2. O zvezdama
Zvezde su najrasprostranjenija nebeska tela u Svemiru. One se
sastoje od gasova i mi golim okom mozemo da vidimo oko 5000
zvezda, dok sa teleskopom mozemo da vidimo stotine milijardi
zvezda. Udaljenosti među zvijezdama su ogromne i mere se
svetlosnim godinama. Jedna svetlosna godina je put dug oko
9,46 biliona kilometara koji svetlost predje za godinu krecuci se
brzinom od 299 792 458 km/s. Samim time i ostale zvezde koje
su udaljene, na primer, 500 svetlosnih godina od Zemlje, mi
.
danas vidimo onako kako su one izgledale pre 500 godina,
takoreci, posedujemo vremeplov sedeci u mestu. Posebno
fascinantno je kada pomislimo da na nebu gledamo zvezde
kako su one izgledale pre par miliona godina, jer su mnoge
udaljene bas toliko svetlosnih godina od nas. Neke od njih
danas mozda vise ne postoje, jer su eksplodirale mozda, ali ta
svetlost jos uvek nije stigla do nas, jer mi vidimo samo njihovu
svetlost koja je krenula na put pre par miliona godina.
4. Promenljive zvezde su one koje, vise ili manje pravilno,
menjaju svoj sjaj tokom vremena. Vecina zvezda sjaji
stalno gotovo konstantnim sjajem,samo 1% su promenljive
zvezde.
Prvi su ih uocili arapski astronomi u ranom srednjem
veku. Naime, primetili su da jedna sjajna zvezda u
sazvezdju Persej menja svoj sjaj periodicno u razmaku
od oko tri dana, pa su je nazvali Aglol.
1596. godine saradnik poznatog astronoma posmatraca
Tiho Brahea, Fabricius, otkrio je promenljivu zvezdu u
sazvezdju Kit i nazvao je Mira zbog njene neobicne
osobine da se ponekad ne vidi na nebu. Kasnje, kada je
teleskop usao u upotrebu, utvrdjeno je da ova zvezda
zapravo menja sjaj i golim okom se moze videti samo
kada je u maksimumu svog sjaja dok se u minimumu
moze vidi samo teleskopom.
5. Posmatranje promenljivih zvezda je zahvalno podrucje rada za
astronome amatere. Profesionalni astronomi ne mogu da
prate sve promenljive zbog njihovog ogromnog broja, tako da
amateri tu mogu da daju znacajan doprinos astronomiji. Uslov
je da se posmatranja vrse sistematski i da budu dobro
organizovana i dugotrana – vise meseci pa i godina. Osnovni
zadatak je da se izvede kriva promene sjaja zvezde u funkciji
vremena, sto se dobija cestim posmatranjima i odredjivanjem
sjaja promenljive zvezde kako golim okom tako i
instrumentom – fotoelektricnim fotometrom.
8. Pulsirajuce
Većina zvezda iz ove skupine pulsiraju tako da
se skupljaju i šire. Među pulsirajućim
promenljivim zvezdama razlikujemo dve velike
klase:
Cefeide - imaju kratke periode (nekoliko dana ili
meseci), a stabilan period promene sjaja jedan
je od najvažnijih obježja cefeida.
Dugoperiodične promenljive zvezde –
njihovi periodi su duži, do 1000 dana, sjaj
zvezde se menja manje pravilno.
12. - Zvezde tipa R CBo (R Severne krune) imaju velike
nepravilne promene sjaja,a ujedno i spektralne klase.
- Zvezde tipa UV Cet za krace vreme od jednog minuta
povecaju sjaj nekoliko zvezdanih velicina,a potom sjaj lagano
opada.
Nove zvezde karakterise brzina promene sjaja za 8m do 15m
za samo nekoliko dana,uz kasnije sporo varirajuce opadanje
sjaja.
Supernove zvezde u galaksijama pojavljuju se u proseku
jednom u 20 do 400 godina,zavisno od tipa galaksije.
Amplituda promene sjaja takve zvezde je do 19m.
-U ostacima dveju supernovih radio-astronomi su 1967.god.
pronasli jake izvore radio-zracenja,koji zrace u kratkim
vremenskim intervalima,nalik na svetionik. Ova tela su
nazvana pulsari.
15. Pomracujuce (Elipsne)
Pojedini bliski parovi zvezda, kod kojih
ravni kretanja grade vrlo mali ugao prema
vizuri posmatrača ili se poklapaju s njom,
međusobno se pomračuju pri čemu dolazi
do smanjenja ukupnog sjaja sistema.
Jedna od najpoznatijih eklipsnih zvezda je
Algol beta Perseja.
17. Rotirajuce
Promenljive zvezde usled rotacije
- Nesferične promenljive zvezde
Zvezde nesferičnog oblika menjaju sjaj zbog nestalne
veličine površine okrenute prema posmatraču.
- Zvezde sa pegama
Zvezde čija je površina prekrivena velikim pegama
sličnim Sunčevim. Rotacijom zvezda pojavljuju se
različite grupe pega, pa se sjaj zvezde menja za nekoliko
desetih delova magnitude.
19. Međuzvezdani prostor nije prazan. Osim
gravitacionog i magnetskog polja, u njemu
je i međuzvezdana materija. Ona se sastoji
od čestica prašine i gasa. Gustina ove
materije je veoma mala. Tako retka materija
na Zemlji još nije dobijena, ali zbog
ogromnih dimenzija prostora ona čini jednu
desetinu mase Galaksije.
20.
21. Međuzvezdana prašina sastoji se od čestica čiji je
prečnik oko stotog dela milimetra. Na tim česticama se vrši
apsorpcija i rasejanje svetlosti zvezda. Međuzvezdana
prašina je neravnomerno raspoređena, a najviše je ima u
ravni Mlečnog puta.
Međuzvezdani gas se sastoji prvenstveno od vodonika,
ali je otkriveno i prisustvo i drugih molekula, npr. azota,
vode, itd.
Kosmičko zračenje čine relativističke čestice. Eksplozije
supernovih su glavni izvor ovih čestica. Relativistički
elektroni imaju najčešće brzinu od 120000 km/s.
22. Mećuzvezdani gas i prašina su najgušći u oblastima koje
nazivamo magline. Srednja temperatura čestica
međuzvezdanog gasa je od -263 C do -173 C. Postoje
planetarne i difuzne magline. Difuzne magline se dele na
svetle i tamne. Svetle magline su u blizini toplih zvezda i
svetle. Tamne magline se sastoje uglavnom od prašine, pa
svoje prisustvo pokazuju apsorpcijom. Izgledaju kao oblasti
bez zvezda. Planetarne magline imaju oblik eliptične pločice
ili prstena sa zvezdom u sredini. Ime su dobile zbog
sličnosti sa izgledom planeta posmatranih kroz male
teleskope. Temperatura gasa u maglini može dostići više
od 10 000 C.
23. Literatura:
Astronomija za 4.
razred gimnazije
Autori: M.S.Dimitrijević,
A.S.Tomić
