1. Mentor: Valentina Rutović
OŠ “20. oktobar” Sivac

2.  Recikliranje
je idvajanje materijala iz
otpada i njegovo ponovno korišcenje .
Uključuje sakupljanje, izdvajanje,
preradu i izradu novih proizvoda iz
ikorišcenih stvari ili materijala..

3. 
Veoma je važno najpre odvojiti otpad
prema vrstama otpadaka.Mnoge otpadne
materije se mogu ponovo iskoristiti ako su
odvojeno sakupljene..

4. Staklo je materijal koji se koristi u
svakodnevnom životu kroz razne proizvode:
flaše, čaše, tegle, prozore, ogledala. Ono

5. 
U recikliranj e spada sve sto može ponovo
nda se iskoristi, a da se ne baci. U Srbiji
postoje retki centri papir servissa gde
možete da odnesete stari pappir i u uzamenu
za njega da dobijete sitan novac. Takođe
postoji mali broj centara za recikliranje
stakla... Staklo je materijal koji se koristi u
svakodnevnom životu kroz razne proizvode:
flaše, čaše, tegle, prozore, ogledala. Ono
može da bude u različitim bojama koje mu se
dodaju pri proizvodnji.

6. 
Kompost poznat kao ,,braun
đubrivo“ , pretstavlja
organsu materiju
razgrađenu aerobim putem.
Koristi se u vrtlarstvu ,
hottikulturi i agrokulturi

7. 
Ipak, reciklaža se može
upražnjavati u
svakodnevnom životu,
nezavisno od toga da li
postoje centri za reciklažu.
Npr. poklanje stvari koje
se ne koriste je oblik
reciklaže..To je mnogo
bolje i korisnije nego da se
sva ta odeća baci. Takođe
pravljenje komposta od
originalnih ostataka je još
jedan dobar primer
recikliranja..

8. 
Bez iuvođenja reciklaže u svakodnevni
život nemoguće je zamisliti bilo kakav
celovit sistem upravljanja otpadom
Neke materije , poput stiropora , nisu
biozgradive i ne mogu se reciklirati ale se
umesto njih mogu pronaći ekološke
zamene..

9. Možemo reciklirati :
Papir...
Plastiku...
Staklo...
Metal..

10. 
Recikliranje plastike podrazumeva jedan
lančan i sveobuhvatan proces prerade..
Plastični ottpad se prvo sortira , zato što
postoji nekoliko vrsta plastike koja se
reciklira. A za svaku vrstu poostoji i
poseebna oznaka na osnovu koje se radi
reciklaža plastike

11. 
Pri topljenju rude troši se
velika količina energije a
štetni gasovi s sagorevanjem
oslobadđaju u atmosveru. Na
kraju tog procesa dobijamo

12. 
Reciklažom jedne
flaše, uštedi se
dovoljno energije
da jedna sijalica od
100W (vati) može
da svetli četiri

13. 
Preradom
starog papira,
utroši se 60%
manje energije
nego kada bi taj
proizvod dobijali
iz prirodnog
materijala
(drveta).

14. 
Skoro 88%
energije se
uštedi kada se
plastika pravi
od upotrebljene
plastike nego

15. U Velikoj Britaniji
upotrebi se 15 miliona
plastičnih boca svakog
dana.
 • U Srbiji se godišnje
utroši 55 000 tona PET
ambalaže, odnosno 1 210
000 000 PET boca.
