SlideShare une entreprise Scribd logo
1  sur  15
СТАЊЕ АТМОСФЕРЕ
 СТАЊЕ АТМОСФЕРЕ
исказује се:
1. Температуром
2. Ваздушним притиском
3. Вјетровима
4. Влажношћу ваздуха
5. Облачношћу
6. Инсолацијом
7. Падавинама
 ТЕМПЕРАТУРА ВАЗДУХА
 Степен загријаности
 Изражава се °C
Термометар
 Температура ваздуха
зависи од:
 Упадног угла Сунчевог
зрачења
 Удаљености од Екватора
 Подлоге која се загрева
 Вегетације
 Надморске висине
 Дијела дана
 Годишњег доба
 Ваздух се загријава од подлоге изнад које се налази
 Вода
 Копно
 ВАЗДУШНИ ПРИТИСАК
 Притисак који врши ваздух
својом тежином
 Изражава се у милибарима (мб)
или хектопаскалима (хПа)
 Инструмент за мјерење :
барометар
 Ваздушни притисак
зависи од:
 Надморске висине
 Температуре
 Нормалан 1013 мб
 Низак : мањи од 1013мб
 Циклон
 Висок : виши од 1013мб
 Антициклон
 ВЈЕТРОВИ
 хоризонтално струјање ваздуха из области
високог ваздушног притиска ка области
ниског
 Вјетрови према
трајању:
 Стални
(планетарни):
 Пасати
 Антипасати
 Западни
 Источни
 ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА
 количина водене паре у ваздуху
 Релативна: степен засићености
ваздуха воденом паром
 Изражава се у %
 Хигрографи
(хигрометри):инструмент за
мјерење влажности ваздуха
 ОБЛАЧНОСТ
 прекривеност неба облацима
 Испаравање
 Кондензација
 Сублимација
 Облаци
 Према изгледу:
• праменасти ( цируси)
• слојевити ( стратуси)
• гомиласти ( кумулуси)
 Кишни облаци:
• Нимбостратуси
(слојевито-кишни)
• Кумулонимбуси
(гомиласто-кишни
– олујни)
 ТРАЈАЊЕ СУНЧЕВОГ СЈАЈА (инсолација)
 дужина сијања Сунца током дана, мјесеца, године
 Изражава се у часовима, а мjери хелиографом
 ПАДАВИНЕ– су сви облици кондезоване или
сублимиране водене паре које из атмосфере доспевају
на Земљину површину
 високе падавине ( киша, снијег, град...)
 ниске падавине ( роса, иње, слана ...)
 ЧЕРАПУНЏА:
 најкишовитије мјесто на Земљи - 11 000 мм падавина

Contenu connexe

Tendances

Tendances (20)

Vreme i vremenski elementi
Vreme i vremenski elementiVreme i vremenski elementi
Vreme i vremenski elementi
 
Istocna Afrika
Istocna AfrikaIstocna Afrika
Istocna Afrika
 
Klimatski elementi
Klimatski elementiKlimatski elementi
Klimatski elementi
 
Оpšti geografski podatci o evropi
Оpšti geografski podatci o evropiОpšti geografski podatci o evropi
Оpšti geografski podatci o evropi
 
Uvod u kartografiju
Uvod u kartografiju Uvod u kartografiju
Uvod u kartografiju
 
Azija osnovni podatci; Razuđenost obala
Azija osnovni podatci; Razuđenost obalaAzija osnovni podatci; Razuđenost obala
Azija osnovni podatci; Razuđenost obala
 
Vode na kopnu
Vode na kopnuVode na kopnu
Vode na kopnu
 
Природне зоне
Природне зонеПриродне зоне
Природне зоне
 
Severna Azija Tanja Gagić
Severna Azija Tanja GagićSeverna Azija Tanja Gagić
Severna Azija Tanja Gagić
 
Broj, razmeštaj i kretanje stanovnika na Zemlji
Broj, razmeštaj i kretanje stanovnika na ZemljiBroj, razmeštaj i kretanje stanovnika na Zemlji
Broj, razmeštaj i kretanje stanovnika na Zemlji
 
HIDROSFERA SVJETSKI OKEAN.pptx
HIDROSFERA SVJETSKI OKEAN.pptxHIDROSFERA SVJETSKI OKEAN.pptx
HIDROSFERA SVJETSKI OKEAN.pptx
 
Azija fiz.geograf.karakteristike
Azija  fiz.geograf.karakteristikeAzija  fiz.geograf.karakteristike
Azija fiz.geograf.karakteristike
 
Zapadna Afrika Tanja Gagić
Zapadna Afrika Tanja GagićZapadna Afrika Tanja Gagić
Zapadna Afrika Tanja Gagić
 
Švajcarska konfederacija Tanja Notaroš Gagić
Švajcarska konfederacija Tanja Notaroš GagićŠvajcarska konfederacija Tanja Notaroš Gagić
Švajcarska konfederacija Tanja Notaroš Gagić
 
Klima srbije
Klima srbijeKlima srbije
Klima srbije
 
Jugozapadna Azija
Jugozapadna AzijaJugozapadna Azija
Jugozapadna Azija
 
Srednja Azija Tanja Gagić
Srednja Azija Tanja GagićSrednja Azija Tanja Gagić
Srednja Azija Tanja Gagić
 
Migracije stanovnistva
Migracije stanovnistvaMigracije stanovnistva
Migracije stanovnistva
 
Hidrosfera okeani i mora Tanja Notaroš Gagić
Hidrosfera okeani i mora Tanja Notaroš GagićHidrosfera okeani i mora Tanja Notaroš Gagić
Hidrosfera okeani i mora Tanja Notaroš Gagić
 
Geografski polozaj drzave
Geografski polozaj drzaveGeografski polozaj drzave
Geografski polozaj drzave
 

Plus de radmila10

BROJ STANOVNIKA I PRIRODNO KRETANJE.pptx
 BROJ STANOVNIKA I PRIRODNO KRETANJE.pptx BROJ STANOVNIKA I PRIRODNO KRETANJE.pptx
BROJ STANOVNIKA I PRIRODNO KRETANJE.pptxradmila10
 
EKUMENA I GUSTINA NASELJENOSTI .pptx
EKUMENA I GUSTINA NASELJENOSTI .pptxEKUMENA I GUSTINA NASELJENOSTI .pptx
EKUMENA I GUSTINA NASELJENOSTI .pptxradmila10
 
RASPROSTRANJENOST BILJNOG I ŽIVOTINJSKOG SVIJETA.pptx
 RASPROSTRANJENOST BILJNOG I ŽIVOTINJSKOG SVIJETA.pptx RASPROSTRANJENOST BILJNOG I ŽIVOTINJSKOG SVIJETA.pptx
RASPROSTRANJENOST BILJNOG I ŽIVOTINJSKOG SVIJETA.pptxradmila10
 
ZAŠTITA VODA .pptx
ZAŠTITA VODA .pptxZAŠTITA VODA .pptx
ZAŠTITA VODA .pptxradmila10
 
KOPNENE VODE.pptx
KOPNENE VODE.pptxKOPNENE VODE.pptx
KOPNENE VODE.pptxradmila10
 
VRIJEME I KLIMA.pptx
VRIJEME I KLIMA.pptxVRIJEME I KLIMA.pptx
VRIJEME I KLIMA.pptxradmila10
 
SASTAV I PODJELA ATMOSFERE.pptx
 SASTAV I PODJELA ATMOSFERE.pptx SASTAV I PODJELA ATMOSFERE.pptx
SASTAV I PODJELA ATMOSFERE.pptxradmila10
 
OBLICI RELJEFA NASTALI RADOM SPOLJAŠNJIH SILA.pptx
OBLICI RELJEFA NASTALI RADOM SPOLJAŠNJIH SILA.pptxOBLICI RELJEFA NASTALI RADOM SPOLJAŠNJIH SILA.pptx
OBLICI RELJEFA NASTALI RADOM SPOLJAŠNJIH SILA.pptxradmila10
 
VULKANI I ZEMLJOTRESI.pptx
VULKANI I ZEMLJOTRESI.pptxVULKANI I ZEMLJOTRESI.pptx
VULKANI I ZEMLJOTRESI.pptxradmila10
 
UNUTRAŠNJE ZEMLJINE SILE.pptx
UNUTRAŠNJE ZEMLJINE SILE.pptxUNUTRAŠNJE ZEMLJINE SILE.pptx
UNUTRAŠNJE ZEMLJINE SILE.pptxradmila10
 
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJINE KORE.pptx
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJINE KORE.pptxGEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJINE KORE.pptx
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJINE KORE.pptxradmila10
 
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE.pptx
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE.pptxGEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE.pptx
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE.pptxradmila10
 
GRAĐA ZEMLJINE KORE MINERALI I STIJENE.pptx
GRAĐA ZEMLJINE KORE MINERALI I STIJENE.pptxGRAĐA ZEMLJINE KORE MINERALI I STIJENE.pptx
GRAĐA ZEMLJINE KORE MINERALI I STIJENE.pptxradmila10
 
UNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptx
UNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptxUNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptx
UNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptxradmila10
 
PREDSTAVLJANJE HIDROGRAFIJE I RELJEFA NA KARTI.pptx
PREDSTAVLJANJE HIDROGRAFIJE I RELJEFA NA KARTI.pptxPREDSTAVLJANJE HIDROGRAFIJE I RELJEFA NA KARTI.pptx
PREDSTAVLJANJE HIDROGRAFIJE I RELJEFA NA KARTI.pptxradmila10
 
PREDSTAVLJANJE GEOGRAFSKIH SADRŽAJA NA KARTI.pptx
PREDSTAVLJANJE GEOGRAFSKIH SADRŽAJA NA KARTI.pptxPREDSTAVLJANJE GEOGRAFSKIH SADRŽAJA NA KARTI.pptx
PREDSTAVLJANJE GEOGRAFSKIH SADRŽAJA NA KARTI.pptxradmila10
 
MATEMATIČKI ELEMENTI KARTE.pptx
MATEMATIČKI ELEMENTI KARTE.pptxMATEMATIČKI ELEMENTI KARTE.pptx
MATEMATIČKI ELEMENTI KARTE.pptxradmila10
 
GEOGRAFSKA KARTA I ELEMENTI SADRŽAJA KARTE.pptx
GEOGRAFSKA KARTA I ELEMENTI SADRŽAJA KARTE.pptxGEOGRAFSKA KARTA I ELEMENTI SADRŽAJA KARTE.pptx
GEOGRAFSKA KARTA I ELEMENTI SADRŽAJA KARTE.pptxradmila10
 
GEOGRAFSKA ŠIRINA I GEOGRAFSKA DUŽINA.pptx
GEOGRAFSKA ŠIRINA I GEOGRAFSKA DUŽINA.pptxGEOGRAFSKA ŠIRINA I GEOGRAFSKA DUŽINA.pptx
GEOGRAFSKA ŠIRINA I GEOGRAFSKA DUŽINA.pptxradmila10
 
МЕРИДИЈАНИ И ПАРАЛЕЛЕ
МЕРИДИЈАНИ И ПАРАЛЕЛЕМЕРИДИЈАНИ И ПАРАЛЕЛЕ
МЕРИДИЈАНИ И ПАРАЛЕЛЕradmila10
 

Plus de radmila10 (20)

BROJ STANOVNIKA I PRIRODNO KRETANJE.pptx
 BROJ STANOVNIKA I PRIRODNO KRETANJE.pptx BROJ STANOVNIKA I PRIRODNO KRETANJE.pptx
BROJ STANOVNIKA I PRIRODNO KRETANJE.pptx
 
EKUMENA I GUSTINA NASELJENOSTI .pptx
EKUMENA I GUSTINA NASELJENOSTI .pptxEKUMENA I GUSTINA NASELJENOSTI .pptx
EKUMENA I GUSTINA NASELJENOSTI .pptx
 
RASPROSTRANJENOST BILJNOG I ŽIVOTINJSKOG SVIJETA.pptx
 RASPROSTRANJENOST BILJNOG I ŽIVOTINJSKOG SVIJETA.pptx RASPROSTRANJENOST BILJNOG I ŽIVOTINJSKOG SVIJETA.pptx
RASPROSTRANJENOST BILJNOG I ŽIVOTINJSKOG SVIJETA.pptx
 
ZAŠTITA VODA .pptx
ZAŠTITA VODA .pptxZAŠTITA VODA .pptx
ZAŠTITA VODA .pptx
 
KOPNENE VODE.pptx
KOPNENE VODE.pptxKOPNENE VODE.pptx
KOPNENE VODE.pptx
 
VRIJEME I KLIMA.pptx
VRIJEME I KLIMA.pptxVRIJEME I KLIMA.pptx
VRIJEME I KLIMA.pptx
 
SASTAV I PODJELA ATMOSFERE.pptx
 SASTAV I PODJELA ATMOSFERE.pptx SASTAV I PODJELA ATMOSFERE.pptx
SASTAV I PODJELA ATMOSFERE.pptx
 
OBLICI RELJEFA NASTALI RADOM SPOLJAŠNJIH SILA.pptx
OBLICI RELJEFA NASTALI RADOM SPOLJAŠNJIH SILA.pptxOBLICI RELJEFA NASTALI RADOM SPOLJAŠNJIH SILA.pptx
OBLICI RELJEFA NASTALI RADOM SPOLJAŠNJIH SILA.pptx
 
VULKANI I ZEMLJOTRESI.pptx
VULKANI I ZEMLJOTRESI.pptxVULKANI I ZEMLJOTRESI.pptx
VULKANI I ZEMLJOTRESI.pptx
 
UNUTRAŠNJE ZEMLJINE SILE.pptx
UNUTRAŠNJE ZEMLJINE SILE.pptxUNUTRAŠNJE ZEMLJINE SILE.pptx
UNUTRAŠNJE ZEMLJINE SILE.pptx
 
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJINE KORE.pptx
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJINE KORE.pptxGEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJINE KORE.pptx
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJINE KORE.pptx
 
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE.pptx
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE.pptxGEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE.pptx
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE.pptx
 
GRAĐA ZEMLJINE KORE MINERALI I STIJENE.pptx
GRAĐA ZEMLJINE KORE MINERALI I STIJENE.pptxGRAĐA ZEMLJINE KORE MINERALI I STIJENE.pptx
GRAĐA ZEMLJINE KORE MINERALI I STIJENE.pptx
 
UNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptx
UNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptxUNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptx
UNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptx
 
PREDSTAVLJANJE HIDROGRAFIJE I RELJEFA NA KARTI.pptx
PREDSTAVLJANJE HIDROGRAFIJE I RELJEFA NA KARTI.pptxPREDSTAVLJANJE HIDROGRAFIJE I RELJEFA NA KARTI.pptx
PREDSTAVLJANJE HIDROGRAFIJE I RELJEFA NA KARTI.pptx
 
PREDSTAVLJANJE GEOGRAFSKIH SADRŽAJA NA KARTI.pptx
PREDSTAVLJANJE GEOGRAFSKIH SADRŽAJA NA KARTI.pptxPREDSTAVLJANJE GEOGRAFSKIH SADRŽAJA NA KARTI.pptx
PREDSTAVLJANJE GEOGRAFSKIH SADRŽAJA NA KARTI.pptx
 
MATEMATIČKI ELEMENTI KARTE.pptx
MATEMATIČKI ELEMENTI KARTE.pptxMATEMATIČKI ELEMENTI KARTE.pptx
MATEMATIČKI ELEMENTI KARTE.pptx
 
GEOGRAFSKA KARTA I ELEMENTI SADRŽAJA KARTE.pptx
GEOGRAFSKA KARTA I ELEMENTI SADRŽAJA KARTE.pptxGEOGRAFSKA KARTA I ELEMENTI SADRŽAJA KARTE.pptx
GEOGRAFSKA KARTA I ELEMENTI SADRŽAJA KARTE.pptx
 
GEOGRAFSKA ŠIRINA I GEOGRAFSKA DUŽINA.pptx
GEOGRAFSKA ŠIRINA I GEOGRAFSKA DUŽINA.pptxGEOGRAFSKA ŠIRINA I GEOGRAFSKA DUŽINA.pptx
GEOGRAFSKA ŠIRINA I GEOGRAFSKA DUŽINA.pptx
 
МЕРИДИЈАНИ И ПАРАЛЕЛЕ
МЕРИДИЈАНИ И ПАРАЛЕЛЕМЕРИДИЈАНИ И ПАРАЛЕЛЕ
МЕРИДИЈАНИ И ПАРАЛЕЛЕ
 

Dernier

Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdf
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdfIstorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdf
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdfpauknatasa
 
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdf
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdfIstorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdf
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdfpauknatasa
 
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdfIstorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdfpauknatasa
 
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.doc
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.docIstorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.doc
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.docpauknatasa
 
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola HipokratProfesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola HipokratNerkoJVG
 
Razvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
Razvoj samopouzdanja kod skolskog detetaRazvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
Razvoj samopouzdanja kod skolskog detetaNerkoJVG
 
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile Opterecenja
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile OpterecenjaREŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile Opterecenja
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile OpterecenjaDanijeliriakaMcFlow1
 
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024pauknatasa
 
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdf
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdfIstorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdf
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdfpauknatasa
 
Птице које можемо да пронађемо у Београду
Птице које можемо да пронађемо у БеоградуПтице које можемо да пронађемо у Београду
Птице које можемо да пронађемо у БеоградуИвана Ћуковић
 
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje deceprezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje deceSiniša Ćulafić
 
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022pauknatasa
 
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdfIstorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdfpauknatasa
 

Dernier (16)

Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdf
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdfIstorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdf
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdf
 
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdf
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdfIstorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdf
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdf
 
OIR12-L2.pptx
OIR12-L2.pptxOIR12-L2.pptx
OIR12-L2.pptx
 
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdfIstorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdf
 
OIR12-L1.pptx
OIR12-L1.pptxOIR12-L1.pptx
OIR12-L1.pptx
 
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.doc
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.docIstorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.doc
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.doc
 
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola HipokratProfesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
 
Razvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
Razvoj samopouzdanja kod skolskog detetaRazvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
Razvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
 
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile Opterecenja
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile OpterecenjaREŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile Opterecenja
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile Opterecenja
 
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024
 
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdf
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdfIstorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdf
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdf
 
OIR-V10.pptx
OIR-V10.pptxOIR-V10.pptx
OIR-V10.pptx
 
Птице које можемо да пронађемо у Београду
Птице које можемо да пронађемо у БеоградуПтице које можемо да пронађемо у Београду
Птице које можемо да пронађемо у Београду
 
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje deceprezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
 
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022
 
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdfIstorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdf
 

STANJE ATMOSFERE.pptx

  • 2.  СТАЊЕ АТМОСФЕРЕ исказује се: 1. Температуром 2. Ваздушним притиском 3. Вјетровима 4. Влажношћу ваздуха 5. Облачношћу 6. Инсолацијом 7. Падавинама
  • 3.  ТЕМПЕРАТУРА ВАЗДУХА  Степен загријаности  Изражава се °C Термометар
  • 4.  Температура ваздуха зависи од:  Упадног угла Сунчевог зрачења  Удаљености од Екватора  Подлоге која се загрева  Вегетације  Надморске висине  Дијела дана  Годишњег доба
  • 5.  Ваздух се загријава од подлоге изнад које се налази  Вода  Копно
  • 6.  ВАЗДУШНИ ПРИТИСАК  Притисак који врши ваздух својом тежином  Изражава се у милибарима (мб) или хектопаскалима (хПа)  Инструмент за мјерење : барометар
  • 7.  Ваздушни притисак зависи од:  Надморске висине  Температуре  Нормалан 1013 мб  Низак : мањи од 1013мб  Циклон  Висок : виши од 1013мб  Антициклон
  • 8.  ВЈЕТРОВИ  хоризонтално струјање ваздуха из области високог ваздушног притиска ка области ниског
  • 9.  Вјетрови према трајању:  Стални (планетарни):  Пасати  Антипасати  Западни  Источни
  • 10.  ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА  количина водене паре у ваздуху  Релативна: степен засићености ваздуха воденом паром  Изражава се у %  Хигрографи (хигрометри):инструмент за мјерење влажности ваздуха
  • 11.  ОБЛАЧНОСТ  прекривеност неба облацима  Испаравање  Кондензација  Сублимација  Облаци  Према изгледу: • праменасти ( цируси) • слојевити ( стратуси) • гомиласти ( кумулуси)
  • 12.  Кишни облаци: • Нимбостратуси (слојевито-кишни) • Кумулонимбуси (гомиласто-кишни – олујни)
  • 13.  ТРАЈАЊЕ СУНЧЕВОГ СЈАЈА (инсолација)  дужина сијања Сунца током дана, мјесеца, године  Изражава се у часовима, а мjери хелиографом
  • 14.  ПАДАВИНЕ– су сви облици кондезоване или сублимиране водене паре које из атмосфере доспевају на Земљину површину  високе падавине ( киша, снијег, град...)  ниске падавине ( роса, иње, слана ...)
  • 15.  ЧЕРАПУНЏА:  најкишовитије мјесто на Земљи - 11 000 мм падавина

Notes de l'éditeur

  1. СТАЊЕ АТМОСФЕРЕ исказује се путем више елемената. То су температура, ваздушни притисак, вјетрови,влажношћу ваздуха, облачношћу,инсолацијом,падавинама. Заједничка особина ових елемената је то што се могу бројно одредити. Сви они међусобно су повезани, тако да промјена једног елемента изазива промјену осталих.
  2. Температура показује топлотно стање ваздухатј. Степен његове загријаности. Изражава се у степенима Целзијуса °C. Вриједност температуре одређује се термометром ( инструмент за мјерење температуре), на метеоролошким станицама, а то су посебно уређена мјеста гдје се врши мјерење вриједности елемената од којих зависи стање атмосфере. Температура ваздуха се мјери у хладу. Због тога се термометри смјештају у метеоролошке кућице, гдје нису директно изложене сунчевом зрачењу.Температура ваздуха мјери се на метеоролошким станицама три пута дневно у 7, 14 и 21 сат.сабирањем вриједности тада измјерених температура и дијељењем њиховог збира са 4 добија се средња дневна температура. Дијељење збира температурних вриједности са 4 врши се због тога што се температура у 21 час рачуна удвојено и множи са 2. Сабирањем вриједности дневних температура и њиховим дијељењем са бројем дана у мјесецу добија се средња мјесечна температура. На основу средњих мјесечних температура добијају се средње годишње температуре, а на основу средњих годишњих средње температуре за вишегодишњи период, обично за 30 година. Податци о температурама могу се сликовито приказати у табелама и на дијаграмима.
  3. Температура ваздуха у највећој мјери зависи од јачине Сунчевог зрачења. Мјења се са обданицом и ноћи и годишwег доба. У току једног дана температура ваздуха најнижа је у зору, пред сам излазак сунца, а највиша у 14 часова. Највећи дио сунчевог зрачења троши се на загријавање Земљине површине, која је основни извор топлоте за атмосферу. Ваздух прима топлоту од подлоге изнад које се налази и загријава се одоздо навише. Због тога у тропосфери температура ваздуха опада са порастом НВ. Осим са порастом НВ температура опада и са удаљавањем од екватора преема половима.
  4. Постоји велика разлика у загријавању ваздуха изнад копна и изнад воде. Копно се брже загријава, али брже хлади, а вода се споро загријава и споро хлади.Због тога је ваздух љети топлији изнад копна, а зими изнад океана. СЛИКА 1 Највиша температура на Земљи је измјерена у Ал Азизији (Либија) 58⁰C 1992.године, а најнижа на Антарктику -88⁰C 1960. године на станици Восток
  5. Ваздушни притисак ( сила – тежина којом ваздух притишће Земљину површину) је производ дјеловања масе ваздуха на површину Земље. Изражава се у милибарима (mb) или хектопаскалима (hPа). Инструмент за мјерење ваздушног притиска је барометар..
  6. Ваздушни притисак зависи од НВ. Са порастом НВ притисак опада. Ваздушни притисак зависи и од температуре. Нормалан ваздушни притисак износи 1013 мб ( милибара) измјерн на 45º географске ширине, 0м.Н.В. и 0ºC. низак мањи од 1013мб а висок виши од 1013мб. Пораст температуре изазива опадање ваздушног притиска. Зато се у дијеловима Земље гдје је велико загријавање образује циклон – област ниског ваздушног притиска, а у областима ниских температура антициклон ( област високог ваздушног притиска. У природи су честа одступања од овог правила. Нпр. Изнад Сахаре ваздушни притисак је стално повишен иако су температуре високе
  7. Вјетрови су хоризонтална струјања ваздуха настају усљед разлика у ваздушном притиску. Дувају из области вишег ка областима ниског ваздушног притиска. СЛИКА 1 Правац вјетра одређује се вјетроказом, СЛИКА 2 Брзина вјетрова се мјери анемометром а изражава у m/s. СЛИКА 3 Учесталост дувања вјетрова из појединих праваца изражава се у процентима и графички представља ружом вјетрова.
  8. Према трајању и величини области у којој се јављају, вјетрови се дијеле на сталне (планетарне), периодичне (сезонске) и локалне. Стални вјетрови постоје у свим топлотним појасевима. Они не дувају праволинијски, већ скрећу под утицајем Земљине ротације. СЛИКА 1 Најпознатији периодични вјетрови. Настају усљед разлика у ваздушном притиску насталих због разлика у загријавању копна и воде. Љети дувају са океана гдје је тада висок ваздушни притисак према копну гдје је тада ваздушни притисак низак. Зими је обрнута ситуација, дувају са копна на океан. Локални вјетрови се јављају због разлика у ваздушном притиску на мањем простору. У БиХ и РС најважнији вјетрови су југо и бура.
  9. Влажност ваздуха је елеменат стања атмосфере који се може приказати различитим величинама. Најважнија је релативна влажност тј. Степен засићености ваздуха воденом паром. Изражава се у %.Зависи од температуре; што је ваздух топлији, то може да прими више влаге. Ако је нпр. Релативна влажност 100%, то значи да је ваздух засићен воденом паром. Релативна влажност од 20% показује да је ваздух готово сув. Високе вриједности релативне влажности ваздуха при високим температурама човјек тешко подноси. Узрок томе је што зној са његове коже не може да испарава и то спријечава тијело да се расхлади.
  10. Облачност се јавља усљед кондензације ( претварање водене паре у течно стање) и сублимације (претварање водене паре у чврст стање) водене паре. Издижући се изнад Земљине површине ваздух се расхлађује и може примити све мање водене паре. На одређеној температури постаје засићен и ослобађа вишак воде у облику великог броја ситних капи или кристала леда. Тако настају облаци. Облаци суатмосферске појаве које настају кондензацијом и сублимацијом водене паре у слободној атмосфери. Уколико се ваздух засити воденом паром близу Земљине површине настаје магла. Магла је атмосферска појава која настаје кондензацијом и сублимацијом водене паре у приземним слојевима. Према изгледу издвојене су три основне врсте облака СЛИКА 1 цируси (праменасти), СЛИКА 2 стратуси (слојевити), СЛИКА 3 кумулуси (гомиласти).
  11. Посебна група су кишни облаци нимбостратуси(слојевитокишни) СЛИКА 1 и кумулонимбуси ( гомиластокишни – олујни). У природи се чешће јављају комбинације основних типова облака, нпр. Циростратус, стратокумулус и сл.
  12. Трајање сунчевог сјаја је вријеме током којег Сунце сија изнад неког мјеста.Изражава се у часовима. Стоји у обрнутом односу са облачношћу.Најдуже трајање сунчевог сјаја имају пустињске области око повратника, гдје је и облачност најмања. Нпр. Годишње трајање сунчевог сјаја изнад Сахаре износи око 4.000 часова.
  13. Падавине настају када се ваздух засити воденом паром. Висина падавина се изражава у милиметрима (мм) воденог слоја или у литрима воде по квадратном метру површине (l/m²). Вриједност висине падавина одређује се кишомјером ( посуда која служи за мјерење висине падавина). Падавине се мјере сваког дана у 7 часова. Сабирањем дневних количина падавина у оквиру сваког мјесеца добијају се мјесечне количине. Сабирањем мјесечних количина падавина у оквиру сваке године добијају се годишње количине. Средња висина падавина за вишегодишњи период добија се сабирањем годишњих количина падавина и дијељењем њиховог збира са бројем сабирака. Као и код температуре ваздуха,подаци о висини падавина у некој области често се приказују у табелама и дијаграмима. Падавине се дијеле на ниске и високе. У ниске падавине спадају роса (ниска падавина која настаје кондензацијом водене паре на тлу и приземним предметима)слана ( ниска падавина која настаје сублимацијом водене паре у слободној атмосфери) и иње (бијели ледени кристали који настају на високим предметима изложеним вјетру).У високе падавине спадају киша, снијег и град. Киша је висока падавина која настаје кондензацијом водене паре у слободној атмосфери. Снијег је висока падавина која настаје сублимацијом водене паре у слободној атмосфери.Град представља ледена зрна која се излучују из кумулонимбуса.
  14. Висина падавина је неравномјерно распоређена. Највеће количине излуче се у областима око екватора. Највећа вриједност средњих годишњих количина падавина забиљежена је у мјесту Черапунџи (Индија) и износи око 11.000 мм. Висина падавина зависи од НВ. Планинске области имају више падавина од низија у њиховој близини.