eko rizik

1. Еколошки ризик
Пре почетка пројектовањаи примене оквираза управљање
ризиком, важно је да се вреднује и разуме и екстерни и
интерни контекст организације,јер то може значајно да
утичу на пројектовање оквира. Вредновање екстерног
контекста организације може да обухвати, али се не
ограничава.
Вредновање интерног контекста организацијеможе да
обухвати, али се не ограничавана:
– управљање, организационуструктуру, улоге и крајње
одговорности;
– политику и циљеве, као и стратегију за њихово достизање;
– способности и разумевање у погледу ресурса и знања
(нпр. капитал, време, људи, процеси, системи и
технологије);
– информационесистеме, токове информација и процесе
доношења одлука (и формалних и неформалних);
– односе са интерним заинтересованим странама и њихове
перцепције и вредности;
Организацијатреба да обезбеди да постоје крајње
одговорности, овлашћења и одговарајућакомпетентност за
управљањеризиком, укључујући примену и одржавање

2. процеса менаџмента ризиком и обезбеђивање
адекватности, ефективности и ефикасности свих
управљања.Ово може да буде олакшано на следећи начин:
– идентификовањем власника ризика који имају крајњу
одговорност и овлашћење да управљајуризицима;
– идентификовањем онога ко је крајње одговоранза
развој, примену и одржавање оквира за управљање
ризиком;
– идентификовањем других одговорности људи на свим
нивоима у организацији за процес менаџмента ризиком;
– успостављањем процеса мерења перформанси и
екстерног и/или интерног извештавања, као и процеса
ескалације
Организацијатреба да додели одговарајућересурсе за
менаџмент ризиком. Треба узети у разматрање следеће:
– људе, вештине, искуство и компетентност;
– ресурсе потребне за сваки корак у процесу менаџмента
ризиком;
– процесе, методе и алате које организацијакористи за
управљањеризиком;
– документоване процесе и процедуре
– системе менаџмента информацијама и знањем, и
– програме обуке.

3. Механизми комуникације могу бити интерни и екстерни :
1.Успостављање механизама интерне комуникације и
извештавања
Организација треба да успостави механизаме интерне
комуникације и извештавања како би подржала и
охрабрила крајњу одговорност и власништво над ризиком.
Ови механизми треба да обезбеде:
– да сви буду на одговарајућиначин обавештени о
кључним компонентама оквираза менаџмент ризиком, као
и свим накнадним изменама
– да постоји адекватно интерно извештавање о оквиру,
његовој ефективности и исходима;
– да су релевантне информације које потичу из примене
менаџмента ризиком доступне на одговарајућим нивоима и
у одговарајућевреме, и
– да постоје процеси за консултовање са заинтересованим
странама унутар организације.
2. Успостављањемеханизама екстерне комуникације и
извештавања
Организација треба да развије и спроведе план о томе како
ће комуницирати са екстерним заинтересованим странама.

4. Ово треба да обухвати:
– ангажовање одговарајућихекстерних заинтересованих
страна и обезбеђивање ефективне размене информација
; – екстерно извештавање ради усклађивања са захтевима
закона, прописа и управе;
– обезбеђивање повратнихинформацијаи извештавање о
комуницирању и консултацијама;
– коришћење комуницирања за изградњу поверења у
организацију, и
– комуницирање са заинтересованимстранама у случају
кризе или непредвиђене ситуације
Стално побољшавањеоквира На основу резултата праћења
и преиспитивања, треба да се донесу одлуке о томе како се
могу побољшати оквир, политика и план менаџмента
ризиком. Ове одлуке треба да доведу до побољшања
менаџмента ризиком у организацији, као и културе
менаџмента ризиком.

5. Процес менаџмента ризиком
1Комуницирање и консултације
Комуницирање и консултације са екстерним и интерним
заинтересованим странама треба да се одвијају током свих
фаза процесаменаџмента ризиком. Због тога, плановиза
комуницирање и консултације треба да се израде у раној
фази. Они треба да се баве питањима која се односе на сам
ризик, његове узроке, последице (ако су познате), као и
мере које се предузимају за поступање са ризиком. Треба

6. да се одвија ефективно екстерно и интерно комуницирање
и консултације да би се обезбедило да они који су
одговорни за примену процесаменаџмента ризиком и
заинтересованестране разумеју основе на којима се доносе
одлуке и разлоге зашто се одређене мере захтевају
Приступ преко консултативног тима може да:
– помогне да се контекст успостави на одговарајућиначин;
– осигура да се интереси заинтересованихстрана разумеју
и да су узети у обзир;
– помогне при обезбеђењу адекватног идентификовања
ризика;
– окупи различите области експертизе ради анализирања
ризика;
– обезбеди да различита гледишта буду узета у обзир на
одговарајућиначин када се дефинишу критеријуми за
ризике и вреднују ризици; – осигура одобрење и подршку
за план поступања
2.Успостављање
Успостављањем контекста, организација јасно исказује
своје циљеве, дефинише екстерне и интерне параметрео
којима треба водити рачуна приликом управљањаризиком
и за преостале процесе поставља предмет и подручје
примене и критеријуме за ризик. Иако су многи од ових

7. параметараслични онима размотреним у пројекту оквира
за менаџмент ризиком (видети 4.3.1), при успостављању
контекста за процес менаџмента ризиком, потребно је да
они буду разматрани уз више детаља, а посебно у погледу
њиховог односа са предметом и подручјем примене
одређеног процеса менаџмента ризиком
3.Оцењивање ризика
Оцењивање ризика је свеобухватанпроцес идентификације
ризика, анализе и вредновањаризика
-Идентификација ризика
Организација треба да идентификује изворе ризика,
подручја утицаја, догађаје (укључујући промене околности)
и њихове узроке и могуће последице. Циљ овог корака је да
се генерише свеобухватансписак ризика на основу оних
догађаја који могу да проузрокују,унапреде, спрече,
деградирају, убрзају или одложе остваривањециљева.
Важно је да се идентификују они ризици који су повезаниса
ситуацијама у којима се не користе могућности
Организацијатреба да примени алате и технике за
идентификацију ризика који су примерени њеним
циљевима и способностима, као и ризицима са којима се
суочава. Релевантне и ажурне информације су важне при
идентификовању ризика. Ово треба да укључи одговарајуће
полазне информације када је то могуће. Људи са

8. одговарајућимзнањем треба да учествују у
идентификовању ризика
-Анализа ризика
Анализа ризика укључује развој разумевањаризика.
Анализа ризика обезбеђује улазни елемент за вредновање
ризика и за одлуке о томе да ли треба да се поступа са
ризицима, и које су најпогоднијестратегије и методе за
поступање са њима. Анализа ризика може такође да пружи
улазне елементе за доношење одлука када морају да се
начине избори и када опције укључују различите врсте и
нивое ризика. Анализа ризика укључује разматрање узрока
и извора ризика, њихових позитивних и негативних
последица, као и вероватноћуда те последице могу да се
појаве.Поверење у одређивање нивоаризика и његова
осетљивост на предуслове и претпоставкетреба да се
размотре током анализе, и да се ефективно саопште
доносиоцима одлука и, према потреби, другим
заинтересованим странама.

9. -Вредновање ризика
Сврха вредновања ризика је да на основу исхода анализе
ризика помогне у доношењу одлука о томе са којим
ризицима је потребно да се поступа и који су приоритети за
поступање. Вредновање ризика укључује упоређивање
нивоа ризика откривеног током процесаанализе ризика, са
критеријумима ризика утврђеним када је разматран
контекст. На основу овог поређења може да се размотри
поступање са ризиком. Одлуке треба да узму у обзир шири
контекст ризика и да обухвате разматрање толеранције у
вези са ризицима које сносе стране изван организације која
има користи од ризика. Одлуке треба да буду у складу са
захтевима закона и других прописа
4 Поступање са ризиком
Поступање са ризиком укључује избор једне или више
опција за модификацију ризика и примену тих опција.
Једном када су примењена, поступања обезбеђују или
модификују управљања
Поступање са ризиком укључује цикличан процес:
– оцењивања поступања са ризиком;
– одлучивања да ли се преостали нивои ризика могу
толерисати;

10. – стварања новог поступања са ризиком, ако се ризик не
може толерисати, и
– оцењивања ефективности тог поступања.
Опције поступања са ризиком нису нужно међусобно
искључиве или одговарајућеу свим околностима. Опције
могу да укључе следеће:
а) избегавање ризика доношењем одлуке да се не започне
или не настави активност која доводи до ризика;
b) прихватање или повећањеризика, како би се
искористила прилика;
c) уклањање извора ризика;
d) промену вероватноће;
е) промену последица;
f) дељење ризика са другом страном или странама
(укључујући уговоре и финансирање ризика), и g)
задржавање ризика доношењем одлуке засноване на
информацијама
5.Праћење и преиспитивање
Праћење и преиспитивање треба да буду планирани део
процеса менаџмента ризиком и да обухвате редовну
проверуили надзор. То може бити периодично или ad hoc.
Одговорности за праћење и преиспитивање треба да буду
јасно дефинисане.

11. Процеси организацијеза праћење и преиспитивање треба
да обухвате све аспекте процесаменаџмента ризиком у
сврхе:
– обезбеђења да су управљањаефективна и ефикасна при
пројектовањуи раду
– добијања додатних информација ради побољшања
оцењивања ризика;
– анализирања и учења лекција о догађајима (укључујући
„само што се није десило”), променама,трендовима,
успесима и неуспесима;
– детекције променау екстерном и интерном контексту,
укључујући и промене критеријума у вези са ризиком и
промене самог ризика које могу да захтевају ревизију
поступања са ризиком и ревизију приоритета, и
– идентификовања ризика у настајању.
Напредак у спровођењу плановапоступања са ризиком
обезбеђује меру за перформансе. Резултати могу да буду
уграђени у свеобухватне активности менаџмента
перформансама,мерења и активности екстерног и интерног
извештавања. Резултати праћења и преиспитивањатреба
да буду записани и да се о њима екстерно и интерно
извештава, већ како је одговарајуће,и требало би да се
користе као улазни елемент за преиспитивање оквира за
менаџмент ризиком

12. Процена ризика
Да би се извршила процена професионалногризика на
радном месту треба знати:
-локацију
-ко ради на тим радним местима
-која се опрема користи
-која врста посла се обавља
-које опасности су већ биле установљене, и који су њихови
извори били
-које су потенцијалне последице постојећихопасности
-које су мере заштите коришћене
-о којим повредамана раду се извештавало
-које правне и друге регулативе се односе на радно место.
Информације се могу тражити у следећим изворима:
- техничким подацима о опреми, материјалима и
супстанцама које се користе на радном месту;
- технолошким процедурамаи приручницима за рад;

13. - резултатима мерења штетности, или опасности и фактора
напорана радном месту;
- подацима о броју повредана раду и професионалних
болести;
- спецификацијама о произвођачимахемијских супстанци;
- правним регулативама и техничким стандардима;
- научној и техничкој литератури.
Информација се може такође прибавити:
- посматрањем радног окружења
- посматрањем обављањапослова на радном месту;
- посматрањем обављањапослова изван радног места;
- интервјуисањем запослених ;
- посматрањем спољних фактора који могу имати утицај на
радно место (послови које обављајутрећа лица, временски
услови)
Како се може проценити ризик који произилази из
опасности?
Одлучити да ли је ризик мали, средњи или висок узимајући
у обзир вероватноћуи тежину последице која може да буде
изазвана опасношћу.

14. - Висока невероватност:се не може манифестовати током
целокупне професионалнекаријере запосленог.
- Вероватност: се може манифестовати само неколико пута
током професионалне каријере запосленог.
- Висока вероватност:се може манифестовати са
понављањем током професионалнекаријере запослено
Мала тежина последице:- повреде и болести које не
узрокују продужено дејство
Средња тежина последице:- умерено изазивање повредаи
болести, али са продуженим дејством или периодичним
повратним болом
Велика тежина последице: -повреде и болести изазване
тешким и сталним болом и/или смрт
Одлучити да ли је ризик који произилази из опасности
прихватљив или неприхватљив?
- високи ризик је неприхватљив,
- мали и средњи ризик је прихватљив
-уколико није усаглашен са правном регулативом, ризик је
неприхватљив.
Ваша проценаризика треба да се врши уз активну
укљученост запослених. Када се одлучује о прихватљивости

15. ризика , треба имати на уму пол, године и такође
здравствено стање запослених за које се процена ризика
врши.
Како се могу планирати активности за елиминисање или
смањење ризика који произилази из опасности?
Превентивне и заштитне мере треба да буду спроведенепо
следећем редоследу приоритета:
елиминисање опасности ризика
– минимизирање опасности ризика, кроз организационе
мере,
- минимизирање опасности ризика, кроз мере колективне
заштите,
- смањење ризика, кроз одговарајућaсредства и опрему за
личну заштиту на раду
Може се документовати процена ризика за свако радно
место користећи наведени ФОРМУЛАР О ПРОЦЕНИ РИЗИКА
Унесите основне информације:
- назив послодавцаи адреса,
- назив радног места за које се врши процена ризика,

16. - име или имена лица која раде на том радном месту за
које се врши процена ризика,
- датум процене ризика и име или имена лица која врше
процену ризика.
За сваку идентификовану опасност:
-навести превентивнезаштитне мере које се користе да се
ограничи ризик
-навести резултате процене ризика
-навести планиранеактивности за смањење ризика
ОПАСНОСТ: ПОЖАР
Део А: Да ли на радном месту постоји опасност?
Део Б: Примери превентивних мера које се могу користити
за смањење ризика
ОПАСНОСТ: ЕКСПЛОЗИЈА
Део А: Да ли на радном месту постоји опасност?
Део Б: Примери превентивнихмера које се могу користити
за смањење ризика

17. ОПАСНОСТ: ХЕМИЈСКЕ МАТЕРИЈЕ
Део А: Да ли на радном месту постоји опасност?
Део Б: Примери превентивнихмера које се могу користити
за смањење ризика
ПЕСТИЦИДИ :
-Да ли су сви пестициди правилноскладиштени?
- Да ли су сви радници који раде са пестицидима
оспособљени за безбедан и здрав рад?
- Да ли је извршена процена ризика од пестицида за
здравље запосленихи других људи и да ли је спроведена
контрола те процене?
- Да ли се приликом рада са пестицидима користи
одговарајућасредства и опрема за личну заштиту на раду?
-Да ли се пестициди користе на безбедан начин по
окружење?
ПЕСТИЦИДИ ( неке врсте одговора )
Елиминисање потребе употребе пестицида Коричћење
производакоји постављају најмањи ризик по здравље
Прање прскалица пажљивопосле употребе. То чинити
далеко од животина и деце Правилно коришћење
средстава и опреме за личну зачтиту на раду Складиштење
пестицида у одговарајућим складиштима обезбеђеним од

18. неовлашћеног приступа и обележеним са јасним знаком
упозорења о опасности
ЖИВОТИЊЕ
- Да ли постоје одговарајућикавези за чување опасних
животиња?
-Да ли се кавези одржавајуу добром стању и да ли они
спречавајуприступ животињама?
-Да ли су обезбеђене одговарајућамере и упутства
приликом рада са животињама?
-Да ли постоје одговарајућасредства за транспорт
животиња и да ли су у добром стању?
ЖИВОТИЊЕ ( неке врсте одговора)
Храните животиње на безбедан начин Уредите
одговарајућекавезе и обезбедите да они буду у добром
стању Постављање знаковаупозорења на одговарајућим
местима Обезбеђивање одговарајућихсредстава за
држање животиња и обезбеђивање да се они правилно
користе Обезбеђивање одговарајућихсредстава за превоз
животиња и њихово чување у добрпм stanju.
БИОЛОШКЕ ОПАСНОСТИ
-Да ли постоје било какви извори опаснихбиолошких
агенса на вашој фарми, биљке, животиње, и супстанце
животињског порекла, органска прашина, отпаци?
-Да ли је ризик од контакта са опасним биолошким

19. агенсима контролисан и смањен?
-Да ли постоји безбедан систем рада са опасним
биолошким агенсима?
БИОЛОШКЕ ОПАСНОСТИ ( неке врсте одговра )
Елиминисање извора опасних биолошких агенса Чување
тих извора далеко од људи Уређивање одговарајућеограде
око опаснихзона и обезбеђивање њенох доброг стања и
одржавања, Постављање знакова упозорења на
одговарајућимместима Коришћење мера дезинфекције
Вакцинација радника Обезбеђивање мера хигиене на раду
Коришћење одговарајућихсредстава и опреме за личну
заштиту на раду Обезбеђивање редовног медицинског
надзор
ТЕЧНОСТИ
-Да ли је складишни простор одговарајућеограђен и да ли
су ограде у добром стању?
-Да ли постоје поклопци за подземна складишта и
резервоареи да ли су у добром стању?
- Да ли су инсталиране одговарајућепрепрекена теретним
рампама ?
-Да ли постоје знаци упозорења и да ли су у добром стању?
СКЛАДИШТЕЊЕ ТЕЧНОСТИ ( неке врсте одговора)
Уређење одговарајућеограде око складишног простораи
обезбеђивање доброг стања те ограде Обезбедити добро

20. стање прекривачаи поклопацаподземних складишта и
резервоара Обезбедити добро стање препрекана рампама
Поставити знаке упозорења на одговарајућим местима
СУВЕ МАТЕРИЈЕ
- Да ли постоји безбедан начин рада са сувим материјама
(зрневље, песак)?
- Да ли је спречен приступ складишту зрневља ?
СУВЕ СУПСТАНЦЕ ( неке врсте одговора )
Уређење мера превентивногприступа складиштима
зрневља Постављање знакова упозорењана одговарајућим
местима Коришћење светлосних и звучних сигнала
Забрана приступанеовлашћеним лицима радном месту
БИОГАС
- Да ли постоји било које место на вашој фарми где биогас
може да се створи и акумулира (складишта, затворена
места за животиње, отпади)?
- Да ли је спречен приступ таквим местима?
-Да ли се примењују мере заштите од пожара?
- Да ли постоји безбедан начин рада на тим опасним
местима?
БИОГАС ( неке врсте одговра)

21. Елиминисање извора биогаса Превенцијаили
елиминисање извора паљења Обезбедити прописну
вентилацију опасних зона Обезбедити одговарајућеограде
око опаснихпростора и обезбедити да та ограда буде у
добром стању Обезбедити мере заштите од пожара
Постављање знакова упозорења Спречавање самосталног
рада у опасним просторима
ОДРОНИ
-Да ли материјали, стене, камење и сл. могу да клизну у
површински ископ?
-Да ли има необележених или неприметаних рупа или
јама?
- Да ли постоје неке необезбеђене наслаге маријала,
зидови јама или ископи?
-Да ли има било какав вид рада на необезбеђеном
поткопу?
- Да ли се ручни ископ материјала и транспорт ископаног
материјала истовремено врши на две -стране површинског
копа?
-Да ли се дешавају изненадне промене стања копа током
рада ?
-Да ли путање кретања возила повећавајуопасност, нпр
изазивање одрона?

22. -Да ли је страна или зид копа виша 1,5m обезбеђена на
прописанначин?
Примери превентивнихмера које се могу користити за
смањење ризика ОДРОНИ
Ограђивање зона ископа, наслага материјала и
нестабилних зона Обележавање опасних места знацима
упозорења Обезбедити одговарајућувисину зидова ископа
зависно од геолошких услова Примена терасастог система
ископа уместо стрмог Скадиштити ископани материјал под
углом који обезбеђује да се наслага неће обрушити (не
већим од 45 степени) Заштита и обележавање горњих и
доњих завршетака опасних делова зидова Превенција,по
ма коју цену, рада на необезбеђеном поткопу Заштита
зидова и страна ископа заштитном мрежом Одређивање
опсега радова са сигурне локације Уколикоје могуће
одређивање опсега радова са врха копа на доле
Коришћење шипке за утврђивање опсега односно
одговарајућедужине и конструкције, Сталан надзор стања
ископа Складиштење ископаних материја само за на то
предвиђеним местима, најмање 3m од границе радног
простора Правилно постављање потпорнихсредстава за
све врсте радова на поткопу

23. ВОДА
- Да ли постоје опасности у вези са појавомводе у
површинском ископу?
-Да ли постоје резервоариводе у близини копа, који нису у
вези са активностима у површинском копу?
- Да ли се ниво воде провераванајмање једном у 6 месеци?
- Да ли постоји могућност да вода из оближње реке продре
у површински коп?
-Да ли су означене стазе за евакуацију?
- Да ли су канали за одвод воде из копа запушени?
-Да ли може количина падавинау току једног једног дана
бити већа од 36 часовног капацитета пумпи?
-Да ли је доток воде већи од 24 часовног капацитета пумпи?
ВОДА
Уклањање непотребни резервоаримаводе, уколико је
могуће Одржавањедренажног система рудника Редовно
проверавањедренажног система рудника 45 Одређивање
евакуације у случају опасности од воде у ископу Што је пре
могуће, уређивање рада у ископу на начин да се вода
празни природно Каналисање долазеће воде на местима
за њено прикупљање у циљу да се заштите бочних страна

24. ископа. Тамо где је неопходно поставити пумпе за воду на
местима за прикупљање воде
ТРАНСПОРТ МАТЕРИЈАЛА
- Да ли се радници крећу дуж или преко делоба
транспортера?
-Да ли је угао површинског испопа већи од 4 степена?
-Да ли се носећи уређај машина или транспортеракрећу
изнад кабине возача?
-Да ли се радници маго наћи на путањи кретања возила
ТРАНСПОРТ МАТЕРИЈАЛА
Обезбедити безбедне пролазе изнад транспортера
Опремање транспортеразаштитним направама даби се
спречило испадања материјала из транспортера Увођење
забране ручног транспортаматеријала на нагибу који је
већи од 4 степена Увођење комуникације и сигнализације
за запослене који раде на транспорту материјала
Одређивање у којој врсти кабине је присуство радника
забрањено током преноса терета Опремање платформи за
пренос терета да би се спречило испадање материјала који
се преноси Увођење обавезногпрегледа ужета и каблова
транспортнихуређаја на почетку сваке смене

25. УПОТРЕБА ЕКСПЛОЗИВА
-Да ли се користе експлозиви?
-Да ли складишта експлозива могу да проузрокујуопасност
за друге делове површинског ископа? --Да ли у околини
складишта експлозива постоје опасности који могу да
изазову експлозију?
-Да ли се током коришћења експлозива јављајупропусти у
раду?
-Да ли се експлозив може поставити у отворе који су за то
намењени?
-Да ли користи алати који може да изазове варнице
приликом постављањаексплозива у отворе који су за то
намењени?
-Да ли се неупотребљен експлозиви складишти у близини
места где се експлозив користи?
-Да ли постоје пропусти у систему сигнализације који се
користи приликом употребе експлозива? --Да ли се
детонатори и експлозиви складиште и превозезаједно?
- Да ли се посао обавља у простору у коме се јављају
прашина и гасови од рушења?
УПОТРЕБА ЕКСПЛОЗИВА

26. Коришћење незапаљивих, ватросталних и материјала који
не варниче за изградњу складишта за експлозиве
Уземљење складишта за експлозиве, уколико су те
просторије направљенеод метала Постављање
вентилације на вишим и нижим деловима складишта да би
се контролисала температура у складишту Постављање
одговарајућихзнакова упозорења Спречити улазак
неовлашћених лица у складиште Обезбедити да
детонатори не буду складиштени у истом складишту са
експлзивима, већ да се чувају у посебним просторијама
Обезбедити да простор око складишта са експлозивима
буде чист од смећа, суве траве, дрвећа или жбуња у
пречнику од 10 метара, Обезбедити да не буде других
запаљивихматеријала, бензина, дизела, који су
складиштени у радијусу од 20 метара од складишта
експолозива Обезбедити да улаз у зону рушења буде
забрањен 30 минута после сваког рушења Проверити рупе
за рушење што је могуће јасније због евентуалних
опструкција у њима Ни због ког разлога не притискати јако
експлозив у рупу за рушење Сместити експлозиве у рупе за
рушење једино са опремом која не варничи Користити
фини песак у малим пакетима папираили глину као
тампоне Сместити наупотребљенексплозив у адекватна
складишта што је пре након завршеног rada
Пример Еколошког ризика

27. -Акцидент
Бопалска катастрофа одиграла се 3.
децембра 1984. у индијском граду Бопалу, престоници
државе Мадја Прадеш. У фабрици америчког хемијског
концерна Јунион карбајддошло је до техничког квара, при
чему је више тона отровног гасаметилизоцијаната доспело у
атмосферу. Око 4 хиљаде људи је умрло од последица
тровања гасом. У ноћи између 2. и 3. децембра 1984.
године, дошло је до одвијања опасне хемијске реакције
када је велика количина воде продрла у резервоарМИЦ
број 610. Цурење су први пут детектовали радници у 23:30
часова када су почеле да им сузе и пеку очи. Они су о томе
обавестили свог надзорника који је пропустиода предузме
одређене мере, а када је то учинио било је прекасно.За то
време, велика количина од око 40 тона метилизоцијаната,
потекла је из резервоараи у току око 2 сата доспела у
ваздух, ширећи се низ ветар. Хиљаде људи је изгубило
живот (процењује се око 4.000) током спавања или услед
панике која је настала због отровног гаса, а хиљаде других
је отрованои повређено(процене се крећу изнад бројке од
400.000). У постојећим извештајима се говори о угинућу
стоке (око 4.000), паса, мачака и птица. Биљни свет је такође
озбиљно погођен. Дефолијације су посебно забележене у
нижим областима. Средином јуна 1985. године, министар
здравља Индије је саопштио да је код 36 трудница дошло

28. до спонтаног побачаја,да је 21 беба рођена са
деформитетима, а да су забележена и 27 мртворођења.
Почетне аутопсије су током прве четири недеље указале на
губитак црвене боје плућа, примарног циљног органа,
масивни едем,емфизем и хеморагију плућа, церебрални
едем и аноксично оштећење мозга.[
То је највећадо сада
забележена хемијска катастрофа у свету и једна од
најпознатијихеколошких несрећа у људској историји.