2. Ogledaju se u poremećenom kontaktu ili čak prekidu kontakta sa
stvarnošću, dubokim poremećajima opažanja, emocija, mišljenja i
ponašanja.
Psihotičnoj osobi često nedostaje uvid u sopstvenu bolest, pa stoga
bolesnik veruje da nije on bitno poremećen, već njegova okolina.
Psihoza je psihički poremećaj kod koga je kao primarni simptom
prisutno otuđenje pacijenta od realnosti.

3. Psihoze se najčešće dele u dve grupe - propratne, odnosno
organske i endogene, odnosno funkcionalne.
Propratne psihoze nastaju kao izraz nekog organskog
oboljenja ili poremećaja, na primer kod trbušnog tifusa,
progresivne paralize izazvane sifilisom, malarije, poremećaja
nekih žlezda, alkoholizma itd. Kako su ove psihoze
sekundarnog karaktera, one nestaju ako se ukloni osnovna
bolest ili poremećaj, pod uslovom da je osnovno oboljenje
izlečivo. Te psihoze se zato i nazivaju organske, jer imaju
organsku osnovu.
Drugu grupu čine funkcionalne psihoze. Smatra se da u
njihovom nastajanju važniju ulogu imaju urođeni i nasledni
faktori, ali isto tako i celokupan sistem socijalizacije i činioci
sredine.

4. Dva od glavnih simptoma su zablude i halucinacije.
Zablude su lažna uverenja (npr. bolesnik misli da ga neko
proganja, truje ili da mu televizor šalje tajne poruke).
Halucinacije su lažne percepcije (npr. čuti, videti ili osetiti nešto što
nije u okruženju).
Drugi simptomi su
neorganizovana misao, govor i
poremećeno razmišljanje.

5. Jedna od funkcionalnih psihoza je šizofrenija. Ova reč je kovanica i
znači „rascep duše“, tj. raspadanje ličnosti. Za ovu psihozu je
karakteristično povlačenje bolesnika u sebe, remećenje i prekid
kontakta sa stvarnošću, gubljenje životnog poleta, poremećaj
emocija i mišljenja (mišljenje postaje zbrkano i nejasno) i postepeno
opadanje sposobnosti mišljenja (demencija), sve do poremećaja
nagona, kada bolesnik odbija hranu ili uzima i predmete koji nisu za
ishranu. Menja se i govor bolesnika, može doći do sažimanja i
spajanja reči, pa za okolinu taj govor postaje nerazumljiv. Može doći
do halucinacija, kao i do sumanutih ideja. Može da ga spopadne i
ogroman strah, pa se dešava da izvrši samoubistvo ili ubistvo.

6. Druga funkcionalna psihoza je manično-depresivna u kojoj su
najizrazitiji poremećaji u emocionalnom ponašanju. Ako se javlja
preterana veselost, bez razloga, bujica reči i ideja uz precenjene
ideje bolesnika o sopstvenoj vrednosti, govorimo o maniji ili
manijakalnom stanju. Kada se javljaju jako žalosna raspoloženja,
melanholična, potpuna bezvoljnost, kočenje mišića, osećaj krivice
- radi se o depresiji ili melanholičnom stanju. Takva osoba često
ne smatra da je bolesna, već veruje da je stvarno kriva. Bolesnik
okrivljuje sebe za nešto zbog čega nije kriv, ili što samo po sebi ne
bi trebalo da izazove takvo ponašanje. U takvom stanju bolesnik
može da izvrši i samoubistvo.

7. Uzroci
Broj zdravstvenih problema može izazvati
psihozu, uključujući:
• Alkohol i neke ilegalne droge, kako tokom
upotrebe i tokom povlačenja
• Bolesti mozga, kao što su Parkinsonova
bolest, Hantingtonova bolest, i određeni
hromozomski poremećaji
• Tumori mozga ili ciste
• Demencije (uključujući Alchajmerovu bolest)
• HIV i druge infekcije koje utiču na mozak
• Neki lekovi , kao što su steroidi i stimulansi
• Neke vrste epilepsije
• Moždani infarkt
Psihoza (ili psihotični simptom) takođe se može
naći kod:
• Većina ljudi sa šizofrenijom
• Nekih ljudi sa bipolarnim poremećajem
(manično-depresivni) ili teškom depresijom
• Nekih poremećaja ličnosti

8. Monika Osterman II-1