Kostim u doba Luja XV

1. Luj XV
Marija Đorđević, IIt, 2014.

2. • Luj XV je bio praunuk Luja XIV i sin Luja
od Burgundije. Oba roditelja su mu
umrla 1712, a ostala Lujeva braća su
umrla kao deca. Na presto je došao
nasledivši ga od pradede, Luja XIV, kao
četvrti kralj Francuske iz dinastije Burboni.
Stil Luja XV deli se na dve faze:
• 1715-1730. – doba regentstva
• 1730-1774. – doba vladavine.

3. • Početak vladavine Luja XV donekle se poklapa
sa rađanjem stila rokoko , koji traje tokom XVIII
veka. Glavne odlike ovog stila su: raskošne
forme, ljupkost, slikovitost i upotreba materijala
nežnih boja, uglavnom jednobojnih. Umesto
teških brokata i krute svile iz prethodnog
perioda, sada se koristi meka svila, sa utkanim ili
stampanim buketićima cveća pastelnih boja. Uz
svilu, koristi se indijski muslin, štampani pamuk i
čipka na mrežastoj osnovi. Trake se ređe koriste
i kombinuju se sa veštačkim cvećem. U XVIII
veku francuski kostim dominira celom Evropom.
Zakoni protiv raskoši više ne postoje, što dovodi
do demokratizacije nošnje.

4. Muški kostim
• Glavni deo muškog odela je kaput – abi. Abi ima dva
proreza sa strane i jedan pozadi. Peševi su nešto duži i
širi nego u vreme Luja XIV i često se postavljaju krutom
tkaninom kako bi zadržali široku formu na bokovima.
• Zarukavlja su u početku ogromna, a onda se smanjuju.
Grudnjak je nešto kraći od abija. Nosio se zakopčan u
visini struka, a na grudima se otvarao da bi došla do
izražaja košulja sa žaboom od fine čipke. Ovaj žabo je
imao ulogu kravate i bio pričvršćen crnom plišanom
trakom.
• I kaput i grudnjak su bogato ukrašeni vezom. Veliki
poklopci na džepovima i široka zarukavlja se kopčaju za
kaput ukrašenom dugmadi. Ispod rukava kaputa izviruju
bogati riševi kojima se završavaju rukavi košulje.
• Čakšire su uže nego u prethodnom periodu. dopiru do
ispod kolena, gde se kopčaju tankom pređicom. Čarape
pokrivaju donji deo čakšira. Uz odeću se nosi mač, koji
izviruje kroz proreze na kaputu.

6. • Od 1745. čarape se nose ispod čakšira. Čipkani zabo
zamenjuje kravata, najčešće crna, sa čvorom napred.
• U modu ulazi nova forma kaputa – redengot. Redengot je
preuzet iz engleskog jahaćeg odela. Dug je do ispod kolena,
strukiran, sa širokim, zvonastim peševima i dvoredim
kopčanjem.
• Oko 1770. godine pojavljuje se još jedna nova forma kaputa –
frak. Frak ima koso isečene peševe. Uz njega se nosi kratak
prsnik, do pojasa, i ne nosi se mač.
• Cipele imaju umereno špicast vrh i visoku petu, koja je na
francuskom dvoru i dalje crvene boje. Bogato su izvezene, a
mašne i rozete se zamnejuju ukrasnim kopčama.
• Na glavi se i dalje nose perike, ali one sada menjaju formu i
umesto visokih, kovrdžavih perika, sada se nosi kosa vezana
u rep, napuderisana, sa redovima horizontalnih uvojaka
iznad ušiju. Od 1730. velike perike nose samo stariji ljudi i
slobodne profesije. I dalje se nosi trorogi šešir. Obod je
nešto uži nego ranije, a njegov rub se, najčešće, ukrašava
zlatnim gajtanom. Šeširi se, umesto perjem, ukrašavaju
rozetama od traka, i obično se nose u ruci, da ne pokvare
periku
• Detalji koji sliku čine kompletnom su štap za šetnju, mač,
rukavice i čipkane maramice. Zimi se nose mufovi.
• Koriste kompletnu šminku i stavljaju mušice.
• I žene i muškarci koriste ukrašene burmutice, a šmrkanja
burmuta se smatralo izuzetno elegntnim običajem.

8. Ženski kostim
• Od 1711. se vraća u upotrebu neka vrsta
vertigadena – kotarice, prvo od krutog platna, a
zatim od trske ili kitovih kostiju. Do 1730. one
dostižu blizu dva metra u prečniku. Umesto traka i
gajtana, sada se za ukrašavanje odeće koriste
riševi. Riševi se nalaze na rubu dekoltea, na
rukavima, našiveni po rubu suknje.
• Ženski kostim karakteriše ležernost i povratak
prirodi. Karakteristična je tzv. vato-linija: prednji
deo haljine je utegnut, a pozadi se haljina ležerno
spušta od ramena u vidu dva vertikalna nabora
(vato nabori). Haljina je tako duga da se zadiže
rukama ili kači čiodama. Grudnjak se napred šnira
ili zatvara stepenicama. Rukavi su uski do lakta,
odakle se šire redovima karnera, a suknja je
napred zatvorena ili se otvara pred donjom
suknjom.

10. • Za izlaske se, kada nije bilo hladno, preko odeće
nosio kratak svileni ogrtač sa kapuljačom, ukrašen
riševima po rubovima. Zimi su se nosili dugi ogrtači
sa velikim kapuljačama i krznom obrubljeni pelis
(vrsta kaputića), a ruke su se grejale velikim
krznenim mufovima.
• Od 1740. suknja se širi u stranu pomoću duplih
kotarica, dok napred i pozadi pada ravno.
• Krajem perioda prednji deo haljine se otvara i otkriva
plastron prekriven vezom i mašnama. Rukavi su
napred kraći, a ispod lakta duži.
• Obuća ima špicast ili zaobljen vrh i visoku potpeticu
pomerenu ka sredini tabana.
• Frizura oslobađa čelo, a kovrdže uokviruju lice. Kosa
se na temenu skuplja u pletenicu pričvršćenu trakom
u punđu. Teme je često ukrašeno cvetićima. Kosa se
puderiše. Nose se slamni šeširi širokog oboda, koji
se trakom vezuju ispod brade.
• Na glavi se nosi i platnena kapica – dormeza (nekada
se slamni šešir nosi preko nje).

12. • U šminkanju se i dalje koriste velike količine pudera,
ruža i veštačkih mladeža. Kažu da dame nigde nisu
išle bez svojih kutijica sa ružem i mladežima.
• Nosi se mnogo nakita, a omiljene su forme cveća i
venčića. Pojavljuju se prve imitacije bisera i dragog
kamenja. Oko vrata se često nose plišane trake, ili
trake ukrašene riševima. Detalji su lepeze,
suncobrani, bočice sa parfemom i burmutice.