essay

1. Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu
Nevena Prokić
Master studije: generacija 2012/2013
Smer: MeĎunarodna ekonomija
Br.indeksa: 2017/2012
PRISTUPNI RAD IZ PREDMETA MEĐUNARODNE FINANSIJE
TEMA:
EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ
(EBRD)
U Beogradu, 11.02.2013. godine

2. Sadržaj:
1. Istorijat EBRD
2. Uloga EBRD
3. Pravci delovanja EBRD od 2000. godine
4. Finansijski instrumenti EBRD
5. Aktuelni pravci delovanja EBRD u SEMED region
6. Najznačajniji tekući projekti
7. Ulaganja EBRD u agrosektor
8. Donatorski program EBRD
9. EBRD i finansijske institucije
10.Angaţman EBRD u Srbiji
 Ulaganja u bankarski sektor Srbije
 Ulaganja u sektor malih i srednjih preduzeća
 Ulaganja u Srbiji 2012. godine
11.Planirana ulaganja u regionu jugoistočne Evrope u narednim godinama
12.Zaključak

3. ISTORIJAT EBRD
Evropska banka za obnovu i razvoj osnovana je maja 1990. godine, a počela sa radom aprila
1991. godine, sa sedištem u Londonu. Ustanovljena je sa ciljem da odgovori izazovima izuzetnog
trenutka u istoriji Evrope, nakon:
 Pada Berlinskog zida (1989),
 Sloma komunističkog reţima i raspada Sovjetskg saveza,
kako bi pomogla u izgradnji nove ere u istočnoj i centralnoj Evropi. Inicijalna ideja o osnivanju ove
institucije potekla je od predsednika Fransoa Miterana u Francuskoj (1989).
Prioritetan cilj njenog osnivanja je da se u zemljama centralne i istočne Evrope podstakne
prelazak na otvorenu trţišnu privredu i pomogne njihovo uključivanje u meĎunarodnu ekonomiju, uz
"posebnu brigu o jačanju demokratskih institucija, poštovanju ljudskih prava i politici očuvanja
čovekove okoline".
Na samom početku poslovanja, projekti finansiranja EBRD bili su okrenuti drţavnom sektoru,
meĎutim kasnije preovlaĎuje privatni sektor. Tokom 90-ih godina akcenat je bio na privatnom sektoru
kao glavnom motoru promena. Tada je banka uspostavila reputaciju eksperta za tranziciju zemalja ka
uspostavljanju otvorene trţišne privrede.
EBRD je danas u vlasništvu 63 zemlje-akcionara i 2 meĎuvladine organizacije: Evropske unije
(EU) i Evropske investicione banke (EIB). Članice Banke su i neke vanevropske zemlje ( najznačajnije
meĎu njima: SAD i Japan ) uz neophodan uslov da budu članice MeĎunarodnog monetarnog fonda.
Ostvaruje saradnju sa vodećim meĎunarodnim organizacijama: OECD, MMF, WB, IFC i
specijalizovanim agencijama UN .
Organe upraljanja čine:
 Predsednik
 Odbor guvernera
 Odbor direktora
 Savetodavni i operativni organi:
 Izvršni komitet i
 Viši menadţment banke
Aktuelni predsednik je Suma Chakrabati.
ULOGA EBRD
Glavne aktivnosti i korisnici usluga banke obuhvataju:
 odobravanje kredita vladama pojedinih zemalja, lokalnim vlastima i privatnim firmama,
direktno ili posredstvom domaćih finansijskih organizacija (poslovnih banaka). Krediti
se odobravaju uglavnom malim i srednjim preduzećima za podršku pre svega u procesu
privatizacije.
 davanje garancija i osiguravanje stranih investicija, uz pruţanje savetodavne i tehničke
podrške klijentima.
 posluje i sa organizacijama civilnog društva (nevladine organizacije, političke i
istraţivačke organizacije, razna udruţenja ţena, organizacije za podršku razvoju biznis)

4. koje doprinose razvoju politika, strategija, novih pravaca i programa delovanja EBRD, u
cilju implementacije projekata u različitim sektorima i oblastima.
Za razliku od Svetske banke koja se bavi uglavnom javnim sektorom, EBRD se bavi i privatnim
sektorom tako da se 65% sredstava plasira u zajmove za razvoj malih i srednjih preduzeća.
Banka se u sektoru MSP angaţuje na tri načina:
 daje zajmove privatnom entitetu,
 postaje akcionar sa 5- 10% udela, na tri do pet godina, u firmi koja se osniva ili razvija, a potom
izlazi iz vlasništva,
 pruţa garancije za dobijanje kredita od privatnih banaka.
EBRD omogućava zemljama u kojima deluje i sledeće usluge:
 promocija kofinansiranja i SDI
 mobilizacija domaćeg kapitala
 pruţanje tehničke podrške
Koliko je EBRD posvećena svojim bazičnim ciljevima, potvrĎuje i to da svaka njena investicija
mora pre svega:
 podrţavati dalji razvoj otvorene, trţišne ekonomije,
 prihvatiti rizik pri podršci privatnih investitora,
 slediti čvrste principe bankarskog poslovanja i regulative,
 jačati odrţivost ekonomije zemlje.
Ključna područja promene u tranzicionim zemljama 90-ih godina, kojima je EBRD bila
posebno posvećena, uključuju:
 reformu bankarskog sistema,
 liberalizaciju cena,
 privatizaciju (uključujući legalizaciju i politički dijalog sa vladama zemalja),
 stvaranje odgovarajućih zakonskih okvira za imovinska prava.
Usled nedostatka domaćeg kapitala koji bi adekvatno podrţao tranziciju ovih zemalja na putu
jačanja domaće ekonomije i privrednog rasta, uz sveobuhvatne reformske procese, EBRD se
angaţovala u obezbeĎivanju stranog kapitala iz javnih i privatnih izvora. Pored finansiranja, pomenute
reforme je podrţala kroz savetovanje, obuku i tehničku ekspertizu, kao i kroz velike investicije u
privatnom i javnom sektoru.
Pravci delovanja EBRD od 2000. godine
Banka danas, kroz investiranje u privatna preduzeća, samostalno ili sa drugim partnerima,
deluje u dvadesetdevet drţava na području:
1. strukturnih i sektorskih reformi,
2. trţišne konkurencije,
3. privatizacije i preduzetništva,
4. jačanja finansijskih institucija i pravnih sistema,
5. razvoja infrastrukture neophodne za razvoj privatnog sektora,
6. usvajanja prakse snaţnog upravljanja u preduzećima i
7. jačanja svesti o zaštiti ţivotne sredine i obnovljivim izvorima energije.

5. Finansijska sredstva koje EBRD odobrava namenjena su za plasmane u javnom i pravatnom
sektoru, kroz direktno finansiranje ili putem kreditnih linija komercijalnih banaka, u regionu od
centralne Evrope do centralne Azije. Principi na kojima počiva rad Banke su da promoviše tranziciju ka
trţišnoj ekonomiji putem investiranja, pre svega u privatnom sektoru, kao i da mobiliše direktna strana
ulaganja. Uz to, EBRD podrţava:
 privatizaciju i restrukturiranje,
 podizanje standarda ţivota u tranzicionim zemljama i
 dugoročni, ekološki odrţiv razvoj. U prilog angaţmanu na ovom polju, govori podatak
da je oko 17 odsto ukupnih ulaganja namenjeno očuvanju ţivotne sredine.
Zatim, odobrava kredite malim i srednjim preduzećima, uz proširenje programa za finansiranje
uvozno - izvoznih poslova preko komercijalnih banaka. Sredstvima koja su odobrena bankama,
finansirani su infrastrukturni i energetski projekti u čitavom ovom regionu,usled čega je proširena
saradnja i sa ostalim meĎunarodnim finansijskim institucijama na tom polju.
Pokrenuta je i nova poslovna grupa, koja obuhvata industriju, trgovinu i agrobiznis, a
fokusirana je da odgovori na krizu u korporativnom sektoru. Nastala je kao rezultat povećane traţnje za
finansiranjem velikih kompanija u regionu. Banka finansira maksimalno trećinu ukupne vrednosti
ponuĎenog projekta, s tim što nema ograničenja u pogledu sektora, osim ako je reč o vojnim
aktivnostima, duvanskoj industriji, zabranjenim supstancama i izgradnji samostalnih kockarnica.
Ključno je da svi projekti u kojima učestvuje EBRD treba da promovišu zdravu investicionu klimu i
korporativno upravljanje, jer se time jača konkurencija i unapreĎuje rad institucija. Banka odobrava
isključivo dugoročne zajmove sa rokom dospeća od pet do sedam godina , a kamate mogu da budu
fiksne ili promenljive, zavisno od potrebe projekta.
Sektorska struktura i učešće u odobrenim kreditima:
 infrastruktura učestvuje sa 40 % ,
 sektor energetike 16 % ,
 finansijske institucije 21 % ,
 ostatak odlazi na pojedinačni korporativni sektor, koji učestvuje sa 25% (uključujući:
telekomunikacije, nekretnine, industrija, usluge i agrobiznis).
Prioritet banke danas (naročito od 2008. godine, kao odgovor na posledice svetske ekonomske
krize) je podrška i odrţanje kontinuiranog oporavka zemalja, sa akcentom na razvoju lokalnih
nacionalnih trţišta kapitala i redukovanju kreditiranja u stranoj valuti kod visokorizičnih zajmoprimaca.
Jačanje lokalne valute i trţišta kapitala je glavni stub strategije banke za finansijski institucionalni
sektor.
Finansijski instrumenti EBRD
EBRD koristi širok opseg finansijskih instrumenata prilagoĎenih specifičnim projektima.Glavni
instrumenti su:
 krediti,
 učešća u kapitalu i
 garancije.
Statutom banke predviĎeno je da najmanje 60% kredita mora doprineti privatizaciji preduzeća koje je
u drţavnom vlasništvu.

6. Banka je u mogućnosti da pozajmljuje novac na svetskim trţištima kapitala po veoma
povoljnim uslovima.
I pored produbljivanja ekonomske krize i nestabilnosti tokom 2011. i 2012. godine, trostruki A
(AAA) kreditni rejting banke je potvrĎen od najznačajnijih agencija za rejting. Portfolio banke je
narastao na 35 mlrd $ ( posebno veliki rast zabeleţen u 2008.godini u iznosu od oko 22 mlrd $). Pored
toga, odrţala je rekordni iznos investicija od 9.1 mlrd EUR u 380 projekata. Više od 77% ovog iznosa
otišlo je u privatni sektor, što ukazuje da je banka i dalje najviše posvećena podsticanju otvorenih
trţišnih ekonomija i rastu sektora malih i srednjih preduzeća.
Aktuelni pravci delovanja EBRD u SEMED regionu
Iskustvo sa zemljama centralne i istočne Evrope, omogućilo je EBRD širenje operacija na
zemlje poput: Mongolije (2006), Turske (2009) i Jordana, Tunisa, Maroka i Egipta (2012).
Banka i u ovim novim zemljama, u saradnji sa privatnim sektorom, ulaţe u projekte, uključena
je u politicki dijalog i omogućava tehničku pomoć u izgradnji i jačanju otvorenih trţišnih ekonomija,
osnaţivanju demokratskih procesa, poštovanju ljudskih prava, očuvanju ţivotne sredine i odrţive
energije.
Od 2011.godine, EBRD je počela da postavlja osnove za svoju ekspanziju na području juţnog i
istočnog Mediterana - SEMED region (Jordan, Tunis, Maroko, Egipat) . Program podrške u tranziciji
SEMED regiona izvršiće se u 3 faze koje obuhvataju sledeće:
1. tehničku pomoć, finansiranu iz fondova saradnje koja će omogućiti banci istraţivački rad,
zatim da identifikuje i pripremi investicione projekte, izgradi kapacitete perspektivnih klijenata
i neguje saradnju sa drugim institucijama u regionu;
2. iniciranje investicija iz Specijalnih fondova ( Bord direktora je alocirao 1 mlrd $ neto prihoda
banke u cilju implementacije rane faze investicionih aktivnosti u maju 2012. godine);
3. uspostavljanje sveobuhvatnih aktivnosti banke kada zemlje ovog regiona dobiju članstvo u
banci i time postanu zemlje u kojima EBRD investira. Kao i u slučaju zemalja centralne i
istočne Evrope, moraju da pokaţu posvećenost i primenu principa demokratije, pluralizma i
trţišne ekonomije- kao osnovne preduslove za pruţanje pomoći.
Prioriteti banke u ovom regionu su:
 direktna podrška i kreditne linije sektoru malih i srednjih preduzeća - kao motoru razvoja
privrede i kreiranja poslova
 poboljšanje lanca vrednosti u okviru agrobiznisa putem povećanja prinosa, unapreĎenja
logistike, efikasnije upotrebe resursa…
 izgradnja kapaciteta za preuzimanje rizika i inovacija proizvoda u bankarskom sektoru,
kako bi banke privukle nove klijente i zadovoljile potrebe sadašnjih klijenata
 podrška projektima obnovljive energije i energetske efikasnosti
 razvijanje rešenja za finansiranje infrastrukturnih projekat a- decentralizacija finansiranja na
lokalne nivoe vlasti, uključivanje privatnog sektora, pojačana regulativa.

7. Aktivnosti u SEMED regionu banka finansira kroz programe:
 Kreditiranje u domaćoj valuti ( ETC Local Currency Loan Programme )
 Specijalni fond usmeren na “zelenu” energiju i efikasnost u ovoj oblasti ( Green Energy Special
Fund )
Najznačajniji tekući projekti (po najvećem iznosu odobrenih sredstava):
 finansiranje Volkswagen group u Rusiji sa 28 mil eur u kapitalu i 600 mil Eur kredita. U pitanju
je izgradnja montaţnog postrojenja u kome će se odvijati celokupna proizvodnja-zavarivanje,
montaza i farbanje automobila.
 trenutno ima 3 projekta sa Severstal- najvećim proizvoĎačem čelika u Rusiji (600 Eur kredita
odobreno za 17 energetski efikasnih projekata u Cherepovets ţelezari. I to je najveći kredit u
ove namene do sada.)
 120 mil Eur obezbeĎenog kredita za konstrukciju nove suve peći u cementari Garadah u
Ajzerbedţanu, koja će zameniti 4 postojeće vlaţne peći što će podici kapacitet proizvodnje u
cementari.
 Borets, vodeći ruski proizvoĎač opreme u naftnoj industriji primio je 140 mln$ kredita za
ekspanziju i modernizaciju proizvodnih sredstava kao i komercijalizaciju proizvoda.
 44 mil EUR uloţeno u Renault Technologie Roumanie za finansiranje izgradnje Test centra
 8 mil. EUR direktnog zajma za MEDpark , prvoj meĎunarodnoj privatnoj klinici u Moldaviji,
za izgradnju i opremanje klinike u glavnom gradu Moldavije.

8. Pregled ulaganja EBRD od 1991.godine i osnovni podaci, sa pregledom zemlja u kojima je angažovana

9. Ulaganja EBRD u agrosektor
U 2011. godini EBRD je uloţila rekordnih 945 mln. EUR u projekte u agrosektor. Fokus
banke je na pomoći agrobiznisu kako bi se oporavio od finansijske krize i nastavio dalje u
unapreĎenju kapaciteta i potencijala jer će u budućnosti doţiveti još veću ekspanziju. To je već
treća godina zaredom da agrosektor dobija taj rekordni iznos investicija.
Uprkos nepovoljnoj ekonomskoj klimi, banka kreditira 21 zemlju od Centralne Evrope do
Centralne Azije. Kontinuirano nastavlja da pomaţe najmanje razvijene privrede. U prilog tome
govori podatak da je 40% svih transakcija u okviru ovog sektora finansirano kroz Program
kreditiranja u domaćoj valuti, kako bi se smanjili rizici vezani za fluktuacije deviznog kursa u
slabijim ekonomijama.
Varirajući u opsegu od 0.2 mil. EUR do 125 mln EUR , krediti i investicije su dostigle
najviši nivo u agrosektoru u Rusiji, centralnoj Aziji, istočnoj Evropi i Kavkazu. Dodatno, banka
je odobrila 112 mln EUR Zapadnom Balkanu.
EBRD takoĎe organizuje seminare i konferncije u regionu Zapadnog Balkana, u okviru
kojih je do sada privučeno preko 200 najuticajnijih direktora i akcionara u agrobiznisu.
Tranzicioni izvestaj EBRD (2011) pokazuje da većina ljudi ovog regoina troši manje na
ishranu usled visokih cena koje su u stalnom porastu (od početka ekonomske krize). Kao
odgovor na ovakve tendencije, banka je lansirala Inicijativu: Bezbednost hrane u privatnom
sektoru u saradnji sa Organizacijom za hranu i agrokulturu (FAO), u cilju zajedničkog
angaţovanja na ovom polju.
Banka nastavlja da igra centralnu ulogu u političkom dijalogu nastojeći da uključi ključne
akcionare u ovoj industriji. U skladu sa tim ona ko-predsedava novo ustanovljenom Radnom
grupom za hranu i zaštitu voda - Multilateral Development Banks (MDB) Working Group on
Food and Water Security i bila je uspešna u ubeĎivanju vlade Ukrajine da ukloni izvozne kvote
za ţitarice i daţbine na hranu u celoj industriji.
Pregled ulaganja u agrobiznis

10. Primeri ulaganja u agrosektor u ovom regionu:
 Preduzece ATO- trţišni lider u preradi semena pamuka u jestivo ulje u juznom
Tadzikistanu, bio je prvi primalac pomoći u domacoj valuti u iznosu od 1,72 mln TJS što
je ekvivalentno iznosu od 279 .000 EUR . Sredstva su pruţena za poboljšanje kvaliteta
proizvoda, kupovinu nove opreme i povećanje proizvodnje.
 U Gruziji je nakon raspada Sovjetskog saveza došlo do urušavanja kolektivnih
agrokulturnih farmi u drţavnom vlasništvu. Danas se farmeri u Gruziji suočavaju sa
nedostatkom modernog know-how u voĎenju biznisa. Kao odgovor na ovakvo stanje,
Banka je 2010.godine pruţila podršku ekspanziji Mardţbel- gruzijskoj agrobiznis grupi ,
kreditom od 12 mln $ uz svu tehničku podršku koja podrazumeva poboljšanje
farmerskog menadţmenta, koji će uspostaviti efikasnu proizvodnju i povećati prinose
proizvodnje. Ujedno, nakon ove edukacije biće omogućeno širenje znanja i praktičnih
tehnika meĎu farmerima u regionu.
Donatorski program EBRD
Podrška donatora je ključna za operacije banke u
pomenutom regionu.Resursi i ekspertiza koju poseduje,
omogućavaju banci da ulaţe u odrţive projekte koji
poboljšavaju ţivotni standard i ekonomske mogućnosti. U
2011. donatori su uloţili €454 million, najveći iznos
dostupan banci u jednoj godini. Zajedno, banka i donori
su posvećeni ključnim područjima poput: energetske
efikasnosti i klimatskih promena, usluge vezane za
transport, puteve, jednakost polova i podršku MSP.
Donatorski program EBRD je finansiran od strane vlada i
meĎunarodnih institucija. Njihov doprinos projektima
pokriva suštinske troškove poput konsultanskih usluga,
revizije, obuke zaposlenih.
U Egiptu, tokom 2011.godine, u okviru podrške
malom biznisu, lansirala prvi donatorski finansiran
projekat sa Fast transport Group koji pruţa usluge
prevoza u Aleksandriji sa ciljem proširenja usluga na
Kairo. Pomoć je pruţena sa ciljem poboljšanja biznis
modela i menadţmenta.

11. EBRD i finansijske institucije
Kroz svoje investicije, banka nastoji da unapredi finansijske sisteme u zemljama u kojima
posluje. Od „91.godine Banka je odobrila preko 25 mlrd EUR finansijskom sektoru i sada
poseduje 9.4 mlrd EUR u svom portfoliju.
Ključni ciljevi EBRD u finansijskom sektoru su:
 stimulisanje pozajmljivanja-kreditiranja realnoj ekonomiji
 pomoć u razvoju domaće valute i trţišta kapitala
 promocija boljeg upravljanja , odrţivog biznis modela i unapreĎivanja menadţmenta za
rizik kod banaka i nebankarskih institucija
 podrška konsolidaciji i privatizaciji u finansijskom sektoru
Angažman EBRD u Srbiji
Evropska banka za obnovu i razvoj je najveći investitor u srpskoj ekonomiji od 2001.
godine, sa ukupnim ulaganjem od oko 3,3 milijarde EUR. U 2011. godini ova meĎunarodna
finansisjka institucija uloţila je 526 miliona EUR kroz 28 projekata, od čega je 50 odsto
sredstava uloţeno u privatni, a preostalih 50 odsto u javni sektor.
Strateški prioriteti za Srbiju utvrĎuju se svake druge godine u dokumentu »Strategija za
Srbiju«. Ekonomski potencijal Srbije, EBRD vidi kao osnovu za razvoj celokupnog regiona i to
sa tri strateška prioriteta:
 investicije u korporativni sektor,
 ulaganja u infrastrukturu i
 podrška finansijskom sektoru.
Kada je reč o korporativnom sektoru, nastaviće da odobrava kredite, kako lokalnim tako
i inostranim firmama, za potrebe privatizacije i restrukturiranja nakon privatizacije, i to
uglavnom za velika preduzeća.
U oblasti infrastrukture, EBRD će, zajedno sa drugim finansijskim institucijama,
nastaviti da igra ključnu ulogu u razvoju saobraćajne, energetske i lokalne infrastrukture u Srbiji.
Podrška finansijskom sektoru podrazumeva razvoj novih proizvoda, dalju konsolidaciju,
investiranje u nebankarske finansijske institucije kao što su: lizing i osiguravajuće kuće, privatni
penzioni i investicioni fondovi.
Aktivnosti banke i u 2012. godini bile su usmerene na:
 razvoj transporta, energetskog sektora i opštinske infrastrukture.
 pruţanje podrške drţavi u izradi pravnih dokumenata u vezi a fiskalizacijom i javnim
finasijama.
 unapreĎenje odnosa izmeĎu drţave i privrede kako bi se racionalizovala javna potrošnja.

12. EBRD je posebno zainteresovana za sanaciju srpskih puteva, razvoj ţelezničkog
saobraćaja u Srbiji i realizaciju projekata u infrastrukturi putem javno-privatnih partnerstava.
Milijardu evra uloţeno je u infrastrukturu, odnosno prevoz, oko 500 miliona EUR u energetski
sektor i oko 1,5 miijardi evra u preduzeća i finansijski sector - od čega polovina tj. 750 miliona
EUR u prehrambenu industriju.
Ulaganja u bankarski sektor Srbije
Krajem 2011.godine Evropska banka za obnovu i razvoj i „Sosijete ţeneral banka“ u
Srbiji zaključile su ugovore u iznosu od 160 miliona evra u cilju jačanja kreditne podrške realnoj
ekonomiji zemlje (povećanje kreditiranja MSP, unapreĎenja usluga za stanovništvo i širenje
poslovne mreţe, kao i povećanja kreditranja u domaćoj valuti).
Erste Bank a.d. Novi Sad potpisala je ugovor o korišćenju sredstava za mikro, mala i
srednja preduzeća u iznosu od 10 miliona evra. Najmanje 60 procenata kreditne linije EBRD,
Erste banka je upotrebila za podršku privredi van Beograda. Pored finansiranja malih i srednih
preduzeća Erste Banka namerava da deo sredstava plasira i najmanjim pravnim licima – mikro
preduzećima i preduzetnicima.
Ulaganja u sektor malih i srednjih preduzeća
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) 2012. godine sa 800.000 evra podrţala oko
60 projekata malih i srednjih preduzeća u Srbiji, preko takozvanog BAS programa (Business
Advisory Services). Finansijsku podršku dobili su i projekti iz oblasti energetske efikasnosti i
očuvanja ţivotne sredine, dok je druga budţetska linija bila namenjena projektima konsultantske
prirode, a u planu je i podrška ţenskom preduzetništvu. U okviru BAS programa predviĎene su
i aktivnosti za razvoj trţišta koje se odnose na različite treninge, seminare i obuke.
Ulaganja u Srbiji 2012. godine
U sektoru proizvodnje i usluga, EBRD je u Srbiji finansirala nekoliko projekata u
korporativnom sektoru:
 poljoprivrednoj kompaniji »Victoria Group« odobrila kredit od 10 miliona evra za
instalaciju dva bojlera na biomasu u pogonima za mlevenje uljarica.
 »Hemofarm« Vršac - dva kreditna aranţmana za ekspanziju,
 »Sevojno - EPH« - za postprivatizaciono finansiranje operativnog procesa,
 »Ball Packaging« - za grinfild proizvodnju i fabriku nameštaja
 »Forma Ideale« - za finansijsko restrukturiranje i ekspanziju.

13.  odobrila dugoročni kredit od 10 miliona evra za potrebe restrukturiranja i
modernizaciju kompanije »Štark« , zahvaljujući kome je ova kompanija ostvarila
pozitivne rezultate i ponovo postala profitabilna (2006.godina).
Evropska banka za obnovu i razvoj je u srpski agrobiznis 2012.godine uloţila 40 miliona
EUR, a nastaviće i u 2013.godini sa podrškom primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i
prehrambenoj industriji.
U budućnosti će se fokusirati na finansiranje projekata u sektoru obnovljive energije.
Prema oceni njenih analitičara, Srbija je u protekloj deceniji ostvarila značajan napredak, ali je,
kao i u drugim zemljama svetska ekonomska kriza ostavila “traga”.
Podrţala reformu „Ţeleznice Srbije“ kreditom od 95 miliona evra za modernizaciju pruge
na Koridoru 10. U ranijim investicijama, EBRD je „Ţelezicama Srbije“ obezbedila ukupno 317
miliona EUR za modernizaciju voznih sredstava i infrastructure, kao i za podršku
restrukturiranja kompanije.
Planirana ulaganja u regionu jugoistočne Evrope u narednim godinama
Evropska banka za obnovu i razvoj odobriće u iduće dve godine tri milijarde EUR kredita
zemljama jugoistočne Evrope koje su se našle pod najţešćim udarom krize u evrozoni.
Fokusiraće se preteţno na potporu bankarskom i privatnom sektoru u zemljama ovog
regiona i podsticati zapošljavanje kroz velike infrastrukturne projekte, poput gradnje ţelezničkih
pruga i puteva.
Planirano je izdvajanje oko 1,2 milijarde EUR za Srbiju do 2015. godine. EBRD nudi
Srbiji direktno finansiranje projekata za energetsku efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora
energije za šta je preostalo još 50 miliona EUR ( prema Izveštaju EBRD s kraja oktobra
2012.godine).

14. Zaključak
Hitnost i sposobnost da se odgovori na značajne dogaĎaje brzo i odlučno, bez obzira da li
je to krah komunističkog reţima, raspad Sovjetskog Saveza krajem 90-ih, svetska finansijska i
ekonomska kriza ili "arapsko proleće" i nemiri u Egiptu novijeg datuma, jedan je od zaštitnih
znakova banke od početka.
Banka je danas prisutna i aktivna u više od 30 zemalja od centralne Evrope do centralne
Azije, uključujući oblast juţnog i istočnog Mediterana. Češka je jedina zemlja koja više ne prima
investicije od EBRD jer je uspešno okončala svoj tranizicioni period. Zahvaljujući razumevanju
trzišno orijentisanih ekonomija i saradnji sa meĎunarodnim finansijskim institucijama, banka
igra krucijalnu ulogu u stabilizaciji ovog regiona i planiranju oporavka od globalne finansijske
krize koja je zadesila svet 2008. godine.
EBRD je posvećena podsticanju napretka tranzicionih zemalja ka trţišno orijentisanoj
privredi uz poseban akcenat na jačanje privatnog sektora (posebno sektora malih i srednjih
preduzeća). U novijim godinama 21. veka promoviše i preduzetničke inicijative u manje
razvijenim zemljama i zemljama u razvoju. Ovo će nastaviti da bude njena misija i u godinama
koje dolaze.

15. Literatura:
1. website: www.ebrd.com
About the EBRD Reports, EBRD, May 2012.
Agribusiness Report, EBRD, April 2012.
The EBRD and donors: Investing in changing economies Report,
EBRD 2012.
Financial institutions Report, EBRD May 2012.
Private Sector for Food Security Initiative Report, EBRD, September
2011.
Manufacturing and Services Report, EBRD, First quarter 2012.
2. Saradnja EBRD i NBS, Izveštaj NBS, 2011.
3. Saopštenja i članci o angaţmanu EBRD u Srbiji, Izvor: elektronski mediji i
drugi sajtovi na internetu