MATEMATIČKI ELEMENTI KARTE.pptx
•Télécharger en tant que PPTX, PDF•
0 j'aime•93 vues
matematički elementi karte
Recommandé
Contenu connexe
Tendances
Tendances (20)
Plus de radmila10
Plus de radmila10 (20)
MATEMATIČKI ELEMENTI KARTE.pptx
- 1. MAТЕМАТИЧКИ ЕЛЕМЕНТИ КАРТЕ Рам карте Размјер Размјерник Географска мрежа (картографске пројекције)
- 2. РАМ КАРТЕ
- 3. РАЗМЈЕР колико пута је нека дужина на карти умањена у односу на дужину у природи БРОЈЧАНИ РАЗМЈЕР 1:1 000 000 1мм на карти = 1 000 000 мм у природи 1 000 000 мм = 100 000цм = 1000 м 100 000цм = 1000 м 1000 м = 1 км
- 4. Бројчани размјер: 1: 1 000 000 1 мм накарти = 1 км у природи 5 мм на карти = 5 км у природи 25 мм на карти = 25 км у природи
- 5. 1:25.000 1 мм на карти =25 м у природи 1. измјерили смо 65 мм 2. 65 x 25 = 1625 м
- 6. 1: 8 000 000 1мм накарти = 8 км у природи Дужина на карти је 45 мм Колика је дужина у природи? 45 мм x 8.000 000мм = 360.000 000мм 360.000 000мм = 36.000м = 360км
- 7. Размјер 1: 1 400 000 Дужина на карти је 145 мм Колика је дужина у природи? 145 мм x 1.400 000мм = 203.000 000мм 203.000 000мм = 2.030 000м = 2.030км
- 8. 1: 850 000 Дужина на карти је 73 мм Колика је дужина у природи? 73 мм x 8.500мм = 620.500 мм 620.500мм = 6.205м = 6км и 205м
- 9. Формула за израчунавње размјера: d/D = 1/М d = Растојање на карти D = Растојање у природи М = Размјер карте
- 10. Примјер М - размјер карте 1:25 000 d - растојање на карти 5,2 cm Израчунати растојање између тих тачака уз помоћ формле Формула за рачунање: d/D = 1/М d = 5, 2 cm = 52 mm М = 25 000 D = ? 52/D = 1/25 000 D = 52 x 25 000 D = 1 300 000 mm = 1 300 m = 1,3 km
- 11. РАЗМЈЕРНИК је графички представљен размјер 1: 500 000
- 12. Мјерење равних линија шестаром
- 13. ПОДЈЕЛА КАРАТА ПРЕМА РАЗМЈЕРУ Планови: од 1:100 до 1:10 000 Топографске: од 1:25 000 до 1:200 000 Опште географске: од 1:300 000 до 1 : 90 000 000
- 14. КАРТОГРАФСКЕ ПРОЈЕКЦИЈЕ: начин преношења мреже меридијана и паралела са лоптасте површине – глобуса на равну површину – географску карту Дијеле се на: Ваљкасте Купасте Хоризонталне
Notes de l'éditeur
- Рам карте На раму или оквиру карте уписане су вредности уцртаних меридијана и паралела изражене у степенима.
- На свакој карти написан је бројчани размјер, и представљен је као однос два броја нпр 1: 1 000 000. Први број, дјељеник, увијек је јединица и означава растојање на карти у милиметрима, центиметрима итд. Други број размјера, дјелилац, показује колико је растојање у природи умањено у односу на дужину са карте.
- Бројчани размјер омогућава израчунавање дужина у природи помоћу карте. Прво измјеримо растојање у милиметрима између два мјеста на карти нпр 5 мм. Добијену вриједност помножимо са размјером 1: 1 000 000. На крају производ множења претворимо у км
- Мјерење дужина Код мјерења дужина на карти морамо знати да ли желимо мјерити равну или закривљену линију. Равне линије мјеримо најчешће лењиаром или шестаром, док закривљене линије мјеримо папирном траком или кривиномјером (курвиметром Мјерење равних линија лењиаром Када мјеримо равну линију лењиаром метода је сљедећа. Лењиаром измјеримо дужину у милиметрима између жељених тачака на карти. Нпр., измјерили смо 65 мм. Затим се види размјер карте, које ћемо за примјер узети да је 1:25.000. Значи да је 1 мм на карти једнако 25 м у природи. Ако смо измјерили 65 мм, онда то помножимо са 25 м (65 x 25 = 1625) добићемо да је тражена удаљеност 1625 м.
- Мјерење дужина Код мјерења дужина на карти морамо знати да ли желимо мјерити равну или закривљену линију. Равне линије мјеримо најчешће лењиаром или шестаром, док закривљене линије мјеримо папирном траком или кривиномјером (курвиметром).
- Ако знамо размер карте, можемо на основу растојања двеју тачака на карти да израчунамо њихово растојање у природи. Формула за рачунање: d/D = 1/М d = Растојање на карти D = Растојање у природи М = Размер карте
- Претварање Битно је пре рачунања познату меру претворити у милиметре (уколико није већ дата у милиметрима), због тога што нам размјер показује колико један милиметар на карти представља милиметара у природи. Објашњено на првом слајду Јер се милиметри морају множити са милиметрима Битно је и на крају рачунања знати претворити милиметре у центиметре, метре или километре и обрнуто.
- Најлакше одређивање дужина у природи помоћу карте постиже се употребом размјерника. Размјерник је графички представљен размјер.На њему се очитава растојање између двије тачке у природи. Састоји се од дужи издељене на неколико једнаких делова. Први дио, с лијева, подељен је на пет или десет једнаких дијелова и служи за тачније одређивање растојања(основица размјера). Бројеви изнад подиока размјерника показују дужине у природи израђене и километрима. Растојање на карти најприје се мјери лењиром или шестаром, а затим преноси на размјерник гдје се очитава растојање у километрима.
- Мјерење равних линија шестаром Код мјерења равних линија шестаром ради се тако да се кракови шестара забоду у тачке чију удаљеност желимо измјерити. Тако ћемо добити одређену удаљеност између игала шестара коју пренесемо на графички размјер тј. Размјерник на карти, те директно очитамо удаљеност између тачака у метрима. Очитавање на размјернику се врши на сљедећи начин. Размјерник се састоји од нумерисане линије гдје се од 0 на десно налази грубља подјела дужина чије су вриједности у километрима или по пола километра, а са лијеве стране од 0 се налази ситнија подјела дужина чије су вриједности у стотинама метара (на карти 1:25000 подјела је по 25 метара). Десни крак шестара забодемо на десну страну размјерника у одговарајућу пуну вриједност, а лијеви крак у лијеву страну размјернка. Нумеричке вриједности очитања десне и лијеве стране графичког мјерила се саберу и добије се удаљеност између двије тачаке.
- Подјела карата према размјеру: Уколико је дјелилац код бројног размјера већи, утолико су растојања из природе више умањена (уситњена) на карти. За такве карте се каже да су урађене у ситној размјери (нпр. 1:1.000 000) Уколико је дјелилац бројног размјера мањи, растојања из природе нису много умањенана карти. За такве карте кажемо да су урађене у крупној размјери (нпр. 1: 25 000). Избор размјера при изради карата зависи од намјене карте и величине простора који се приказује. Зависно од вриједности размјере у којој се израђују, карте се дијеле на планове, топографске и географске карте.АНИМАЦИЈА Планови су најпрегледније карте, крупног размјера (од 1:100 до 1:10 000);планови градова. Користе се приликом изградње зграда, путева, фабрика, канала...АНИМАЦИЈА Географске карте крупнијег размјера- топографске (1:25 000 до 1:200 000) - приказују мање области и користе се у научне сврхе, у војсци и при изградњи саобраћајница.Пошто се и за ове карте користи крупнији размјер, то се и на њима приказује географски садржај мањих простора, али ипак знатно већих од оних који се приказују на плановима.Ове карте се највише користе у војсци, па се називају војне карте.АНИМАЦИЈЕ Опште географске карте приказују веће области ситнијег размјера ( од 1:300 000 до 1 : 90 000 000 ) На њима се представљају поједине државе, континенти или цио свијет и оне су незамјељиве у настави географије
- Израда карата причињава велике потешкоће, јер лоптасту површину треба приказати на равни, а да се при томе не појаве грешке. Таквих грешака нема на глобусу. Покушајте да половину коре наранџе поравњате!? Сигурно да нећете моћи.Управо због тога географске карте не дају праву слику Земљине површине. Гепграфи су разрадили многе начине за приказивање Земљине површине на равни. То супосебни математички начини конструисанја који дају искривљен приказ Земљине површине. Та су искривљења занемарљива на картама које приказују мање дијелове, јер тада њен лоптасти облик не долази до изражаја, али приликом приказивања већих дијелова долази до деформација ( искривљења). Постоји више начина, поступака, приказивања лоптасте површине заједно са меридијанима и паралелама, на равни. Ти начини тј. Поступци, називају се картографске пројекције. Картографске пројекције представљају начин преношења мрежњ меридијана и паралела са лоптасте површине – глобуса на равну површину – географску карту. Дијеле се на ваљкасте, купасте, хоризонталне.
- Ваљкаста пројекција добија се стављањем глобуса у центар ваљка који га додирује на екватору, и пресликава на њега мреже меридијана и паралела. Након пресликавања, у унутрашњости ваљка ввиди се мрежа меридијана и паралела који се сијеку под правим углом. Код ваљкасте пројекције све су паралеле исте дужине, а меридијани паралелни. У овој пројекцији се најчешће израђују карте свијета.
- Купаста пројекција добија се пресликавањем мрежњ мњридијана и паралела са глобуса на унутрашњост купе. Код ове пројекције паралеле су лукови, а меридијани праве линије које се зракасто разилазе из једне тачке. Купасте пројекције се обично користе за израду површина мањих од једне Земљине полулопте и не могу се користити за израду карата свијета.
- Хоризонтална пројекција добија се пресликавањем мреже меридијана и паралела на раван која додирује глобус у једној тачки. Код ове пројекције паралеле су концентрични кругови, а меридијани праве линије које се зракасто разилазе из једне тачке. Хоризонталне пројекције се најчешће користе за израду карата поларних области.