VULKANI I ZEMLJOTRESI.pptx

Горњи слој језгра планете у течном је и ужареном стању. Огромни притисци које ова маса врши на кору, као и њено струјање доводе до различитих појава које су најзаслужније за обликовање рељефа. Такав један процес јесте и вулканизам, која се одвија посредством вулкана, који попут вентила ослобађају огромну количину енергијекоја се накупила у унутрашњости планете. Вулкан је је мјесто на којем магма избија на земљину површину. То је планина или брдо начињено од лаве која излази из дубине Земље. После ерупције вулкана, лава и пепео граде узвишење у облику купе. Ерупција вулкана је бурно избацивање магме на површину земље. Поред магме , вулкани избацују огромне количине пепела, гасова и вулканских бомби ( крупнији комади полуочврсле магме).Од магме настаје лава.Температура лаве је око 1200⁰C. Код других се потоци црвене усијане лаве сливају низ падине. Појава вулкана у вези је са настанком дубоких пукотина на границама литосферних плоча. Кроз те пукотине магма се креће ка површини земље, проширујући их и правећи гротло. На површину магма избија кроз кратер вулкана и слива се низ њихове падине уништавајући све пред собом. Вулкани могу да настану на копну или на дну океана нагомилавањем лаве и другог вулканског материјала у облику купе. Неки подморски вулкани могу толико да порасту да излазе на површину и постају острва. Ријетко може да се види како вулкан настаје. Године 1943. у једном селу у Мексику било је много земљотреса. Онда се преко поља кукуруза створила огромна пукотина кроз коју је јурнуо дим. Пукотина се проширила, а пепео и камење су полетјели високо у ваздух. Ускоро је почела да се излива црвена врела лава. Послије недељу дана на мјесту некадашњег поља кукуруза стајао је вулкан висине 150м, а сељани су пресељени. Планина Парикутин за годину дана нарасла је на 275 м, а после девет година била је висока 410 м. На острву Мартиник на Карибима 1902. године 20.000 људи је погинуло усљед експлозије врелих гасова и пепела при ерупцији вулкана Мон Пеле. Када је63. године рушилачки земљотрес тешко оштетио град Помоеју, вулкан Везув у Италији имао ерупцију 79. године, град Помпеја био је потпуно затрпан вулканским пепелом. Са друге стране Напуљског залива, Херкуланум је био затрпан блатом које се сливало низ падину вулкана. Вулкани се кад-тад угасе. Вулкан који дуже вријеме није имао ерупцију назива се успаваним или неактивним. Код оваквих вулкана увијек постоји опасност да ће поново да проради. Ако се сматра да је вулкан заувјек престао са радом, назива се угашеним. Вулканска купа ће се временом осути, на начин да се прво односи мекши камен, док на неким мјестима остаје само тврди чеп који је запушио гротло вулкана. Данас у свијету постоји око 700 активних вулкана, укључујући и неке испод мора. На мапи може да се види да су углавном постављени у низу, као перле на огрлици. Највећи број њих налази се у области Тихог океана. Области у којима има вулкана су области у којима има и много земљотреса. Ова чињеница је помогла научницима да развију теорију тектонике Земљиних плоча. Већина вулкана се налази на мјестима гдје се плоче додирују, јер између њих магма може да избије на површину. Мали број вулкана, као што су они на Хавајима и Канарским острвима, налазе се изнад „врућих тачака“ на којима постоји рупа у плочи и магма се пробија кроз њу. Живи вулкани су Етна на острву Сицилији, Кључевскаја сопка на истоку Русије, Сен Хеленс у Сјеверној Америци и јш преко 620 других.
Највећи број вулкана се налази по ободу Тихог океана који се назива „Ватрени појас Пацифика“. Атлантски појас, Средоземни појас, Источно афрички појас
Земљина кора стално негдје подрхтава. Наука која се бави проучавањем земљотреса назива се сеизмологија (сеизмографија). На земљиној површини, земљотреси се могу манифестовати као дрмање или дислоцирање тла. До земљотреса долази услед заглављивања тектонских плоча при чему долази до напрезања стјеновите масе и оног тренутка када напрезање постане толико да га стијене не могу издржати долази до ломљења и клизања дуж расједа. Земљотресе изазива помјерање слојева и маса у унутрашњости Земље. Везани су за расједе и области набирања вјеначних планина. Земљотреси се најчешће дешавају на мјестима сударања литосферних плоча. Јак земљотрес може изазвати и појаву цунамија. Цунами је велики рушилачки талас који настаје усљед земљотреса на обали или дну Свјетског океана. СЛИКА 1 и 2 Земљотреси настају у хипоцентру.Хипоцентар је мјесто у унутрашњости Земље гдје настаје земљотрес. Хипоцентар је најчешће на дубини од 70 км. Од хипоцентра земљотресни таласи се шире на све стране. На површини земље земљотрес је најјачи у епицентру. Епицентар је мјесто на Земљиној површини које је најближе хипоцентру тј. Налази се вертикално на површини земље изнад хипоцентра. Земљотреси могу настати природно или као резултат људске активности. Мањи земљотреси могу такође бити изазвани вулканском активношћу, клизањем тла, експлозијама и нуклеарним тестовима. У најширем значењу ријеч земљотрес се користи да опише било који сеизмични догађај - било да је у питању природни феномен или догађај изазван од стране људи — а који изазива и укључује сеизмичке таласе. Земљотреси улазе у ред најстрашнијих природних катастрофа које се дешавају на Земљи, због чега су још од искона привлачили пажњу људског рода. Због тога податке о земљотресима налазимо у записима старим више хиљада година. Ипак, значајнија проучавања земљотреса одвијала су се тек од 19. вијека. Јачина земљотреса се мери двјема скалама.
Инструмент којим се мјери дужина и трајање земљотреса назива се сеизмограф. Сеизмографи сваке године забиљеже око 100.000 земљотреса, а људи од тога осјете само мањи број . Појава земљотреса не може се успјешно предвидјети, и због тога у свијету сваке годие страда много људи.
Постоје двије скале за мјерење јачине земљотреса: Меркалијева скала мјери јачину оштећења и има 12 степени. Рихтерова скала мјери јачину самог земљотреса и има 10 степени..
Посљедице земљотреса слике 1,2,3,4,5,