1. PTICE

2. OPŠTE ODLIKE
Izgled i građa tela ptica prilagođena je posebnom načinu
kretanja – letenju i sposobnosti termoregulacije.
Dijagnostičke osobine ptica su:
-jedine današnje životinje koje imaju perje.
-kljun (nemaju zube)
-prednje noge preobražene u krila
-šuplje kosti
-kobilica (koštani greben na grudnoj kosti)
-vazdušne kese
-termoregulacija (održavanje stalne temperature tela)
-razmnožavaju se polaganjem jaja
Zbog kretanja letenjem:
- aerodinamično telo
- jaki grudni mišići pomoću kojih pokreću krila tokom leta.

3. GRADJA PTICA
Glava:
-Kljun-sačinjen od rožne
materije
-Nemaju zube (da bi bile
lakše
-Oči - kod nekih izuzetno
oštar vid (soko), kod
nekih prilagođen noćnom
vidu (sova)
-Uši – samo otvori, kod
nekih sluh izuzetan i služi
za orjentaciju (noćne
ptice)
Oblik kljuna ukazuje na ishranu ptica.

4. GRADJA PTICA
Trup:
-Krila (prednje noge)
-Zadnje noge (rožne
krljušti)
-Perje
(termoregulacija i
letenje)
-Masna žlezda
(vodene ptice)

5. PERJE
Perje nastalo radi održavanja
telesne temperature.
Pera su sačinjena od rožne materije
(keratin)
Pero: osnovna "grana" sa koje polaze
hiljade malih "grančica" (perca)
koje su međusobno povezane tako
da čine glatku površinu pera.
Postoji četiri vrste perja:
- Dugo perje (letna pera) na krilima,
- Repna pera za upravljanje i
održavanje ravnoteže
- Telesno kratko perje (pokrovna
pera) pokriva telo ptice
- Paperje (kratko, raščupano)
održava temperaturu tela
Mitarenje promena perja.

6. LETENJE
 Krila
 Perje
 Grudni mišići (belo
meso) oslanjaju se na
kobilicu - koštani
greben na grudnoj
kosti
 Vazdušne kese (služe
za lakse održavanje
tela u vazduhu)
produžeci pluća od
kojih neke zalaze I u
šuplje kosti (da budu što
lakše) - Nemaju zube takođe da bi bile
lakše

7. GRUDNI MIŠIĆI I SKELET

8. Razmnožavanje
 Polno
 Polni dimorfizam kod
mnogih
 Mužjaci upadljiviji
 Specifično ponašanje pri
parenju
 Polažu jaja
 Vode brigu o potomstvu

9. GRADJA JAJETA
 Ljuska (sa krečnjakom, čvrsta, ima pore)
 Belance i žumance (rezervna hrana)
 Embrion („beba“ ptić)
 Vazdušni dzep

11. Ptići

12. Ptići
 Kada ženka ptice položi jaja, ona se moraju održati toplima
kako bi se budući ptići u njima razvili. Ovaj proces se zove
ležanje na jajima ili inkubacija koju uobičajeno izvodi ženka
ležeći na jajima u gnezdu i održavajući njihovu konstantnu
potrebnu toplotu tokom izvesnog perioda.
 Neki ptići, kao na primer mladunci patke ili guske, čim se
izlegu prate svoje roditelje u stopu, sami se hrane onim što
pronađu i njihovo telo je prekriveno paperjem.
 Druge vrste ptica, kao na primer papagaji ili laste, rađaju
se potpuno gole kože i bespomoćni su tokom određenog
perioda dok ne ojačaju i ne počnu da se kreću, pa ih čuvaju
i prehranjuju njihovi roditelji dok ovi ne dobiju perje i ne
počnu da lete.
 Tek izlegli ptići u gnezdu - goli, nepokretni i bespomoćni,
otvorenih usta čekaju da ih njihovi roditelji nahrane
polusvarenom hranom .

13. MIGRACIJE
 Kada životinja odlazi na dalek put svake godine kako bi
pronašla hranu, toplije podneblje ili partnera za parenje,
ona migrira.
 Do migracija dolazi u određenim periodima sezone i
životinje uobičajeno prate ustaljenu rutu koja predstavlja i
put povratka.
 Ptice se u jesen okupljaju u velika jata kako bi migrirala u
toplije krajeve pre zime. Narednog proleća one se vraćaju
nazad na svoje teritorije i u svoja prošlogodišnja gnezda.
 Pticama su od pomoći Sunce, Mesec, zvezde, pa čak i
Zemljino magnetno polje kako bi se uspešno orijentisale u
prostoru.
 Pored ptica, migriraju i neke vrste leptirova, plavi kitovi i
lososi.

14. MIGRACIJE