2. U ovom radu pokušaću da objasnim zašto mislim da su pojava mikroprocesora i Interneta
ključni momenti u razvoju računarskih tehnologija i znanja koja su dovela do sveprozimajućeg
prisustva računara u savremenom životu.
MIKROPROCESOR
Tehnologija koja je omogućila razvoj personalnog računara, tehnologija mikroprocesora, razvila
se u periodu između 1969. i 1971. godine u kompaniji Intel. Inače Intel se bavio proizvodnjom
poluprovodne memorije i čipova po porudžbini. Japanski proizvođač kalkulatora, Busicom,
1969. godine se obratio Intelu da im naprave čip za naučni kalkulator koji će sadržati
trigonometrijske i druge napredne matematičke funkcije. Posao je dodeljen Ted Hoff-u. On je
rešio da umesto specijalnog logičkog čipa dizajnira čip opšte namene koji se može programirati.
Tako je, 1971. godine, napravljane čip 4004, međutim Busicom zbog finansijskih problema
odlazi u stečaj, a Intel uspeva da dobije pravo na čip i izbacuje ge na tržište, sa cenom oko
1000$. Uskoro izlazi i brža 8-bitna verzija 8008, pa još snažnija 8080, koji će postati i osnova za
personalne kompjutere, koji se pojavljuju aprila 1974. godine. U to vreme i druge kompanije za
proizvodnju poluprovodnika su počele sa proizvodnjom mikroprocesora: Motorola 68000, Zilog
Z80, MOS Technology 6502. Sa ovakvom konkurencijom cena mikroprocesora pada na 100$.
U to vreme veliki uticaj na razvoj računarske tehnologije, tačnije nastanak mikroračunara, imali
su hobisti i ljudi koji su se zalagali za ideju o „slobodi“ kompjutera, naročito u oblasti
Kalifornije. Hobisti si mladi tehnofili, uglavnom muškarci, zaposleni kao tehničari ili inženjeri u
industriji elektronike, aktivni radio amateri, koji su kupovali elektronske setove i sami ih
sklapali, pokazivali su veliko interesovanje za hradver. Oni su već imali ključnu ulogu u razvoju
radio industrije, jer su sami pravili radio prijemnike pre nego što je uopšta i počela njihova
masovna proizvodnja, a sada se nalaze i u srcu razvoje jedne potpuno nove tehnologije. A što se
tiče ideje o „slobodi“ kompjutera, treba pomenuti Ted Nelson-a i Marshall Mcluhan-a. Ted
Nelson je imao idejo koju je nazvao Hypertext – sistem sa velikom količinom informacija na
kompjuteru, kojem mogu upravljati čak i neobučene. Zainteresovao je mlade tehničare iz
Kalifornije i bio redovan govornik na okupljanjima hobista. A Marshall Mcluhan, sa knjigom
Understanding Media, je imao veliki uticaj na akademske i kulturne ustanove na globalnom
nivou.
Januara 1971. godine nastaje prvi računar baziran na mikroprocesoru, Altair 8800. Veliki broj
hobista dolazi u dodir sa Altairom 8800, a među su i neki od najzaslužnijih ljudi koji su u pravo
vreme videli i iskoristili potencijal koji nosi tržište računara. Među njima su Bill Gates, Paul
Allen, Steve Wozniak i Steve Jobs. Pojavljuju se računari poput Apple I i II, IBM 5100, novi
softver i operativni sistemi, Basic, VisCalc, MS-DOS, tržište sve više širi, a računari pronalaze
svoj put do krajnjih korisnika. Pojavljuje se GUI (Graphical User Interface) koji predstavlja
neverovatan pomak, i mogućnost da se računari prošire i na manje obrazovanu grupu korisnika.
2
3. Zatim sledi još jedna prekretnica u obliku Windows 95 koji tada postavlja standarde grafičkog
okruženja koji se i dan danas koriste.
INTERNET
Istorija razvoja elektronskih sredstava komunikacije kreće od izuma telegrafa, preko telefona,
zatim radija, televizije i konačno računara. Sve bržim razvojem naučnih istraživanja i lokalnih
računarskih mreža, postojala je potreba za brzom i efikasnom razmenom informacija na velikim
udaljenostima. Vođeni tim razlozima, 1969. godine u SAD-u je vladina agencija ARPA
(Advanced Research Project Agency) povezala nekoliko računara u četiri univerziteta u
državama Kalifornija i Utah. Novonastalu računarsku mrežu nazvali su ARPANET. Bitan detalj
kod kreiranja mreža je bila mogućnost odbrane mreže od nepredviđenog prekida na način da ona
uvek može funkcionisati iako je neki njen deo oštećen.
Tu mogućnost su brzo uočile i druge organizacije, a pogotovo je bila važna vojnim
organizacijama. Vojne organizacije su proučavale načine kako da održe komunikacione mreže u
funkciji i u slučaju nuklearnog rata, pa im je ARPANET došao kao idealan odgovor.
Tokom sedamdesetih godina dvadesetog veka, ARPANET se koristi kao vojna i naučna mreža,
da bi se konačno 1983. godine podelila na civilni dio (ARPANET) i vojni deo (MILNET).
Koncept i ideja Interneta
Internet se tokom vremena razvio u najveću i najvažniju računarsku mrežu na svetu. Danas je
velikom broju ljudi život nezamisliv bez Interneta. Prvobitna ideja je bila da se napravi mreža
koja će funkcionisati i kada je neki njen deo oštećen. Mreža se stvara na način da uvek postoje
alternativni putevi od početne do krajne tačke, da paketi mogu samostalno tražiti put. Budući da
se paketi šalju nezavisno, mogu doći različitim putevima do krajnje tačke. Čak je moguće i
ponovno poslati pakete ako se izgube.
Druga ideja koja je zaslužna za ovakav razvoj Interneta je ta što je Internet zapravo skup više
nezavisnih mreža. Bilo ko može postaviti novi računar na mrežu i postaviti neki novi servis, bez
čekanja na uslugu ili odobrenje nekog centralnog upravljačkog tela. Time je osigurana vrlo
velika dostupnost, fleksibilnost i lagano dodavanje novih sadržaja i usluga.
U početcima, Internet je koristila ograničena grupa ljudi za potrebe razmene uglavnom naučnih
informacija. Korisnički interfejs je bio rudimentaran, a samo korišćenje Interneta komplikovano.
Time je širenje Interneta bilo ograničeno. Pojavom prvih Internet pretraživača, korišćenje
interneta i razmena informacija je postala jako jednostavna. To je osiguralo nagli porast broja
3
4. korisnika, a time i porast broja informacija. Sledio je silovit razvoj interneta u narednih 20-tak
godina do nivoa kakvim ga danas poznajemo.
Ideja otvorenosti, dostupnosti i fleksibilnosti su osigurale Internetu razvoj do današnjeg nivoa.
Internet danas
Pre 20 godina kada je počeo masovni razvoj Interneta, verovatno niko nije ni mogao da zamisli
do koje mere će se Internet danas razviti. Jedan od naziva Interneta je cyber-space što bi se
moglo prevesti kao imaginarni prostor. Za neke ljude je Internet postao paralelni svet. Najbolji
primer paralelnog sveta je Second Life1 kojeg autori ne žele nazvati računarskom igrom. Radi se
o paralelnom svetu u kojem je moguće kupovati i iznajmljivati nekretnine, prodavati usluge,
zarađivati. Čak je moguće zameniti novac iz virtualnog sveta za pravi novac u stvarnom svetu.
Postoji i nekoliko kompanija koje se bave prodajom usluga u virtualnom svetu za stvarni novac.
Zapravo se gubi granica između stvarnog i virtualnog sveta.
Na početku razvoja, Internet je bio samo mesto gde se moglo pronaći mnoštvo informacija u
tekstualnom i grafičkom obliku. Do danas je Internet postao puno više od toga.
Veliku popularnost su postigli servisi za pretraživanje Interneta kao što su Google2 i Yahoo3 koji
su danas korporacije vredne milijarde dolara. Svedoci smo i velikoj popularnosti Internet
dnevnika (blogova) koje vode obični ljudi. Puno ljudi ima potrebu da vodi dnevnik i podeli svoje
misli s nepoznatim ljudima. Jako je popularno objavljivanje i deljenje amaterskih snimak na
Youtube-u4. O popularnosti društvenih mreža kao što su Facebook5 i Twitter6 ne treba trošiti reči.
Mnoge Internet stranice se finansiraju isključivo prodajom oglasnog prostora. Oglašavanje na
Internetu je postalo jednako važno kao i oglašavanje u tradicionalnim medijima (časopisi,
novine, radio, televizija).
Iz dana u dan je sve veći udeo trgovine preko Interneta u odnosu na klasičnu trgovinu. Tom
efektu su puno doprineli i servisi za aukcije kao što je E-bay7.
Internet danas služi i kao transportni medij za prenos drugih informacija. Najpopularnija je
upotreba VoIP (Voice over Internet Protocol) – prenos glasa preko Interneta. U osnovi se radi o
mogućnosti telefoniranja preko Interneta. Dva korisnika koji međusobno telefoniraju priključe
1
http://secondlife.com/?v=1.1 korišćen 3. jun 2010.
2
http://www.google.com korišćen 3. jun 2010.
3
http://www.yahoo.com korišćen 3. jun 2010.
4
http://www.youtube.com korišćen 3. jun 2010.
5
http://www.facebook.com korišćen 3. jun 2010.
6
http://twitter.com korišćen 3. jun 2010.
7
http://www.ebay.com korišćen 3. jun 2010.
4
5. telefone na Internet preko lokalnog priključka i koriste Internet infrastrukturu za prenos glasa.
Ova usluga je naročito korisna kod interkontinentalnih razgovora, jer je jedini trošak lokalno
spajanje na Internet.
Sa sve većim proširenjem mobilnih tehnologija, postaje sve popularniji i mobilni pristup
internetu preko mobilnih računara i telefona. Pretpostavlja se da će mobilni pristup internetu i
VoIP uvelike smanjiti troškove telefoniranja.
Budućnost Interneta
Sudeći po brzom razvoju Interneta teško je predvideti šta će se događati u sledećih deset godina.
Sada možemo pomenuti samo neke opšte smernice kako će se Internet razvijati.
Razvoj Interneta ide u više smerova paralelno. Jedan od smerova je pružanje sve više i više
usluga na Internetu. Budući da cena hardware-a pada iz dana u dan, sve je lakše doći do
potrebnih računarskih resursa na Internetu. Tako se nazire razvoj i upotreba poslovnih aplikacija
isključivo preko Interneta. (npr. već se koriste aplikacije za obradu teksta, slike i sl.). Uz njihovo
korišćenje, moguće je koristiti i diskovni prostor na Internetu kao svoj lokalni disk. Time se
korisnicima omogućava da imaju pristup do svojih aplikacija i dokumenata s bilo kojeg računara
koji ima pristup do Interneta, jer se računar koristi samo kao tanki klijent za pristup Internetu.
Očekuje se sve veća upotreba Interneta u elektronskoj trgovi. Već je jako zaživeo trend trgovanja
u B2B (Business to Business) poslovanju. B2C (Business to Customer) elektronska trgovina se
razvija sporije zbog čestih krađa brojeva kreditnih kartica. Poboljšanjem sigurnosnih protokola i
razvojem pouzdanih trgovina, i ovaj deo elektronskog trgovanja bi se trebao povećavati.
Veliki deo razvoja Interneta će svakako biti u području zabave, pogotovo kompjuterskih igara,
deljenja i prodaje muzike i filmova.
Sa sve većim povećanjem kvalitetnih sadržaja, privlači se i veći broj korisnika. Posledica tog
efekta je sve veći prihod Internet kompanija od prodaje oglasnog prostora na Internetu. Internet
je već sada postao važan medij za oglašavanje, a u budućnosti će postati još važniji.
Postoje i crna predviđanja da će razvoj Interneta uzrokovati propast štampanih medija. Ipak,
budući da radio i televizija to nisu učinili, tako neće ni Internet. Rezultat bi mogao biti samo
smanjenje prodaje jer se sve više ljudi informiše o dnevnim događanjima preko Interneta umesto
da kupuje dnevne novine. Ali nedeljni, mesečni i specijalizovani magazini će uvijek imati svoje
čitaoce.
Očekuje se veliki napredak na području multimedije kod koje se Internet koristi samo kao
infrastruktura za prenos velike količine podataka. Tako se već koriste takozvane trostruke
(tripple play) usluge. U osnovi se radi o ideji da se preko Interneta prenosi telefonski signal
5
6. (VoIP), televizijski signal (IPTV - Internet Protocol Television) i podaci s Interneta. Korisnik
plaća samo priključak na Internet i pretplatu na televizijske programe. Preko Internet priključka
koristi telefon s tehnologijom prenosa glasa preko Interneta (VoIP), gleda televiziju i koristi
standardni Internet.
Iz svega navedenog vidimo da nas čeka svetla budućnost.
Da li savremena upotreba kompjutera zaista opravdava teoriju tehnološkog determinizma
ili suprotno tome, dokazuje teoriju da je kompjuter rezultat društvenih potreba?
Činjenica da se potreba za računarima pojavila iz ambicije da se bude brži, bolji i napredniji od
drugih, može da opravda teoriju tehnološkog determinzma, međutim razvoj i primena
kompjutera u savremenom svetu pokazuje da njegova upotreba može biti i rezultat društvenih
potreba.
Ove dve teorije kod savremene upotrebe kompjutera, se stalno prepliću i kombinuju.
Revolucija informacione tehnologije može biti početna tačka prilikom analize složenosti nove
ekonomije, društva i kulture u nastajanju, upravo zbog svog prisustva u celokupnom području
ljudske aktivnosti. Međutim to ne znači da se novi društveni oblici i procesi javljaju kao
posledica tehnološke promene. Tehnologija ne određuje društvo, a ni društvo ne određuje razvoj
tehnologije, već se mnogi faktori, kao što su inventivnost i preduzetništvo, mešaju u proces
naučnog istraživanja, tehnološke invoacije i društvene promene, a rezultat zavisi od njihove
interakcije8. Tehnologija je društvo, a društvo se ne može ni shvatiti, ni prikazati bez svojih
tehnoloških alata9. U Sjedinjenim Američkim Državama, u Kaliforniji, početkom 1970-ih
godina, dogodio se tehnološki procvat, koji se može povezati s kulturom slobode, individualne
inovacije i preduzetništva koji su izrasli iz kulture američkih univerziteta 1960-ih godina.
Naglasak koji se stavljao na uređaje prilagođene individualnom korisniku, na interaktivnost, na
mrežne sisteme, na neumornu potragu za tehnološkim poboljšanjima, očigledno je promenio
tadašnje oprezne tradicije poslovnog sveta. Kada su se nove tehnologije proširile i kad su ih
prihvatile različite države, kulture, organizacije i sa raznim ciljevima, nastupila je prava
eksplozija različitih vrsta aplikacija i koristi koje su još više ubrzale tehnološku inovaciju,
proširile njen raspon i izvore.
Da li svet može da prevaziđe (ili ukine) potrebu za računarskim tehnologijama?
8
Tehnologija ne određuje društvo: ona ga otelotvoruje. Ali ni društvo ne određuje tehno logiju: ono se njome koristi.
Ta interakcija između društva i tehnologi je prisutna u delima najboljih istoričara, poput Fernanda Braudela,
http://www.bos.rs/cepit/idrustvo/gl/tehnologijaidrustvo.php korišćen 3. jun 2010.
9
Callon, M. 1992. "Society in the Making: The Study of Technology as a Tool for Sociological Analysis." Bijker,
Pinch, and Hughes, 1987, http://www.bos.rs/cepit/idrustvo/gl/tehnologijaidrustvo.php korišćen 3. jun 2010.
6
7. Savremena tehnika i tehnologija mnogo je olakšala čovekov rad, učinila ga je bržim, jasnijim,
preciznijim. Možemo slobodno reći da je olakšala njegov život. Upotreba računara u
poljoprivredi, industriji, nauci, ekonomiji, medicini, kulturi, obrazovanju, sportu, svakodnevnici
je velika. Pa čak i oni koji ne žele da ga koriste, moraju se prilagoditi savremenim zahtevima
pošti, banki, bolnica, policije, administracije, vojnih ustanova, avio prevoznika. Kompjuter je
naša sadašnjosti i budućnost, deo našeg načina života, razmišljanja i očekivanja.
Danas verovatno mnoge stvari ne bi postojale da kompjuterska tehnologija nije bila pristupačna
velikom broju ljudi, koji svojom kreativnošću i dalje utiču na razvoj i usavršavanje računara.
Moglo bi se reći da je počelo idejom o personalnom računaru, idejom da svako ima svoj računar,
koja se kasnije razvila u stvaranje jedne velike mreže računara koju zovemo Internet.
Literatura
Martin Campbell-Kelly and William Aspray, Computer: A Histroy of the Information Machine
2nd ed. (Westview PRESS, 2004.)
7
