L214 - Istorija - Otkriće Amerike - Ivana Radisavljević - Svetlana Đurđević

1. Otkride Amerike

2. Stupivši u službu španskog kralja Ferdinanda i kraljice Izabele, Đenovljanin
Kristofer Kolumbo, stekao je uslove i sredstava za veliku pomorsku
ekspediciju. Osnovni motiv njegovog putovanja nisu bila geografska
otkrida, ved želja za širenjem hrišdanske vere. Kristofer Kolumbo je
najslavnije putovanje u istoriji preduzeo 1942. godine kada je isplovio iz
luke Palos sa tri broda- Santa Marija, Pinta i Ninja.

3. Putujudi na zapad stigao je do ostrva San Salvador (Sveti Spasitelj). Uveren
da je stigao u Indiju njene stanovnike je nazvao Indijancima.Iako je otkrio
novi kontinent. On nije dobio naziv po njemu, ved samo jedna država u
Južnoj Americi-Kolumbija. Kolumbova geografska otkrida nisu donela
brzo i basnoslovno bogatstvo španskom dvoru jer u Americi nije bilo
začina, pa je Kolumbo izgubio položaj guvernera novootkrivenih oblasti.
Ubrzo je slavni moreplovac umro, razočaran i u bedi.

4. Amerigo Vespuči je na teritoriju
Venecuele prispeo 1499. Rođen je u
Firenci, Italiji. Poslat je 1491. godine
u Sevilju, gde je pomogao da se
opreme brodovi za ekspedicije
Kristifora Kolumba. Učestvovao je u
dva putovanja u „Novi svet“, bio je i
vođa Španske pomorske
ekspedicije (1499-1500) koja je
verovatno otkrila ušće Amazona.
Predvodio je i portugalsku
ekspediciju (1501-1502) koja je
otkrila Rio de Ţaneiro i Rio de la
Plata. Ploveći pod španskom
zastavom, stigao do obale Brazila i
Hondurasa. Za razliku od
Kolumba, bio je uveren da je otkrio
„Novi svet“ koji se nalazi između
Evrope i Azije. Zahvaljujući
kartografima koji su zanemarili
Kolumba, novi kontinent dobio je po
njemu ime — Amerika.

5. Amerigo Vespuči je bio pisac. Njegova
putovanja nisu dokazana i ni u čemi nije bio
prvi. Ono po čemu je bio najbolji jesu njegovi
putopisi Mundus Novus i Quatuor
Navigaciones. Tim putopisima je izvršio uticaj
na grupu erudita iz Sen Deja, koji su u novoj
knjizi o geografiji nazvali novi kontinent po
njemu- Amerika, umesto Kolumbija.

6. Vasko Nunjes de Balboa, više avanturista i razbojnik nego
moreplovac, prvi je video Tihi okean i proglasio ga posedom
španskog kralja. Njegova nagrada bila je proglašenje za guvernera
Pacifika i Paname. Balboa je podstakao Fernanda Magelana na put
oko sveta.Vasko Nunjes de Balboa je optužen za veleizdaju i
pogubljen je 1517. godine. Njegovo ime nosi grad u soni
Panamskog kanala.

7. Doba velikih otkrida koja je započeo
Kolumbo, završio je Portugalac
Fernando Magelan. Po naređenju
španskog kralja Magelan je pošao u
do tada najvedu neizvesnost sa pet
brodova i 250 mornara. Preplovivši
južni deo Atlantika, stigao je do
moreuza koji je delio Ognjenu
zemlju od kontinenata, a koji je
kasnije po njemu dobio naziv.
Plovedi Pacifikom došao je do
Filipinskih ostrva, gde je poginuo u
sukobu s domorocima. Njegovi
mornari su uspeli da oplove Aziju i
afriku i da 1522. godine stignu u
Španiju sa jednim brodom i
osamnaest preživelih moreplovaca.
Tim putovanjem praktično je
pokazano da je Zemlja okrugla.