju i uznemiruju pliskavice i foke bez
ikakvog očiglednog razloga.
• Orke jedu 30-ak vrsta riba, posebno lososa, haringu i tunu, zatim se hrane nekim vrstama
ajkula (Cetorhinus maximus, Carcharhinus longimanus, Sphyrna zygaena). Jednom
prilikom, na obalama Kalifornije, je ubijena velika bela ajkula od strane majke kita ubice
koja je štitila svoje mladunče. Mladunče je zatim pojelo ajkulinu jetru bogatu nutritivnim
sastojcima. Oko Novog Zelanda kitovi ubice su posmatrani kako love i raže. Plen uključuju
i glavonošci i morske kornjače.
• Zabeleženo je da su 22 vrste kitova (uključujući sivog kita, plavog kita, ulješuru...) plen
kitova ubica. To su uglavnom mladunci ili slabe i povređene životinje. Međutim, grupa od
pet i više orki je u stanju da savlada odraslu jedinku.
• Kada love mladog kita, orke ih najčešće prate i gone dok ih ne izmore. Tada uspevaju da
odvoje majku od mladunčeta, sprečavajući ga da udahne vazduh na površini. Kitovi su
obično udavljeni ovom prilikom. Malo jato ženki ulještura ponekad uspe da odbrani mlade
formirajući krug oko njih. Lov na velike kitove zahteva puno vremena, često i do sedam
sati. Kanibalizam je takođe primećen kod orki.
• Drugi morski sisari koji predstavljaju plen orkama su morski lavovi i foke. Morževi i morske
vidre, kao i beli medvedi se retko love.
• Nekoliko vrsta ptica se lovi, uključujući pingvine, kormorane i morske galebove.
•

7. Orke I ljudi
• Najveći udeo u lovu na orke ima
Norveška. Od 1938. do 1981.
norveški kitolovci su ubijali
prosečno 56 kitova svake godine.
Japan je na drugom mestu - 43
životinje svake godine od 1946. do
1981. Sovjetski Savez je lovio
nekoliko kitova svake godine oko
Antarktika. Izuzetak je 1980.
godina kada su pobili 916 kitova.
• Danas, nijedna država ne sprovodi
znatan udeo u kitolovu. Mali udeo
pripada Indoneziji iGrenlandu.
Ponekad su orke lovljene zbog
konkurencije za ribom. 1950.
godine USAF (Ratna avijacija
SAD) je na molbu Vlade Islanda
koristila bombere i strelce sa
puškama kako bi pobila orke u
islandskim vodama zbog ribe.

8. Zatocenistvo
• Prvi kit ubica uhvaćen i prikazan u zatočeništvu je bio onaj 1964.
godine u Vankuveru. U sledećih 15 godina oko 60 do 70 orki je
uhvaćeno u Pacifiku za ovakve svrhe. Tokom kasnih sedamdesetih i
do polovine osamdesetih, orke su hvatali uglavnom iz islandskih voda
(50 kitova za pet godina). Od tada, orke se uspešno "gaje" u
akvarijumima i vodenim parkovima.
• Kritičari tvrde da zatočene orke žive stresnim životom usled malih
akvarijuma, lažne društvene strukture i hemijski modifikovane vode.
Takve orke su povremeno ispoljavali agresiju međusobom i prema
ljudima, usled stresa.

9. Aleksinacka gimnazija
Mitrovic Momcilo I/4