4. Температура ваздуха
зависи од:
Упадног угла Сунчевог
зрачења
Удаљености од Екватора
Подлоге која се загрева
Вегетације
Надморске висине
Дијела дана
Годишњег доба
5. Ваздух се загријава од подлоге изнад које се налази
Вода
Копно
6. ВАЗДУШНИ ПРИТИСАК
Притисак који врши ваздух
својом тежином
Изражава се у милибарима (мб)
или хектопаскалима (хПа)
Инструмент за мјерење :
барометар
7. Ваздушни притисак
зависи од:
Надморске висине
Температуре
Нормалан 1013 мб
Низак : мањи од 1013мб
Циклон
Висок : виши од 1013мб
Антициклон
13. ТРАЈАЊЕ СУНЧЕВОГ СЈАЈА (инсолација)
дужина сијања Сунца током дана, мјесеца, године
Изражава се у часовима, а мjери хелиографом
14. ПАДАВИНЕ– су сви облици кондезоване или
сублимиране водене паре које из атмосфере доспевају
на Земљину површину
високе падавине ( киша, снијег, град...)
ниске падавине ( роса, иње, слана ...)
СТАЊЕ АТМОСФЕРЕ исказује се путем више елемената. То су температура, ваздушни притисак, вјетрови,влажношћу ваздуха, облачношћу,инсолацијом,падавинама. Заједничка особина ових елемената је то што се могу бројно одредити. Сви они међусобно су повезани, тако да промјена једног елемента изазива промјену осталих.
Температура показује топлотно стање ваздухатј. Степен његове загријаности. Изражава се у степенима Целзијуса °C. Вриједност температуре одређује се термометром ( инструмент за мјерење температуре), на метеоролошким станицама, а то су посебно уређена мјеста гдје се врши мјерење вриједности елемената од којих зависи стање атмосфере. Температура ваздуха се мјери у хладу. Због тога се термометри смјештају у метеоролошке кућице, гдје нису директно изложене сунчевом зрачењу.Температура ваздуха мјери се на метеоролошким станицама три пута дневно у 7, 14 и 21 сат.сабирањем вриједности тада измјерених температура и дијељењем њиховог збира са 4 добија се средња дневна температура. Дијељење збира температурних вриједности са 4 врши се због тога што се температура у 21 час рачуна удвојено и множи са 2. Сабирањем вриједности дневних температура и њиховим дијељењем са бројем дана у мјесецу добија се средња мјесечна температура. На основу средњих мјесечних температура добијају се средње годишње температуре, а на основу средњих годишњих средње температуре за вишегодишњи период, обично за 30 година. Податци о температурама могу се сликовито приказати у табелама и на дијаграмима.
Температура ваздуха у највећој мјери зависи од јачине Сунчевог зрачења. Мјења се са обданицом и ноћи и годишwег доба. У току једног дана температура ваздуха најнижа је у зору, пред сам излазак сунца, а највиша у 14 часова.
Највећи дио сунчевог зрачења троши се на загријавање Земљине површине, која је основни извор топлоте за атмосферу. Ваздух прима топлоту од подлоге изнад које се налази и загријава се одоздо навише. Због тога у тропосфери температура ваздуха опада са порастом НВ.
Осим са порастом НВ температура опада и са удаљавањем од екватора преема половима.
Постоји велика разлика у загријавању ваздуха изнад копна и изнад воде. Копно се брже загријава, али брже хлади, а вода се споро загријава и споро хлади.Због тога је ваздух љети топлији изнад копна, а зими изнад океана.
СЛИКА 1 Највиша температура на Земљи је измјерена у Ал Азизији (Либија) 58⁰C 1992.године, а најнижа на Антарктику -88⁰C 1960. године на станици Восток
Ваздушни притисак ( сила – тежина којом ваздух притишће Земљину површину) је производ дјеловања масе ваздуха на површину Земље. Изражава се у милибарима (mb) или хектопаскалима (hPа). Инструмент за мјерење ваздушног притиска је барометар..
Ваздушни притисак зависи од НВ. Са порастом НВ притисак опада. Ваздушни притисак зависи и од температуре. Нормалан ваздушни притисак износи 1013 мб ( милибара) измјерн на 45º географске ширине, 0м.Н.В. и 0ºC. низак мањи од 1013мб а висок виши од 1013мб. Пораст температуре изазива опадање ваздушног притиска. Зато се у дијеловима Земље гдје је велико загријавање образује циклон – област ниског ваздушног притиска, а у областима ниских температура антициклон ( област високог ваздушног притиска. У природи су честа одступања од овог правила. Нпр. Изнад Сахаре ваздушни притисак је стално повишен иако су температуре високе
Вјетрови су хоризонтална струјања ваздуха настају усљед разлика у ваздушном притиску. Дувају из области вишег ка областима ниског ваздушног притиска. СЛИКА 1 Правац вјетра одређује се вјетроказом, СЛИКА 2 Брзина вјетрова се мјери анемометром а изражава у m/s. СЛИКА 3 Учесталост дувања вјетрова из појединих праваца изражава се у процентима и графички представља ружом вјетрова.
Према трајању и величини области у којој се јављају, вјетрови се дијеле на сталне (планетарне), периодичне (сезонске) и локалне. Стални вјетрови постоје у свим топлотним појасевима. Они не дувају праволинијски, већ скрећу под утицајем Земљине ротације. СЛИКА 1 Најпознатији периодични вјетрови. Настају усљед разлика у ваздушном притиску насталих због разлика у загријавању копна и воде. Љети дувају са океана гдје је тада висок ваздушни притисак према копну гдје је тада ваздушни притисак низак. Зими је обрнута ситуација, дувају са копна на океан.
Локални вјетрови се јављају због разлика у ваздушном притиску на мањем простору. У БиХ и РС најважнији вјетрови су југо и бура.
Влажност ваздуха је елеменат стања атмосфере који се може приказати различитим величинама. Најважнија је релативна влажност тј. Степен засићености ваздуха воденом паром. Изражава се у %.Зависи од температуре; што је ваздух топлији, то може да прими више влаге. Ако је нпр. Релативна влажност 100%, то значи да је ваздух засићен воденом паром. Релативна влажност од 20% показује да је ваздух готово сув. Високе вриједности релативне влажности ваздуха при високим температурама човјек тешко подноси. Узрок томе је што зној са његове коже не може да испарава и то спријечава тијело да се расхлади.
Облачност се јавља усљед кондензације ( претварање водене паре у течно стање) и сублимације (претварање водене паре у чврст стање) водене паре. Издижући се изнад Земљине површине ваздух се расхлађује и може примити све мање водене паре. На одређеној температури постаје засићен и ослобађа вишак воде у облику великог броја ситних капи или кристала леда. Тако настају облаци. Облаци суатмосферске појаве које настају кондензацијом и сублимацијом водене паре у слободној атмосфери. Уколико се ваздух засити воденом паром близу Земљине површине настаје магла. Магла је атмосферска појава која настаје кондензацијом и сублимацијом водене паре у приземним слојевима.
Према изгледу издвојене су три основне врсте облака СЛИКА 1 цируси (праменасти), СЛИКА 2 стратуси (слојевити), СЛИКА 3 кумулуси (гомиласти).
Посебна група су кишни облаци нимбостратуси(слојевитокишни) СЛИКА 1 и кумулонимбуси ( гомиластокишни – олујни). У природи се чешће јављају комбинације основних типова облака, нпр. Циростратус, стратокумулус и сл.
Трајање сунчевог сјаја је вријеме током којег Сунце сија изнад неког мјеста.Изражава се у часовима. Стоји у обрнутом односу са облачношћу.Најдуже трајање сунчевог сјаја имају пустињске области око повратника, гдје је и облачност најмања. Нпр. Годишње трајање сунчевог сјаја изнад Сахаре износи око 4.000 часова.
Падавине настају када се ваздух засити воденом паром. Висина падавина се изражава у милиметрима (мм) воденог слоја или у литрима воде по квадратном метру површине (l/m²). Вриједност висине падавина одређује се кишомјером ( посуда која служи за мјерење висине падавина). Падавине се мјере сваког дана у 7 часова. Сабирањем дневних количина падавина у оквиру сваког мјесеца добијају се мјесечне количине. Сабирањем мјесечних количина падавина у оквиру сваке године добијају се годишње количине. Средња висина падавина за вишегодишњи период добија се сабирањем годишњих количина падавина и дијељењем њиховог збира са бројем сабирака. Као и код температуре ваздуха,подаци о висини падавина у некој области често се приказују у табелама и дијаграмима. Падавине се дијеле на ниске и високе. У ниске падавине спадају роса (ниска падавина која настаје кондензацијом водене паре на тлу и приземним предметима)слана ( ниска падавина која настаје сублимацијом водене паре у слободној атмосфери) и иње (бијели ледени кристали који настају на високим предметима изложеним вјетру).У високе падавине спадају киша, снијег и град. Киша је висока падавина која настаје кондензацијом водене паре у слободној атмосфери. Снијег је висока падавина која настаје сублимацијом водене паре у слободној атмосфери.Град представља ледена зрна која се излучују из кумулонимбуса.
Висина падавина је неравномјерно распоређена. Највеће количине излуче се у областима око екватора. Највећа вриједност средњих годишњих количина падавина забиљежена је у мјесту Черапунџи (Индија) и износи око 11.000 мм. Висина падавина зависи од НВ. Планинске области имају више падавина од низија у њиховој близини.