Srpski jezik Lektira za 3.razred osnovne škole

1. СТОЛИЦЕ,СТОЛИЦЕ,
ЗАШТО НЕ КОРАЧАШ?ЗАШТО НЕ КОРАЧАШ?
Драган Лукић
- избор из поезије -

2. Драган Лукић је једини наш дечји песник који
никад није ни покушавао да пише за одрасле.
Песник кога деца прихватају и воле, осећајући га као свог пријатеља.
Он осећа дечји живот и близак му је дечји свет, уме да говори о
детету и за дете.
Он у пeсмaмa и рaзмишљa кao дeтe, нe пoкушaвajући свojим
читaoцимa дa “сoли пaмeт” и нaмeтнe живoтнe врeднoсти, вeћ дa им
oлaкшa рaзумeвaњe свeтa oдрaслих. Његове песме и приче су
прилагођене деци, поучне и веселе. У дечјим песмама он је нашао
могућност да искаже своју племенитост, отвореност, срдачност.
ДРАГАН ЛУКИЋ
(Београд, 30.11.1928. — Београд, 01.01.2006)
кјкј
Драган Лукић, дечји писац, рођен је у Београду
од оца Александра и мајке Томаније.
Отац му је био штампарски машиниста,
па се Драган већ од најранијег доба дружио са
одштампаним књигама.

3. ДРАГАН ЛУКИЋ О СЕБИ...
“И моја школа и наша кућа, у којој сам провео
детињство, налазе се на периферији Београда. Ја то
веома ценим. Мислим да се детињство може много
лепше и пуније живети у неком малом месту него као
заробљеник скучених простора, бетонских ограда и
саобраћајних опасности центра града. Центар је, можда,
привлачан и користан за одрасле. Али деци је ипак
најлепше у мом крају, на Лекином брду, код последње
тролејбуске станице.”
Крај моје куће, на углу,
где људи увек стоје,
пријатељ стари, тролејбус,
одмара точкове своје.

4. “Књиге сам осећао као живе пријатеље и другове. Умеле су
сатима да ми причају. Чинило ми се као да ме држе за руку
и воде некуда по свету. Чинило ми се да јунаке из књига
познајем као своје другове из улице и школе. Играјући се,
често смо, моји другови и ја, живели као свет у књигама.”
“Моје прве књиге почеле су да разговарају са децом, да
шапућу, па су мало-помало, и мене увеле у разговор тако
да ја сада не могу да престанем да разговарам са децом,
не могу да престанем да им причам приче и да за њих
пишем песме.” Стварајући по мери дечје речи,
песник позива на маштање и игру.

5. Како у песмама Драгана Лукића
и обичне ствари постају занимљиве?
Данас
врапци
не слећу на жице
разапете између кућа
и на кровове црвене,
данас
врапци
у тренутку
великих техничких достигнућа
обожавају
телевизијске антене.
Бензинске станице су пивнице
за аутомобилски свет.
Кад ожедне, сврате
"мерцедес" и "шевролет".
Ту се "фића" тетура од пића.

6. Његове су песме, често састављане по
обрасцу "шта-на-шта-личи".
Та поређења изгледају овако:
Оловка је кројачица
великих и малих слова
и сејачица снова.
Куд она прође
војска речи ниче,
роди се велика као џин
а у старости је
палчић из приче.
Њено је срце меко
па се ломи често.
Велика школска клупа
за оловку је престо,
ту нађе, понекад,
тишину и мир,
крај ње је увек
резач са оштром сабљом
њен ађутант-официр.

8. Да ли се слажете са песником да Септембар
треба да се презива Школарић?
Зашто?
Зато што је септембар месец школа и ђака.
ШКОЛА

9. Лукићево виђење дечје љубави према родитељима
одише кућном топлином и захвалношћу.
Из ње зрачи срећно детињство.
Свакога дана кад с посла дође
мој тата мени косу чупне,
мој тата мене шаком лупне,
и каже: — Јак си као гвожђе.
Свакога дана кад пере руке
он насапуни сестри лице,
и прска водом канаринце,
и с нашом мачком игра жмурке.

10. ШТА ЈЕ ОТАЦ?
Молим вас, реците,
отац шта је?
Да ли је отац тата
или — судија за прекршаје?
Мене отац стално испитује
и жели ово и оно да чује.
И кад сам у школу пошла,
и кад сам из школе дошла,
и зашто је ово овако,
и зашто је оно онако,
и зашто је ово овде —
зашто оно није онде,
и како сам смела ово,
и како сам смела оно,
и знам ли ја да сам већ велика,
и знам ли ја да више нисам мала,
знам ли ја шта је карактер
тврђи од челика
и знам ли ја пошто је шнала?
И зашто нисам мислила,
и како нисам пазила,
и шта сам опет згазила,
и како, како,
и зашто, зашто,
и смем ли, смем ли,
и знам ли, знам ли?
Па зато питам
отац шта је.
Да ли је отац тата
или — судија за прекршаје?
Протест детета због непажљиво или
недовољно исказане родитељске љубави.

12. Из куће је излетео
на улицу Ива,
сав задихан, захуктао,
ко локомотива.
Видели га другови
па за њим и они,
потрчали, захуктали,
ко прави вагони.
Сад улицом тако јури
та чудна колона.
То воз Ивин путује
са седам вагона.

14. АРСЕН ДЕДИЋ -Деда артиљерац
АРСЕН ДЕДИЋ -Легао Јоца
АРСЕН ДЕДИЋ-Нина нана
БИСЕРА ВЕЛЕТАНЛИЋ-Фифи
БИСЕРА ВЕЛЕТАНЛИЋ -Шта је страшно
ЂОРЂЕ МАРЈАНОВИЋ -Колце
ЂОРЂЕ МАРЈАНОВИЋ -Тролејбус
ДРАГАН ЛАКОВИЋ-Седмица
МИЛЕНКО ПАВЛОВ -Ловац Јоца
ОЛИВЕР ДРАГОЈЕВИЋ -Досадна песма
ОЛИВЕР ДРАГОЈЕВИЋ -Пецач
ЗЛАТКО ПЕЈАКОВИЋ-Ђачки валцер
ЗЛАТКО ПЕЈАКОВИЋ -Јесења песма
ЗЛАТКО ПЕЈАКОВИЋ-Степенасти рукопис