1. Egipatski kostim
Istorija kostima

2. Istorija Egipta
Egipat, država u severoistočnoj Africi. Skoro istovremeno
sa pojavom paleolitskog čoveka u Evropi, tragovi ljudi
se pojavljuju i u ušću Nila, i započinje civilizacija koja je
trajala oko 4000 godina.
Oko rekle Nila formirale su se dve države, Donji i
gornji Egipat. Osvajanjem Donjeg Egipta, gornji Egipat
stvara prvu jedinstvenu državu i utemeljena je prva
dinastija egipatskih faraona.
I narednih 3000 godina Egipat prolazi kroz tri perioda:
Staro, Srednje i Novo Carstvo. Egipcani su bili
mnogobožci, odnosno imali politeističku religiju,
takođe verovali u zagroban život (odnosno život posle
smrti). Iz religijskih razloga, telo pokojnika je bilo
balsamovano i sahranjivanoi zajedno sa njihovim
bogatstvom.
Grobnice farona su bile čuvene piramide.
Zahvaljujuci odličnim uslovima, određeni predmeti
(uključujući komade odeće i obuće) su sačuvani i do
danas.

3. Veći deo saznanja o kostimu starog Egipta zasniva se na zidnim slikama
(freskama), statuama, ornamentima, nakitu, čak i odeći i obući koji su
sačuvani u njihovim grobnicama.
Kostim Egipćana se nije značajno menjao kroz vekove. bili su poznati po
prerađivanju lana, pa su uglavom njega koristili za odevanje. tkanine su
bile prozračne i fine, jer zbog klimatskih uslova odeća nije imala
zaštitnu ulogu već je više služila kao ukras i samim tim je i muški i
ženski kostim bio vrlo otkrivajuć. Kvalitet tkanine se razlikovao kod viših
i nižih staleža, a deca i robovi su često bili nagi.
Za razliku od šarenih kostima Azijskih naroda, Egipćani su preferirali belu
boju, delom i zbog toga što su joj pripisivali sveti karakter. Time su
želeli i da pokažu svoju nadmoć. Tkanine su često bile plisirane i
ukrašavane bojenim koncem (vez).

4. muški egipatski kostim
Najstarija muška odeća je ŠENTI ili nabedrenik, traka obmotana oko bedara
kod koje je jedan kraj zadenut u struku a drugi je pušten da pada s prednje
strane. On nije bio odlika staleža, njega su svi nosili, već je broj i dužina
ukazivala na stalež.
SINDON je ime dato dugačkom nabedreniku od pazuha do gležnjeva, on se
nosio preko dva kraća nabedrenika i njega su nosili samo bogati ljudi.
Šenti je u periodu izmedju 1425 i 1405 p.n.e, za vreme vladavine Tutmozisa IV
zamenjen suknjom. Nju je u struku pridržavao kaiš sa ukrašenom
klinastom keceljom.
U istom periodu pojavljuje se tunika kratkih rukava. Njena dužina varira od
kolena do gležnjeva.
Kao što se može pretpostaviti, faraoni nose providnu tkaninu kakvu su samo
majstori mogli da istkaju, dok trgovci i srednja klasa nosi puniju,
neprozirnu tkaninu lošije izrade.

5. muški kostim

6. Ženski kostim se od muškog nije razlikovao po svojoj svrsi – i on je
služio da ulepša telo i, u ovom slučaju, naglasi ženske obline, a ne
da ih sakrije.
Tako su žene višeg staleža nosile duge, nabrane, providne haljine od finog lana
zvane KALAZIRIS.
Kalaziris je bio ravan, sa ili bez rukava, nošen uz telo, žene su često iz praktičnih
razloga rasecale haljine sa strane.
Javlja se još jedna vrsta ženske odeće, a to je suknja od ispod grudi do
gležnjeva. Ove suknje su najčešće imale dva široka tregera, koji su se mogli
spuštati ravno sa ramena preko grudi ili u “V”, tako da grudi ostaju
otkrivene.
Dok su se tako oblačile žene visokog roda, igračice i robinje su obično bile nage
ili u suknjama na preklop. Razlog tome nije bilo omalovažavanje sirotinje
tako što bi išli skoro nagi, već je razlog bio nedostatak sredstava da sebi
priušte fine, ili bilo kakve, tkanine.
ženski egipatski kostim

7. ženski kostim

8. kape i obuća
Drevni Egipćani su često nosili kape. One su
najčešće bile od tankog filca i pratile su
oblik glave. Izuzetno popularna je bila
jedna vrsta prugaste marame koja se
vezivala u različite šematske oblike. Ona se
nazivala KLAFT i često je srećemo na
portretima vladara, ali i kod svih ostalih
staleža.
Na nogama su nosli ispletene od papirusa ili
palminog lišća sa kaišićima između prstiju i
preko stopala (nalik na današnje japanke).
Nekada bi vrhovi bili predugi pa bi se
savijali na gore tj. prema risu. Obuću su u
početku, uglavnom, nosili ljudi višeg
staleža.
Sveštenici nisu nosili kožne sandale niti vunene
tkanine, jer su ih, zbog kulta životinja,
smatrali nečistim.

10. Odelo faraona
Odelo faraona se znatno razlikovalo od bilo kog drugog kostima u Egiptu, pre svega bilo je mnogo
složenije i prozračnije, što je ukazivalo na kvalitet i finoću tkanine. Faraonovo odelo se
sastajalo iz tri osnovna komada odeće to su: nabedrenik, ogrtač (haik) i okovratnik.
Nabedrenik je bio ukrašen perlama i dragim kamenjem, prilikom svečanosti bi se za pojas kačila
jedna vrsta trouglaste kecelje sačinjena od štirkanog platna. Ona bi bila bogato ukrašena
najraznovrsnijem dragim i poludragim kamenjem i zlatom.
Psent (pšent) je jedna vrsta krune koja je bila sastavljena od dve kape: visoke, bele i niže,
otvorene,crvene. Ove kape su predstavljale simbol ujedinjenja Gornjeg i Donjeg Egipta.
Druga vrsta krune je bila plave boje i predstavljala je ratnu krunu.
Sastavni deo krune bio je UREUS - glava kobre, koja se uzdizala iznad čela, simbol faraonskog
božanskog porekla i njegove moći nad narodom.
Skiptar je na vrhu imao glavu šakala ili dvostruke viljuške. Faraon je nosio veštačku bradu
geometrizovanog oblika.
Odelo kraljice se sastajalo od bogato ukrasenog kalazirisa i haika. Ukras ovog kostima je bio
bogato ukrašen pojas koji se obmotavao dva puta oko struka i padao na pednjem delu
kalazirisa.
Njena kruna je načešće bila u obliku ptice ibis, sačinjena od zlatnih pločica, a skiptar je na vrhu
imao lotosov cvet.
Ako bi kraljici bila poverena uprava nad zemljom i ona bi nosila veštačku bradu.

11. Faraon i kraljica

12. frizura, šminka i nakit
Egipćani su dosta pažnje posvećivali frizuri. Kosa im je najčešće bila kratka, a dečaci su uglavnom
brijali glavu. Žene su na kosu nanosile ulja od kuvane krvi mačaka ili bika, kako bi održale
prirodnu boju. Muškarci i žene imali su perike od ovčije vune i ljudske kose, i one su ih štitile
od toplote i služile su kao dekoracija. tako je nastala perika, skoro uvek u crnoj boji, a model
se menjao zavisno od uzrasta, pola i socijalne klase onoga ko je nosi. Razlikovale su se i po
dužini (bilo je važno da li prekriva uši ili ne), obliku i rasporedu pletenica. Dešavalo bi se da
princeze koje imaju bolje poreklo od muža nose veštačku bradu.
Zbog loših prirodnih uslova posvećivali su posebnu pažnju nezi kože. Kupali su se nekoliko puta
na dan i koristili razna ulja napravljena od biljnih ekstrakta i masti mačaka, krokodila i nilskog
konja. Šminka im je pružala dodatnu zaštitu kože od sunca i insekata. Oker crvenom bojom
naglašavale su se usne, obrazi i u tom bojom su žene bojile (“lakirale”) nokte, a i muškarci i
žene su kajalom zatamnjivali deo oko očiju i trepavica. Žene su kao senku koristile plavu,
zelenu i zlatnu boju.
Nakit je bio raznovrstan: od ukosnica, češljeva, prstenja, minđuša, do narukvica. Najčešći motivi
su bili skarabej i lotosov cvet. Jedan od najkarakterističnijih komada odeće možemo da
svrstamo i u nakit. To je okovratnik, koji je u početku bio namenjen samo pripadnicima
visokog staleža. U Novom carstvu su ga svi nosili, čak po zakonu nisu smeli biti sahranjivani
bez njega. Okovratnik se pravio od najrazličitijih čvrstih materijala (perli, stakla, poludragog
kamenja). Odecu i nakit su često ukrašeni karakterističnim simbolima - krst sa alkom (ankh –
simbol života) i krug sa rogovima (simbol boginje ljubavi, lepote i materinstva, Hator).

13. frizura, šminka, nakit

14. Nadamo se da ste uživali!
Pozdravljaju Vas: Katarina Krajnović, Jelisaveta
Rapaić, Jovan Lojić i Melani Golić
posetite: http://www.youtube.com/watch?v=YmElsF7Rruc