1. Универзитети и заштита права
интелектуалне својине
Завод за интелектуалну својину
Кнегиње Љубице 5
11000 Београд
www.zis.gov.rs
Нови Сад, 28.02.2012. године
2. Зашто је интелектуална својина важна?
• Права ИС омогућавају заштиту одређених креација
људског ума и јасно разграничавају шта је чије
• ИС се може продати или лиценцирати
• ИС може бити средство за позиционирање у преговорима
• ИС може привући инвестиције
• ИС је извор информација и знања
• ИС представља могућности и ризике које треба
искоришћавати и избегавати – стратегија је кључни фактор
• ИС представља капитал компаније иако друге области
пословања могу бити у тешкоћама
3. Како долазимо до интелектуалне својине?
Интелектуална добра
+ = •Проналасци
•Дела уметности
Идеје / Креативност: •Писана дела, итд.
Мисли Решавање
проблема на Напомена: не могу се сва
неуобичајен интелектуална добра
начин заштитити правима ИС
3
4. Шта је интелектуална својина?
• Оно што разликује ИС од Права ИС – заштићена ИС
постаје правна титула нoсиоца и његово средство за
заштиту одређених креација људског ума
• Права ИС не дају право коришћења свом носиоцу већ
право спречавања комерцијалног искоришћавања
заштићене ИС од стране других лица без одобрења
носиоца права
• Нематеријална добра али икључива права слична
својинским
• Разликујемо права индустријске својине и ауторска и
сродна права
5. Облици интелектуалне својине
•ИНТЕЛЕКТУАЛНА
•СВОЈИНА
•ИНДУСТРИЈСКА •АУТОРСКО ПРАВО
•СВОЈИНА •И СРОДНА ПРАВА
Писана дела
•Патенти и мали патенти •―МЕКА‖ Драмска дела
Говорна дела
•Жигови ИНТЕЛЕКТУАЛНА
Музичка дела
•Дизајн •СВОЈИНА Филмска дела
•Ознаке географског Ликовна дела
Архитектонска дела
порекла Know-how Картографска дела
•Топографије Пословне тајне Рачунарски програми
интегрисаних кола Поверљиве информације Интерпретација
Фонограм
•Биљне сорте
Емисија
Базе података
Друго
9. Нематеријална добра – најзначајнија вредност на
тржишту
• 1975 г. Нематеријална добра су
чинила око 20% вредности
компаније
• Данас, нематеријална добра чине
преко 81% вредности компанија
на тржишту
Примери:
• АТ&Т - 75b$, од тога 50b$ у
нематеријалним добрима
• Microsoft - од 300 b$ процењене
вредности свега 5 b$ су
материјална добра
• Pfizer - од 260 b$ свега 10 b$ је у
материјалним добрима
10. ИС – вредно средство за промоцију иновација
и друштвено економски развој
• Управљање правима ИС на Универзитетима и И&Р
институцијама у циљу реализације истраживања у
замену за инвестиције у И&Р
• Коришћење права ИС за партнерство са индустријским
сектором у цињу разоја резултата истраживања у
односу на потребе тржишта
• Bayh-Dole Act of 1980, USA,
• Оснивање компанија на бази ИС са Универзитета
• У САД у периоду 1980 данас основано око 5000 start-
ups са Универзитета
11. Компаније основане на бази И&Р са Стенфорд
универзитета
• Altera • MIPS Technologies
• Atheros Communications • Nanosolar, Inc.
• BEA Systems • Netflix
• Charles Schwab & Company • Nike
• Cisco Systems • NVIDIA
• Cypress Semiconductor • Octel Communication
• DNAX Research Institute • Odwalla
• Dolby Laboratories • Orbitz
• eBay • Rambus
• E*Trade • Rational Software
• Electronic Arts • Silicon Graphics
• Gap • Sun Microsystems
• Google • Sun Power Corp.
• Hewlett-Packard Company • Taiwan Semiconductor
• IDEO • Tandem Computers
• Intuit • Tensilica
• Kiva • Tesla Motors
• Linked In • Trilogy
• Logitech • Varian Associates
• Mathworks • VMware
• McCaw Cellular Communications • Whole Earth Catalog
• Windham Hill Records
Извор: WIPO • Yahoo!
• Zillow
12. Стенфорд Унив. – неки од лиценцираних
проналазака
• Digital sound synthesis: John Chowning developed FM sound synthesis for digitally generating
sounds in the late 1960s, leading to the music synthesizer.
• Disease management: The Stanford Patient Education Research Center develops programs for
people with chronic health problems, including arthritis and HIV/AIDS. The program has been licensed
to more than 500 organizations in 17 countries and 40 states.
• DSL: In the 1980s, John Cioffi and his students realized that traditional phone lines could be used for
high-speed data transmission, resulting in patents used in asymmetric digital subscriber lines.
• E-mail security: Identity-based encryption, developed by Dan Boneh and Matt Franklin, offers an
efficient way to encrypt and protect e-mail.
• Functional antibodies to treat disease: In the 1980s, Leonard Herzenberg, Vernon Oi and Sherie
Morrison discovered how to mass produce antibodies— molecules that detect foreign substances—
and target them for destruction by the body’s immune system.
• Genome sequencing: Two tools assist in the sequencing of DNA: CHEF electrophoresis, invented in
1987 by Ron Davis, Gilbert Chu and Douglas Vollrath; and Genscan software, developed by
Christopher Burge.
• Google: The world’s most popular search engine got its start at Stanford when Sergey Brin and Larry
Page developed the page-rank algorithm while they were computer science graduate students.
• Personalized medicine: The gene chip, based on spotted microarray technology developed in the
1990s by Pat Brown and Dari Shalon, allows doctors to create genetic profiles of patients and their
diseases.
• Recombinant drug production: Recombinant DNA technology, developed in 1973 by Stanley
Cohen and Herbert Boyer, laid the groundwork for modern genetic engineering by allowing scientists
to combine pieces of DNA from different organisms.
13. The Cohen Boyer Patent
• US 4,237,244, (1974 поднета патентна пријава) на снази 1980-1997
• Носилац права: Stanford University
University of California
• $255 милиона на основу лиценцне накнаде
• 468 лиценци дато је различитим компанијама:
Amagen $54,7
Lilly $36,6
Genentech $34,7
Schering $17,3
Johnson&Johnson $13,5
Merck $10
......
14. Патентни на факултетима
• Факултети који су носиоци права ИС имају значајну
улогу у иновативним активностима и економском
развоју друштва
• Факултети се охрабрују да препознају своје везе са
привредним друштвима (део јавног интереса)
15. Патенти на факултетима
• У власништву факултета: носиоци права су факултети
и обично њима управљају Канцеларије за трансфер
технологије
• Настали на факултетима: патенти чији је бар један
проналазач запослен на факултету. Обично су носиоци
права нека од привредних друштава
• Много више патената из друге групе (ЕУ)
16. Позитивни ефекти
• Увећање финансијских средстава (лиценцирање и
надокнаде) која могу да се искористе за истраживања у
новим областима која се обично тешко финансирају на
традиционалне начине
• Пример: Cohen-Boyer Patents by Stanford
• Стварање spin off компанија које су у власништву
Универзитета (пример компанија насталих на Oxford
универзитету - http//www.isis-innovation.com)
• Бржа експлатација проналазака
17. Потенцијално негативни ефекти
• Утицај патената на тзв. ―open science‖ културу (модел
сарадње прелази у модел супарништва)
• Стратешко понашање факултета (факултети се
понашају као привредна друштва)
• Објављивање радова vs. Подношење патентних
пријава
18. Патенти на факултетима (Србија)
• Мала активност патентирања
• Недостатак опште свести о значају патената
• Недостатак комерцијалне орјентације
• Недостатак сарадње са привредом
• Од 1996-2000 год. у US је Калифорнијски универзитет
регистровао 1558 патената
20. Како релизовати ИС насталу на факултетима?
• Увођење политике по питању ИС на факултетима
• Оснивање start-up компанија
• Канцеларија за трансфер технологије
21. Национална заштита (Србија)
• Завод за интелектуалну својину Републике Србије
Закони и прописи:
• Закон о патентима ("Службени гласник РС" бр. 99/11 од 27.12.2011. године;
примењује се од 04.01.2012. године)
• Уредба о поступку за правну заштиту проналазака
("Службени лист СЦГ", бр. 62/2004 од 24.12.2004. године; примењује се од 01.01.2005. године )
22. Шта се може штитити патентом?
• Проналазак из било које области технике
• производ (нпр. уређај, супстанца, композиција,
биолошки материјал)
• Поступак
• Примена
23. Проналазак
• Техничко решење
одређеног проблема
• Дефинише везу између
техничких карактеристика и
техничког ефекта који треба
постићи
• Проналазак се штити
патентом или малим
патентом
24. Шта је патент?
• Право носиоца патента да спречи свако треће лице да
без његове дозволе заштићени проналазак:
- производи
- нуди
- ставља у промет
- употребљава
- увози
- складишти
25. Изузеци од искључивих права
- Искључива права не односе се:
• На примену проналаска или употребу производа
израђеног према проналаску у личне и некомерцијалне
сврхе
• На радње које се предузимају ради истраживања и
развоја
• На непосредну и појединачну припрему лека у
апотекама на основу појединачног лекарског рецепта и
на стављање у промет тако припремљеног лека
26. Шта је патент?
Проналазак
Патент = Ексклузивна права
Проналазач
Јавност
27. • Ограничења:
- временско (20 година од датума подношења)
- територијално (унутар географских граница државе у
којој је патент признат)
28. Право на заштиту проналазака
• Проналазач или његов правни следбеник или
наследник
• Послодавац или његов правни следбеник
• Проналазак који запослени створи извршавајући своје
редовне радне активности или посебно наложене
послове припада послодавцу
29. Шта се не може штитити патентом?
• Проналасци чија би
комерцијална употреба била
противна јавном поретку или
моралу
• Хируршки и дијагностички
поступци или поступци лечења
на људском или животињском
телу
• Биљне сорте и животињске
расе
30. Шта се не сматра проналаском?
• Открића, научне теорије и
математичке методе
• Естетске креације
• Планови, правила и поступци
за обављање интелектуалних
делатности, за играње игара
или за обављање послова
• Програми рачунара
• Приказивање информација
• ....
31. Шта чини проналазак патентом?
• Новост
• Инвентивни ниво
• Индустријска применљивост
• Није изузет од патентибилности
33. Стање технике
Датум подношења:
20.09.2011.
2008 2009 2010 2011 2012
Време (године)
стање технике чини све што је
доступно јавности пре датума
подношења пријаве патента
34. • стање технике чини све што је доступно јавности било
где у свету пре датума подношења пријаве патента :
писменим описом употребом
Стање технике
на било који начин
усменим описом
35. • Апсолутна новост – није битно ко је открио проналазак
(укључујући и самог проналазача)
• Ако је проналазач (пре подношења пријаве):
- држао предавање о свом проналаску
- објавио чланак
- употребио проналазак
врло је вероватно да је тиме угрозио новост свог
проналаска
• Објављивање радова vs. Подношење патентних
пријава
36. • ИНВЕНТИВНИ НИВО ПРОНАЛАСКА
• проналазак има инвентивни ниво ако за стручњака из
одређене области не произилази на очигледан начин
из стања технике
• комбинација докумената за доказивање недостатка
инвентивног нивоа
37. • ИНДУСТРИЈСКА ПРИМЕЊИВОСТ ПРОИЗВОДА
• проналазак је индустријски примењив ако се предмет
проналаска може произвести или употребити у било
којој грани индустрије и у пољопривреди
• индустријска изводљивост
38. Поступак за признање патента
• Правна заштита проналаска остварује се у управном
поступку који води Завод за интелектуалну својину
– Подношење пријаве
– Испитивање формалне уредности пријаве (гарантована је
тајност пријаве све до њене објаве)
– Претраживање и израда извештаја о претраживању
– Објава уредне пријаве и извештаја о претраживању у ГИС
(од тада теку привремена права која су по садржају иста
као и патент)
– Суштинско испитивање пријаве (новост, инвентивни ниво,
индустријска примењивост)
– Одлука о признању тј. одбијању
39. Поступак за признање патента
Пријава
Подносилац патента Жалба
Одбијање
Одбацивање
Претраживање Суштинско Одлука
ЗИС Подношење пријаве Израда извештаја испитивање о признању
Формално о претраживању
испитивање пријаве
Оглашавање
ништавим
Објава пријаве патента Објава признатог
и Извештаја о права
Јавни домен претраживању Патентни спис
Примедбе трећих
лица
40. Приоритетна година
Захтев за суштинско испитивање (6
месеци од пријема Извештаја о
Захтев за извештај о 20 година
претраживању) Годишње таксе за одржавање
претраживњу
месеци
0 1-2 8 12 18 24
Подношење
пријаве Суштинско испитивање
Израда извештаја о
претраживању Објава пријаве
PCT, EPO, националне пријаве
41. Таксе (основне)
• Такса за подношење пријаве: 6.100 дин. (до 10 патентних захтева)
• Такса за суштинско испитивање: 18.320 дин.
• Такса за израду извештаја о претраживању: 240 дин.
• Такса за исправу о признатом праву: 2.450 дин.
• Годишње таксе за одржавање:
за 3. годину: 8.550 дин.
за 4. годину: 10.390 дин.
...
Напомена: Ако је подносилац пријаве за признање патента физичко лице
такса се плаћа у износу умањеном за 50%
42. Накнаде (основне)
• Накнада за објаву података о признатом праву: 350 дин.
• Накнада за штампање патентног списа:
- за једну страну: 180 дин.
- за једну страну цртежа: 300 дин.
43. Мали патент
• Предмет проналаска: конструкција производа или
распоред његових саставних делова
• Трајање заштите: 10 година
• Поступак признања:
- признати мали патент (не испитује се на новост,
инвентивни ниво и индустријску применљивост)
- испитани мали патент (на захтев носиоца малог
патента испитује се новост, инвентивни ниво и
индустријска применљивост)
• Поступци грађанско правне заштите не могу се
покренути ако признати мали патент нема потврду о
испитивању
44. Поступак за признање малог патента
Пријава Жалба
малог патента Одбацивање
Подношење пријаве Одлука
Формално о признању Оглашавање
испитивање пријаве ништавим
Објава признатог
права
Патентни спис
Захтев за испитивање
признатог малог патента
Испитани мали патент: Претраживање
Потврда о
Суштинско
испитивању
испитивање
Оглашавање
ништавим
46. Како изгледа патент?
• Библиографски подаци: име носиоца права, име
проналазача, назив проналаска, класа итд.
• Апстракт:Кратак садржај суштине проналаска
• Опис: област технике,технички проблем, стање
технике, суштина проналаска и детаљно откривање
свих делова проналаска
• Патентни захтев: Обим заштите која се штити
патентном одређен је садржајем патентних захтева
• Нацрт: приказује проналазак
47. • Да би се патент признао подносилац мора у пријави
потпуно да открије проналазак (сваку карактеристику
неопходну за примену проналаска са свим потребним
детаљима, тако да је просечном стручњаку очигледно
како се тај проналазак може успешно применити у
пракси)
48. МЕЂУНАРОДНА ЗАШТИТА
• Патент регистрован у некој земљи нема важност ван
граница те земље
• Подносилац који жели заштитити проналазак у
иностранству, мора поднети пријаве у националним или
регионалним заводима земаља у којима жели заштиту
• Приоритет: 12 месеци од датума подношења прве пријаве
• Избор поступка:
- Национални пут
- PCT пут
- Европски пут
49. Национални патент
• Скоро свака држава на свету има сопствени патентни
систем
• Директним подношењем патентне пријаве у
националним Заводима земаља у којима се тражи
заштита
• Брз и ефикасан поступак патентирања (уколико је реч о
директном подношење у 3-4 земаље)
50. Национални патент
Подношење
пријаве у
иностранству
месец 0 12
Подношење
домаће
пријаве
Недостаци:
• Одлука у којим земљама се тражи заштита мора се донети
у року од 12 месеци од првог подношења
• Дуплирање поступака
• Додатни трошкови (превод, прилагођавање пријаве
сваком националном закону итд.)
51. PCT поступак
• Једна, централизована процедура за подношење
патентних пријава (међународне пријаве)
• PCT не подразумева признање ―међународних
патената ―
• Надлежност за признање патената имају искључиво
национални Заводи земаља у којима се заштита тражи
(изабрани Заводи)
53. Таксе (PCT међународна фаза)
• Такса за подношење: 950 €
• Такса за претраживање: 1785 €
• Такса за прелиминарно испитивање: 1760 €
Укупно: 2735 € +1760 €
54. Европски патент
• Јединствени европски поступак за
признање патента на основу једне
пријаве
• У свакој држави чланици у којој је
признат, европски патент даје свом
носиоцу иста права која би му била
дата и националним патентом,
признатим у тој држави
• Заштита европског патента у случају
повреде права уређена је
националним законом сваке државе
55. Таксе (ЕП)
• Такса за подношење: 190 € (105 € за електронско
подношење)
• Такса за претраживање: 1105 €
• Такса за назначење: 525 €
• Такса за испитивање: 1480 €
• Такса за одржавање 3. година 429 €
• Такса за одржавање 4. година 525 €
• Такса за признање/штампање: 830 €
≈ 5100 €
56. Стратегија. Да ли поднети патентну пријаву?
• Да ли је проналазак нов?
– Претражити доступне базе патентне и непатентне документације?
www.zis.gov.rs , www.uspto.gov , www.dpma.de
– За претраживање користити ознаке МКП и кључне рчи које описују
најближе предметни проналазак
• Да ли постоји тржиште за проналазак?
– Испитати тржиште за евентуални пласман, домаће или страно
• Да ли очекивани профит од монополске позиције оправдава трошкове
патентирања?
– Да ли постоје капацитети за покривање неколико тржишта, тражити
партнера на другим тржиштима
• Колика је вредност вашег проналсака за ваш посао или за конкуренте?
• Испитати постојање потенцијалних инвеститора и корисника лиценце
• Да ли је могуће реверзибилним инжењерингом производа доћи до
суштине проналаска?
• Итд...
57. Патентна документација
• Највеће интелектуално богатство
• Садржи две трећине техничких информација које не постоје на
другом месту
• Појава 3-5 година раније него у другим референтним техничким
публикацијама
• Унифицирана структура патентних докумената
• Сваки документ је означен ознаком МКП
• Указује на новост и техничка унапређења
• Тренд – бесплатна доступност јавности патентне документације за
добробит друштва у замену за ексклузивна права
• ―Trade secret‖ и ―know-how‖ врсте заштите иновације које нису
садржане у патентном документу
58. Претраживање патентне документације
• Утврђивање новости за техничко решење за које се жели
поднети пријава
• Откривање патентне активности конкурената на тржишту
• Испитивање валидности патентних права других
• Идеја за решење техничког проблема у истраживањима
• Информисање о постојању алтернативних технологија
• Који су трендови развоја у одређеној техничкој области и ко су
лидери у тој области
• Процена технологије која се нуди за лиценцирање и боље
позиционирање у разговорима о трансферу технологије
• Истраживање да ли је одређено тржиште покривено заштитом
• итд....
59. Значај патентних информација
25% свих трошкова развоја и
истраживања ...
… одлазе сваке године на проналаске
који су већ познати.
Не почињите развојно-истраживачке
активности пре извршене претраге!
60.
61. Мноштво инфорамција доступно само у патентним
документима
Објављено у
Објављено на
патентним
другом месту
документима
80% се може наћи само у патентима!
Где конкуренти објављују резултате свог истраживања?
62. Решења из патентних докумената
10%
90% заштићено
се може слободно
користити
До многих техничких решења се може доћи потпуно бесплатно
претраживањем патентне документације
63. Шта можемо да сазнамо из патентног документа?
• Техничке информације
– Опис проналаска, патентни захтеви - обим заштите, слике нацрта
техничког решења
• Правне информације
– Рок важења, промене, територију важења – земља, регион
• Библиографске информације
– Дају податке о: подносиоцу/проналазачу, адресе, приоритетне
податке, датуме објаве пријаве/патента, врстама патентног
документа (пријава – А, патент – Б, мали патент или корисни
модел МП, U – зависно од земље други су кодови),
информације о патентним фамилијама и еквивалентима.
64. Делови патентног документа
•Прва страна
• Број документа
• МКП симбол
• Датум подношења
• Носилац права
• Проналазач(и)
• Пот. земље важења
• Приоритет
• Наслов
• Апстракт
•Опис, патентни
захтеви и цртежи
(уколико их има) су на
следећим страницама
патентног документа
•64
65. Приступ базама
Espacenet
• Најобухватнија база патентних
докумената скоро 70 милиона из 80
националних и регионалних завода
• http://worldwide.espacenet.com
• Комбинација кључних речи и
библиографских података
• Увод у базу идеја
• Није професионална база
69. Међународна класификација патената
• Хијерархијски систем језички независних симбола
• Има око 70.000 симбола МКП
• 180.000 симбола ЕПЦ
• Објективније претраживање
него само комбинација
кључних речи
• Комбинацијом МКП
симбола и кључних речи
сужава се резултат
претраге на прегледљив
број докумената
72. Корисни линкови са релевантним патентним базама
• www.zis.gov.rs (Завод за интелектуалну својину
Републике Србије)
• www.epo.org (Европски завод за патенте)
• www.wipo.int (Светска организација за интелектуалну
својину)
• www.uspto.gov/patft/ (Амерички завод за патентне и
жигове)
• www.espacenet.com
• www.dpma.de (Немачки завод за патенте и жигове)
• http://www.ipdl.inpit.go.jp/homepg_e.ipdl - link
РАЈ(Јапански завод за патенте)
73. Водити рачуна о валидности патента
• Патент мора бити валидан тј. на снази у земљи где је
потенцијални купац лиценце
• Уколко се жели спроводити право из патента против
трећег лица које повређује патент исти мора бити на
снази где се десила повреда.
• Комерцијална употреба
74. • Како се утврђује повреда права
- суд
- одредити обим заштите дефинисан патентним
захтевима
- упоредити елементе проналаска из патентних
захтева са оним елементима којима се патент
повређује
75. Територијални Спровођење права
могуће:
принцип:
Али: У свакој држави
појединачно:
- US;
- BR;
Патентна заштита - ES;
- итд.
Патенти Копирање
добродошло!
Без патентне заштите
76. Хвала на пажњи!
Даниела Златић Шутић
Руководилац едукативно информативног центра
Завод за интелектуалну својину
dsutic@zis.gov.rs
