SlideShare une entreprise Scribd logo
1  sur  24
Кретање морске воде
• Постоје три облика кретања морске
воде:
 Таласи
 Морске струје
 Морска доба (плима и осека)
Таласи
• Таласи су привидно кретање мора
при којем се честице воде не
премештају већ само описују пун
круг.
• Главни узрочник таласа је ветар.
• На сваком таласу разликују се узвишење или
таласни брег и удубљење или таласна долина.
• Висина таласа је вертикално растојање између
врха таласног брега и дна таласне долине.
• Дужина таласа је хоризонтално растојање
између врхова два суседна таласа или две
суседне таласне долине.
Брег
Долина
Кружно кретање честица воде
• Океански ветровни таласи имају
просечну дужину око 100м и висину
3-4м. Највиши, до 25м, су забележени
у морима око Антарктика и на северу
Пацифика. На Јадрану највиши талас
је био висок 10м.
• Најмирније море је Црвено море због
мале ширине и положаја.
Цунами
• Посебна врста таласа која настаје
под утицајем подморских
земљотреса и вулканских ерупција.
• Крећу се брзином 600-800 км/час и
достижу висину до 30м, тако да имају
рушилачко дејство.
• Они су најчешћи у ,,ватреном појасу
Пацифика”.
Морске струје
• По површини мора и океана, попут река
на копну, крећу се слојеви воде у
одређеном правцу. Те ,,огромне реке”
морске воде називају се морске струје.
• Морске струје покрећу стални ветрови.
• Сталне морске струје имају називе:
– Голфска, Лабрадорска, Португалска, Бенгуелска,
Бразилска у Атлантику
– Хумоблтова, Куро-шио, Оја-шио у Пацифику
– Мозамбичка и Западна аустралијска у Индијском
океану.
Голфска
Хумболтова
Бенгуелска
Куро-шио
Оја-шио
Мозамбичка
Западна
аустралијска
Бразилска
Топле и хладне морске струје
• Топле морске
струје теку од
нижих ка вишим
географским
ширинама
• Хладне морске
струје теку од
виших ка нижим
географским
ширинама.
Топле морске струје
повећавају температуру и
влажност ваздуха
местима поред којих
пролазе а хладне обрнуто.
Топла Голфска струја
• Она потиче из
Мексичког залива а
завршава се у
Карском мору, то је
заправо велики
систем струја који
захвата северни
Атлантик и део
Северног леденог
океана.
Вода је
залеђена и до
6 месеци
Целе године
без леда
Море залеђено
и до 6 месеци
годишње
Хладна Хумболтова струја
• Изнад хладних
струја развија се
антициклон са
малом количином
падавина, што
условљава
настанак пустиња.
• Хладне струје
погодују риболову.
Морска доба
• У току 24 часа морски ниво се два пута издиже и
спушта.
• Период издизња мора је плима, а спуштања осека.
• Висинска разлика између максималне плиме и
минималне осеке представља амплитуда или величину
морских доба.
• Главни узрок морских доба је привлачна сила Сунца
и Месеца.
• Морска доба су најизразитија у време пуног и младог
месеца када се Земља, Месец и Сунце нађу у истој
равни.
• Све ове промене морског нивоа се региструју
инструментом мареографом.
Својства морске
воде
Салининтет
• Изражава се у промилима ( ) и показује
колико грама растворених соли има у
једном килограму морске воде.
• Просечан салинитет светског мора је 35
промила.
Црвено море је са 42
промила, најсланије
море.
Мртво море је са више 300 промила
најсланије језеро на свету.
35
35
37
36
31
42
30
Салинитет светског мора (у промилима)
Салинитет се повећава са испаравањем, а смањује
приливом слатке воде од падавина, притока са копна и
отапањем ледених брегова.
Температура
28
15
- 1
Температура морске воде
Провидност
• Велику провидност има тропска и
суптропска мора.
• Провидност је већа на отвореном мору него
уз обалу, пре свега због речних наноса са
копна.
Саргашко море има
провидност од 67 метара.
Боја
Топлија мора, сиромашнија органском материјом, имају
нијансе плаве боје. Хладна мора често имају сиву боју или
нијансе зелене боје што одражава богатство у планктону.
Нека мора се називају по бојама. Црно море названо је
„црним“ због одсуства органске материје у његовим
дубљим деловима. Црвено море је названо по боји алги
које га делимично прекривају, или по црвеном песку у
околним пустињама. Бело море је названо према изгледу у
већем делу године - море се периодично леди, а обале су
најчешће прекривене снегом. Жуто море својим изгледом
највише оправдава назив. Боја му зависи од наноса реке
Хоангхо („Жуте реке“).
Да поновимо
• На која три начина се креће морска вода?
• Зашто настају таласи?
• Како морске струје утичу на климу?
• Шта је плима а шта осека?
Која морска струја је
топла а која хладна?
Шта значи када кажемо да је
салинитет 35 промила?
Како се мења температура воде
идући од Екватора ка половима и
зашто?
1
2
Да ли ће већу провидност имати море
број 1 или море број 2 и зашто?

Contenu connexe

Tendances

Azija fiz.geograf.karakteristike
Azija  fiz.geograf.karakteristikeAzija  fiz.geograf.karakteristike
Azija fiz.geograf.karakteristike
dusanjerkovic
 
Клима Србије
Клима СрбијеКлима Србије
Клима Србије
tanjamz
 
Spoljasnje sile zemlje
Spoljasnje sile zemljeSpoljasnje sile zemlje
Spoljasnje sile zemlje
dusanjerkovic
 

Tendances (20)

Litosferne ploce - postanak kontinenata
Litosferne ploce -  postanak kontinenataLitosferne ploce -  postanak kontinenata
Litosferne ploce - postanak kontinenata
 
Атмосфера- састав, структура, значај
Атмосфера-  састав, структура, значајАтмосфера-  састав, структура, значај
Атмосфера- састав, структура, значај
 
Oblici reljefa nastali radom spoljašnjih sila
Oblici reljefa nastali radom spoljašnjih silaOblici reljefa nastali radom spoljašnjih sila
Oblici reljefa nastali radom spoljašnjih sila
 
Azija fiz.geograf.karakteristike
Azija  fiz.geograf.karakteristikeAzija  fiz.geograf.karakteristike
Azija fiz.geograf.karakteristike
 
Jugozapadna azija 2019
Jugozapadna azija 2019Jugozapadna azija 2019
Jugozapadna azija 2019
 
Južna Evropa - geografski pregled - Saša Stojanović
Južna Evropa - geografski pregled - Saša StojanovićJužna Evropa - geografski pregled - Saša Stojanović
Južna Evropa - geografski pregled - Saša Stojanović
 
Francuska
Francuska Francuska
Francuska
 
Hidrosfera
HidrosferaHidrosfera
Hidrosfera
 
Podzemna voda Tanja Notaroš Gagić
Podzemna voda Tanja Notaroš GagićPodzemna voda Tanja Notaroš Gagić
Podzemna voda Tanja Notaroš Gagić
 
Istocna evropa
Istocna evropaIstocna evropa
Istocna evropa
 
Osobine morske vode Tanja Notaroš Gagić
Osobine morske vode Tanja Notaroš GagićOsobine morske vode Tanja Notaroš Gagić
Osobine morske vode Tanja Notaroš Gagić
 
Клима Србије
Клима СрбијеКлима Србије
Клима Србије
 
Spoljasnje sile zemlje
Spoljasnje sile zemljeSpoljasnje sile zemlje
Spoljasnje sile zemlje
 
Klimatski faktori i tipovi klime na zemlji
Klimatski faktori i tipovi klime na zemljiKlimatski faktori i tipovi klime na zemlji
Klimatski faktori i tipovi klime na zemlji
 
Hidrosfera okeani i mora Tanja Notaroš Gagić
Hidrosfera okeani i mora Tanja Notaroš GagićHidrosfera okeani i mora Tanja Notaroš Gagić
Hidrosfera okeani i mora Tanja Notaroš Gagić
 
Klimatski faktori
Klimatski faktoriKlimatski faktori
Klimatski faktori
 
Klima živi svet i hidrografija Afrike Tanja Gagić
Klima živi svet i hidrografija Afrike Tanja GagićKlima živi svet i hidrografija Afrike Tanja Gagić
Klima živi svet i hidrografija Afrike Tanja Gagić
 
Azija- društvene odlike
Azija- društvene odlikeAzija- društvene odlike
Azija- društvene odlike
 
Postanak planina
Postanak planinaPostanak planina
Postanak planina
 
Fluvijalna erozija
Fluvijalna erozijaFluvijalna erozija
Fluvijalna erozija
 

Similaire à Kretanje morske vode i osobine

Ekosistemi mora i okeana-Univerzitet Oksford u Karakaju.
Ekosistemi mora i okeana-Univerzitet Oksford u Karakaju.Ekosistemi mora i okeana-Univerzitet Oksford u Karakaju.
Ekosistemi mora i okeana-Univerzitet Oksford u Karakaju.
FilipLazic2
 
источна и северна европа утврђивање
источна и северна европа утврђивањеисточна и северна европа утврђивање
источна и северна европа утврђивање
Tatjana Cakic
 

Similaire à Kretanje morske vode i osobine (20)

Hidrosfera
HidrosferaHidrosfera
Hidrosfera
 
Hidrosfera
HidrosferaHidrosfera
Hidrosfera
 
P1* CMAS/SOPAS program Tema 10. RONILAČKA SREDINA I PODVODNA ORIJENTACIJA
P1* CMAS/SOPAS   program Tema 10.  RONILAČKA SREDINA I PODVODNA ORIJENTACIJA P1* CMAS/SOPAS   program Tema 10.  RONILAČKA SREDINA I PODVODNA ORIJENTACIJA
P1* CMAS/SOPAS program Tema 10. RONILAČKA SREDINA I PODVODNA ORIJENTACIJA
 
hidrosfera.pdf
hidrosfera.pdfhidrosfera.pdf
hidrosfera.pdf
 
Klima srbije2017
Klima srbije2017Klima srbije2017
Klima srbije2017
 
Klima srbije
Klima srbijeKlima srbije
Klima srbije
 
Abrazija
AbrazijaAbrazija
Abrazija
 
Kanjon kolorada
Kanjon koloradaKanjon kolorada
Kanjon kolorada
 
Kanjon Kolorada
Kanjon KoloradaKanjon Kolorada
Kanjon Kolorada
 
Клима.pptx
Клима.pptxКлима.pptx
Клима.pptx
 
Језера - Шкундрић Филип
Језера - Шкундрић ФилипЈезера - Шкундрић Филип
Језера - Шкундрић Филип
 
Ekosistemi mora i okeana-Univerzitet Oksford u Karakaju.
Ekosistemi mora i okeana-Univerzitet Oksford u Karakaju.Ekosistemi mora i okeana-Univerzitet Oksford u Karakaju.
Ekosistemi mora i okeana-Univerzitet Oksford u Karakaju.
 
Аустралија Александар Марковић
Аустралија Александар МарковићАустралија Александар Марковић
Аустралија Александар Марковић
 
метеоролошки елементи
метеоролошки елементиметеоролошки елементи
метеоролошки елементи
 
Gs 38-43-klimatske-karakteristike-srbije
Gs 38-43-klimatske-karakteristike-srbijeGs 38-43-klimatske-karakteristike-srbije
Gs 38-43-klimatske-karakteristike-srbije
 
More-abiotičke karakteristike i zoniranje
More-abiotičke karakteristike i zoniranjeMore-abiotičke karakteristike i zoniranje
More-abiotičke karakteristike i zoniranje
 
Klima Srbije Tanja Gagić
Klima Srbije Tanja GagićKlima Srbije Tanja Gagić
Klima Srbije Tanja Gagić
 
источна и северна европа утврђивање
источна и северна европа утврђивањеисточна и северна европа утврђивање
источна и северна европа утврђивање
 
tipovi_klime_na_zemlji, toplotni pojasevi
tipovi_klime_na_zemlji, toplotni pojasevitipovi_klime_na_zemlji, toplotni pojasevi
tipovi_klime_na_zemlji, toplotni pojasevi
 
Ekosistemi mora
Ekosistemi moraEkosistemi mora
Ekosistemi mora
 

Plus de prijicsolar

Plus de prijicsolar (20)

Rudarstvo u Srbiji
Rudarstvo u SrbijiRudarstvo u Srbiji
Rudarstvo u Srbiji
 
Laka industrija
Laka industrijaLaka industrija
Laka industrija
 
Teska industrija
Teska industrijaTeska industrija
Teska industrija
 
Politicko- geografska karta Evrope posle drugog svetskog rata
Politicko- geografska karta Evrope posle drugog svetskog rataPoliticko- geografska karta Evrope posle drugog svetskog rata
Politicko- geografska karta Evrope posle drugog svetskog rata
 
Glavni grad i oblik vladavine
Glavni grad i oblik vladavineGlavni grad i oblik vladavine
Glavni grad i oblik vladavine
 
Pojam i funkcije drzavnih granica
Pojam i funkcije drzavnih granicaPojam i funkcije drzavnih granica
Pojam i funkcije drzavnih granica
 
Velicina i oblik teritorije drzave
Velicina i oblik teritorije drzaveVelicina i oblik teritorije drzave
Velicina i oblik teritorije drzave
 
Geografski polozaj drzave
Geografski polozaj drzaveGeografski polozaj drzave
Geografski polozaj drzave
 
Pojam drzave i njeni osnovni elementi
Pojam drzave i njeni osnovni elementiPojam drzave i njeni osnovni elementi
Pojam drzave i njeni osnovni elementi
 
Odrzivi razvoj
Odrzivi razvojOdrzivi razvoj
Odrzivi razvoj
 
Razvijeni i nerazvijeni regioni u svetu
Razvijeni i nerazvijeni regioni u svetuRazvijeni i nerazvijeni regioni u svetu
Razvijeni i nerazvijeni regioni u svetu
 
Tercijarni sektor
Tercijarni sektorTercijarni sektor
Tercijarni sektor
 
Sekundarni sektor
Sekundarni sektorSekundarni sektor
Sekundarni sektor
 
Privreda osnovne karakteristike i podela
Privreda osnovne karakteristike i podelaPrivreda osnovne karakteristike i podela
Privreda osnovne karakteristike i podela
 
Primarni sektor
Primarni sektorPrimarni sektor
Primarni sektor
 
Izgled, oblik i veze sela sa ruralnim prostorom
Izgled, oblik i veze sela sa ruralnim prostoromIzgled, oblik i veze sela sa ruralnim prostorom
Izgled, oblik i veze sela sa ruralnim prostorom
 
Unutrasnja struktura, funkcije i veze grada sa okolnim prostorom
Unutrasnja struktura, funkcije i veze grada sa okolnim prostoromUnutrasnja struktura, funkcije i veze grada sa okolnim prostorom
Unutrasnja struktura, funkcije i veze grada sa okolnim prostorom
 
Polozaj, velicina i funkcije naselja
Polozaj, velicina i funkcije naseljaPolozaj, velicina i funkcije naselja
Polozaj, velicina i funkcije naselja
 
Pojam naselja i nastanak prvih naselja
Pojam naselja i nastanak prvih naseljaPojam naselja i nastanak prvih naselja
Pojam naselja i nastanak prvih naselja
 
Struktura svetskog stanovnistva
Struktura svetskog stanovnistvaStruktura svetskog stanovnistva
Struktura svetskog stanovnistva
 

Kretanje morske vode i osobine

  • 1.
  • 2. Кретање морске воде • Постоје три облика кретања морске воде:  Таласи  Морске струје  Морска доба (плима и осека)
  • 3. Таласи • Таласи су привидно кретање мора при којем се честице воде не премештају већ само описују пун круг. • Главни узрочник таласа је ветар.
  • 4. • На сваком таласу разликују се узвишење или таласни брег и удубљење или таласна долина. • Висина таласа је вертикално растојање између врха таласног брега и дна таласне долине. • Дужина таласа је хоризонтално растојање између врхова два суседна таласа или две суседне таласне долине. Брег Долина
  • 6. • Океански ветровни таласи имају просечну дужину око 100м и висину 3-4м. Највиши, до 25м, су забележени у морима око Антарктика и на северу Пацифика. На Јадрану највиши талас је био висок 10м. • Најмирније море је Црвено море због мале ширине и положаја.
  • 7. Цунами • Посебна врста таласа која настаје под утицајем подморских земљотреса и вулканских ерупција. • Крећу се брзином 600-800 км/час и достижу висину до 30м, тако да имају рушилачко дејство. • Они су најчешћи у ,,ватреном појасу Пацифика”.
  • 8. Морске струје • По површини мора и океана, попут река на копну, крећу се слојеви воде у одређеном правцу. Те ,,огромне реке” морске воде називају се морске струје. • Морске струје покрећу стални ветрови.
  • 9. • Сталне морске струје имају називе: – Голфска, Лабрадорска, Португалска, Бенгуелска, Бразилска у Атлантику – Хумоблтова, Куро-шио, Оја-шио у Пацифику – Мозамбичка и Западна аустралијска у Индијском океану. Голфска Хумболтова Бенгуелска Куро-шио Оја-шио Мозамбичка Западна аустралијска Бразилска
  • 10. Топле и хладне морске струје • Топле морске струје теку од нижих ка вишим географским ширинама • Хладне морске струје теку од виших ка нижим географским ширинама. Топле морске струје повећавају температуру и влажност ваздуха местима поред којих пролазе а хладне обрнуто.
  • 11. Топла Голфска струја • Она потиче из Мексичког залива а завршава се у Карском мору, то је заправо велики систем струја који захвата северни Атлантик и део Северног леденог океана. Вода је залеђена и до 6 месеци Целе године без леда Море залеђено и до 6 месеци годишње
  • 12. Хладна Хумболтова струја • Изнад хладних струја развија се антициклон са малом количином падавина, што условљава настанак пустиња. • Хладне струје погодују риболову.
  • 13. Морска доба • У току 24 часа морски ниво се два пута издиже и спушта. • Период издизња мора је плима, а спуштања осека. • Висинска разлика између максималне плиме и минималне осеке представља амплитуда или величину морских доба.
  • 14.
  • 15. • Главни узрок морских доба је привлачна сила Сунца и Месеца. • Морска доба су најизразитија у време пуног и младог месеца када се Земља, Месец и Сунце нађу у истој равни. • Све ове промене морског нивоа се региструју инструментом мареографом.
  • 17. Салининтет • Изражава се у промилима ( ) и показује колико грама растворених соли има у једном килограму морске воде. • Просечан салинитет светског мора је 35 промила. Црвено море је са 42 промила, најсланије море. Мртво море је са више 300 промила најсланије језеро на свету.
  • 18. 35 35 37 36 31 42 30 Салинитет светског мора (у промилима) Салинитет се повећава са испаравањем, а смањује приливом слатке воде од падавина, притока са копна и отапањем ледених брегова.
  • 20. Провидност • Велику провидност има тропска и суптропска мора. • Провидност је већа на отвореном мору него уз обалу, пре свега због речних наноса са копна. Саргашко море има провидност од 67 метара.
  • 21. Боја Топлија мора, сиромашнија органском материјом, имају нијансе плаве боје. Хладна мора често имају сиву боју или нијансе зелене боје што одражава богатство у планктону. Нека мора се називају по бојама. Црно море названо је „црним“ због одсуства органске материје у његовим дубљим деловима. Црвено море је названо по боји алги које га делимично прекривају, или по црвеном песку у околним пустињама. Бело море је названо према изгледу у већем делу године - море се периодично леди, а обале су најчешће прекривене снегом. Жуто море својим изгледом највише оправдава назив. Боја му зависи од наноса реке Хоангхо („Жуте реке“).
  • 22.
  • 23. Да поновимо • На која три начина се креће морска вода? • Зашто настају таласи? • Како морске струје утичу на климу? • Шта је плима а шта осека? Која морска струја је топла а која хладна?
  • 24. Шта значи када кажемо да је салинитет 35 промила? Како се мења температура воде идући од Екватора ка половима и зашто? 1 2 Да ли ће већу провидност имати море број 1 или море број 2 и зашто?