2. Рођен је у Чуругу, а гимназију је
похађао у Новом Саду.
Учитељску школу завршава 1902.у
Сомбору, затим борави две године у
Старом Бечају као учитељ.Одлази у
Праг где на kонзерваторијуму студира
теоретске предмете.

3. 1906. долази у Земун за
учитеља музике и диригента
српскога црквеног хора.
Упоредо ради и као
наставник у Српској
музичкој школи у Београду
и оснива приватну музичку
школу у Земуну.
Почетком Првог Светског
рата живео је у Сомбору па
1917. прелази у Загреб

4. У Сомбору прерађује своју прву оперу, која доживљава славу у
Загребу, али због ратне цензуре, као Вилин вео

5. У Осијеку, па у Сплиту и Новом
Саду.
1933. се враћа у Загреб где остаје
до 1939. када је постављен за
професора Музичке академије у
Београду, чији касније постаје и
ректор.
1946. је изабран у звање
редовног члана Српске
академије наука и уметности
(САНУ), на челу чијег се
Музиколошког института
налазио од 1948.до 1954. године.
1960. године добио је
Седмојулску награду СР Србије
за животно дело.

6. Извор Коњовићеве инспирације се
налази у фолклору, а своје естетске
принципе је игодидоследно ослања на
музику говора, па чак проширује тај
поступак на инструментални део.
У целини узевши, његово се
стваралаштво надовезује на реализам
Мусоргског и Бородина, а посебно на
Леоша Јаначека, но у исти мах и на
Мокрањца, оца националне музике у
Србији.знео у својим студијама и
написима.

7.  На подручју инструменталне музике, Коњовић није
пружио много дела, али се међу њима истичу
Симфонија у c-mollu из 1907, Јадрански капричо за
виолину и оркестар (1933.), симфонијска поема
Макар Чудра (према Горком, 1944.), два гудачка
квартета (d-moll и f-moll) и као чегово најзначајније
дело Симфонијски триптихон Коштана,
састављен из инструменталних делова његове
истоимене опере: интерлудија између I и II чина
(Собина), прелудиј V слике (Кестенова гора) и
балетских нумера (Велика чочечка игра).

8. Поред бројних хорова и соло
песама, Коњовић је написао и
петопера: оперски првенац „
Женидба Милошева” („
Вилин вео”), затим „Кнез од Зете
” (према Лази Костићу, 1929.), „
Коштана” (1931, прерађена
1940. и 1949.), комична опера „
Сељаци” (према
Веселиновићевом Ђиду, 1952.) и
последња опера „Отаџбина”
(према Војновићевом спеву
Смрт мајке Југовића).

9.  I чин
 Прва слика
 Ускрс. У богато намештену собу , у кући Хаџи Томе, улеће неколико другарица његове кћери Стане да је зову на игру. Стана одбија позив јер је жалосна и више жели да
остане сама са рођаком Васком. На Васкино питање зашто је тужна она одговара да њен брат Стојан пије и да је стално са циганком Коштаном која је својим певањем и
плесом опчинила све мушкарце у месту. Из Хана (гостионице) чује се Стојанова и Коштанина песма. Васка се жали на Стојана јер он обасипа Коштану новцем,
хаљинама и другим даровима. Стана га брани и плаши се да он не настрада јер каткад из крчме долази звук пуцања. Обе девојке чују кораке и говор Хаџи Томе и одлазе
брзо у кућу. Он љут улази у друштву три грађана који покушавају да га умире. Огорчен је на владање свога сина и на то што запушта кућу и родитеље и сматра да је за
све крива његова жена, стојанова мајка због своје хладноће и ћутљивости. Арса. рођак, кмет у месту, улази да поздрави весео празник. Хаџи Тома га кори што не уме да
направи реда ни у селу ни међу циганима.Опет се чује пуцањ из пушке. Арса оправдава Цигане да песмом и свирком зарађују хлеб. Тада улази полиција и обавештавају
их да је стојан са циганском бандом отишао у млин Хаџи Томе. Они брзо одлазе. У собу улази Стојанова мајка која је због свега несрећна. Зада, стара циганка долази к
њој и доноси Коштанину кошуљу на коју ће да врача да би она напустила Стојана. Мајка остаје сама и гата у пасуљ и види да Стојан силно воли Коштану и спрема се да
га прокуне али уместо тога куне сопствена уста која су хтела изрећи ту клетву.
 Оркестарски интерлудиј 'Собина' спаја прву и другу слику.
 Друга слика
 Вече у дворишту Хаџи Томине воденице зване Собина. Стари воденичар марко и његова жена Магда слушају где се приближава игра и песма. Стојан долази са
Коштаном а за њима циганска дружина и Стојанови другови. Касније долази Митке, Стојанов ујак прослављени бекрија. Игру и песму прекида изненадни долазак Хаџи
Томе који хоће све да их растера. Стојан одлази након сукоба са оцем. Магда чини све да умири Хаџи Тому у чему и успева. Митке наређује да цигани опет запевају.
Митке одушевљен подстиче све јаче Цигане те се развија Велика чочечка игра која толико загрева Хаџи Тому да позива друштво у своју кућу.
 [уреди]
 II чин
 Трећа слика Кућа Хаџи Томина. Стана покушава да одобровољи Стојана али је он одбија. Кад он чује да Коштана пева његовом оцу постаје љубоморан и раздражен.
Хаџи Тома је толико одушевљен Коштанином игром и песмом да јој баца дукате.Растерује брата који покушава да га уразуми и све Цигане.Коштану пушта тек када се
пожали да је болесна.
 Четврта слика Друштво одлази код Миткета у Арсину кућу. Но енергични Митке растерује Цигане и налаже да се Коштана уда за немог циганина Асана и остаје глув на
молбе Цигана да то не чини.
 Оркестарски прелудиј 'Кестенова гора'.
 [уреди]
 III чин
 Пета слика

10.  I чин
 Прва слика
 Ускрс. У богато намештену собу , у кући Хаџи Томе, улеће неколико другарица његове кћери Стане да је зову на игру. Стана одбија позив јер је жалосна и више жели да
остане сама са рођаком Васком. На Васкино питање зашто је тужна она одговара да њен брат Стојан пије и да је стално са циганком Коштаном која је својим певањем и
плесом опчинила све мушкарце у месту. Из Хана (гостионице) чује се Стојанова и Коштанина песма. Васка се жали на Стојана јер он обасипа Коштану новцем,
хаљинама и другим даровима. Стана га брани и плаши се да он не настрада јер каткад из крчме долази звук пуцања. Обе девојке чују кораке и говор Хаџи Томе и одлазе
брзо у кућу. Он љут улази у друштву три грађана који покушавају да га умире. Огорчен је на владање свога сина и на то што запушта кућу и родитеље и сматра да је за
све крива његова жена, стојанова мајка због своје хладноће и ћутљивости. Арса. рођак, кмет у месту, улази да поздрави весео празник. Хаџи Тома га кори што не уме да
направи реда ни у селу ни међу циганима.Опет се чује пуцањ из пушке. Арса оправдава Цигане да песмом и свирком зарађују хлеб. Тада улази полиција и обавештавају
их да је стојан са циганском бандом отишао у млин Хаџи Томе. Они брзо одлазе. У собу улази Стојанова мајка која је због свега несрећна. Зада, стара циганка долази к
њој и доноси Коштанину кошуљу на коју ће да врача да би она напустила Стојана. Мајка остаје сама и гата у пасуљ и види да Стојан силно воли Коштану и спрема се да
га прокуне али уместо тога куне сопствена уста која су хтела изрећи ту клетву.
 Оркестарски интерлудиј 'Собина' спаја прву и другу слику.
 Друга слика
 Вече у дворишту Хаџи Томине воденице зване Собина. Стари воденичар марко и његова жена Магда слушају где се приближава игра и песма. Стојан долази са
Коштаном а за њима циганска дружина и Стојанови другови. Касније долази Митке, Стојанов ујак прослављени бекрија. Игру и песму прекида изненадни долазак Хаџи
Томе који хоће све да их растера. Стојан одлази након сукоба са оцем. Магда чини све да умири Хаџи Тому у чему и успева. Митке наређује да цигани опет запевају.
Митке одушевљен подстиче све јаче Цигане те се развија Велика чочечка игра која толико загрева Хаџи Тому да позива друштво у своју кућу.
 [уреди]
 II чин
 Трећа слика Кућа Хаџи Томина. Стана покушава да одобровољи Стојана али је он одбија. Кад он чује да Коштана пева његовом оцу постаје љубоморан и раздражен.
Хаџи Тома је толико одушевљен Коштанином игром и песмом да јој баца дукате.Растерује брата који покушава да га уразуми и све Цигане.Коштану пушта тек када се
пожали да је болесна.
 Четврта слика Друштво одлази код Миткета у Арсину кућу. Но енергични Митке растерује Цигане и налаже да се Коштана уда за немог циганина Асана и остаје глув на
молбе Цигана да то не чини.
 Оркестарски прелудиј 'Кестенова гора'.
 [уреди]
 III чин
 Пета слика