1. 112. UGOVOR O PRODAJI
Ugovor o prodaji je najcesci, pa samim tim, i najvazniji obligacioni ugovor. Zakljucuje se
saglasnoscu volja izmedju prodavca i kupca, na osnovu koje se prodavac obavezuje da
stvar o kojoj je ugovor, preda kupcu tako da ovaj stekne pravo raspolaganja ili pravo
svojine, odnosno da mu pribavi neko drugo pravo koje mu prodaje, a kad upotreba tog
prava zahteva predaju stvari, i da mu preda stvar, dok se kupac obavezuje da za to plati
prodavcu ugovorenu cenu. Koje pravo na prodatoj stvari se prenosi, odnosno stice, zavisi
od toga ko se pojavljuje u ulozi kupca. Ako je to drustveno pravno lice, rec je o pravu
raspolaganja, a ako je kupac gradjansko pravno lice ili pojedinac, rec je o pravu svojine.
Bitne osobine ugovora o prodaji su:
1. ON JE NEFORMALAN – moze se zakljuciti u bilo kom obliku: usmeno ili
pismeno postignutom saglasnoscu volja, neposrednom izjavom volja. Od ovog
pravila postoje izuzeci, kao npr. kod prodaje nepokretnosti.
2. ON JE KONSENSUALAN – zakljucuje se prostom saglasnoscu volja o
njegovim bitnim sastojcima, bez istovremene predaje stvari kupcu, odnosno
placanja cene prodavcu.
3. ON JE OBOSTRANO OBAVEZUJUCI – njime se zasnivaju obaveze za obe
ugovorne strane. Glavna obaveza prodavca je predaja stvari i odgovornost za
materijalne i pravne nedostatke ispunjenja, dok je glavna obaveza kupca da plati
cenu.
4. ON JE TERETAN – kupac za dobijenun stvar, odnosno za pribavljeno pravo,
daje kao naknadu odredjenu sumu novca, a prodavac za dobijeni novcani iznos
daje kao naknadu odredjenu stvar, odnosno prenosi odredjeno pravo.
5. ON JE KOMUTATIVAN – jos u trenutku zakljucenja ugovora, obaveze
ugovaraca su odredjene ili odredive i izvesne, tj. zna se ko kome duguje, sta
duguje, koliko duguje, odnosno kakav je odnos izmedju dugovanih cinidbi, kao i
to kad, kako i gde dugovane cinidbe treba ispuniti.
6. ALEATORAN-tada je rec o kupoprodaji nade
* Bitni sastojci ugovora o prodaji – Za nastanak ugovora o prodaji potrebno je da se
ugovaraci sporazumeju o bitnim sastojcima ugovora, a to su:: stvar (ili pravo) i cena.
a) STVAR KAO BITAN SASTOJAK – Sa stanovista prodavca, predmet ugovora
o prodaji sastoji se iz predaje stvar i prenosenja prava svojine ili prava
raspolaganja kupcu. Opste pravilo po kome predmet ugovora treba da bude
moguc, dopusten i odredjen ili odrediv, vazi i za ovaj ugovor. Stvar na koju se
ugovor o prodaji odnosi mora biti u pravnom prometu. Prodaja se moze odnositi i
na buducu stvar.-STVARI U PROMETU, BUDUCE STVARI, TUDJE STVARI,
STVAR KOJA JE PROPALA PRE ZAKLJUCENJA UGOVORA-PRODAJA
PRAVA IMOVINSKA OVLASCENJA IZ AUTORSKIH PRAVA-TRAZVENO
PRAVO. To je ona stvar koja jos ne postoji u casu zakljucenja ugovora, ali koja
ce po redovnim tokovima nastati kasnije, pre isteka roka za ispunjenje ugovora.
Ako je u casu zakljucivanja ugovora o prodaji stvar bila propala, ugovor nema
pravno dejstvo. Medjutim, ako je propala samo delimicno, pri cemu ta delimicna
propast smeta postizanju svrhe ugovora, kupac moze raskinuti ugovor ili ostati pri
njemu i zahtevati srazmerno snizenje cene. Kada je u pitanju prodaja tudje stvari,
ako su prilikom zakljucenja ugovora ugovorne strane znale da je stvar tudja,
2. smatra se da je ugovor zakljucen pod odloznim uslovom, tj. pod uslovom da
prodavac svojinu na stvar pribavi kasnije pre trenutka ispunjenja. Ukoliko se bez
krivice prodavca uslov ne ostvari, smatra se da ugovor nije ni zakljucen. Savestan
prodavac moze raskinuti ugovor ako je kupac nesavestan, i to bez obaveze da mu
naknadi stetu. I na kraju, osim prava svojine ili prava raspolaganja na
prodatustvar, ugovorom o prodaji mogu se prenositi i neka druga imovinska
prava, kao npr. pravo trazbine.
b) CENA KAO BITAN SASTOJAK – Sa stanovista kupca, predmet ugovora
sastoji se u placanju kupoprodajne cene. Pod cenom se podrazumeva odredjena
novcana svota izrazena, po pravilu, u domacem novcu, koju kupac duguje da plati
kao naknadu za kupljenu stvar, odnosno za pribavljeno pravo, u skladu sa
nacelom jednake vrednosti davanja. Da bi nastao ugovor o prodaji i da bi bio
punovazan, potrebno je da cena ispunjava odredjene uslove, a to su: da bude
odredjena ili odrediva; da bude ozbiljna; da bude pravicna. Tekuca cena je ona
koja je utvrdjena zvanicnom evidencijom na trzistu mesta prodavca u vreme kad
je trebalo da usledi njeno ispunjenje, a ako takve evidencije nema, onda je to cena
koja se odredjuje na osnovu elemenata pomocu kojih se prema obicajima trzisna
cena utvrdjuje. Pod razumnom cenom se podrazumeva tekuca cena u vreme
zakljucenja ugovora,a ako se ona ne moze utvrditi, onda je to cena koju utvrdjuje
sud prema okolnostima slucaja.
* Dejstvo ugovora – Ugovor o prodaji proizvodi obigacinonopravno dejstvi, tj. njime se
zasniva obligacioni odnos izmedju prodavca i kupca, u kome obe strane ugovornice
imaju medjusobna prava i obaveze. Naspram obaveze jedne strane, postoje odgovarajuca
prava druge strane. Glavne obaveze prodavca jesu da preda stvar i da garantuje za njena
materijalna i pravna svojstva. Glavne obaveze kupca jesu da isplati cenu i da preuzme
stvar. Pored ovih glavnih obaveza, prodavac i kupac imaju i neke druge obaveze kao sto
su: obaveza cuvanja stvari za racun druge ugovorne strane i obaveza naknade stete u
slucaju raskida ugovora. Kada je u pitanju predaja stvari, pod njom se podrazumeva da
prodavac uruci stvar kupcu ili da mu preda ispravu kojom se stvar moze preuzeti. Po
nasem pravu, redovni oblik predaje stvari jeste urucenje, tj. fizicka, materijalna predaja
stvari iz ruke u ruku. Osim toga, moguca je i simbolicna predaja i predaja kratkom
rokom.
113. PRODAJA SA PRAVOM PRECE KUPOVINE
Ovo je takav ugovor o prodaji koji sadrzi posebnu odredbu o pravu prece kupovine,
kojom se kupac obavezuje da izvesti prodavca o nameravanoj prodaji stvari odredjenom
licu, kao i o uslovima te prodaje, i da mu ponudi da on stvar kupi za istu cenu.KUPAC
NE MOZE PRODATI STVAR PRE NEGO STO JE PONUDI NA PRODAJI SVOM
RANIJEM PRODAVCU KOJI IMA PRAVO PRECE KUPOVINE.Postoji stanoviste po
kome ugovoreno pravo prece kupovine treba da bude pismeno utvrdjeno da bi proizvelo
pravno dejstvo.Pravo prece kupovine predstavlja ogranicenje slobode ugovaranja u
pogledu izbora lica sa kojim ce se ugovor zakljuciti. Rok u kome se ovo pravo moze
upotrebiti moze biti odredjen ili ugovoren.Ugovor o prodaji sa pravom prece kupovine
predstavlja osnov za sticanje prava svojine, odnosno prava raspolaganja. Zakljucujuci
3. ugovr o prodaji sa pravom prece kupovine, prodavac u sustini iskazuju svoju
zainteresovanost za dalju sudbinu stvari, rezervisuci za sebe pravo prvenstva u kupovini
te stvari ako kupac kasnije odluci da je proda. Na taj nacin, kupac moze da spreci da stvar
ode u ruke nekog treceg. Pravo prece kupovine moze biti ugovoreno i u korist nekog
treceg lica. Zakon odredjuje rok u kome se ovo pravo moze upotrebiti. Rok za upotrebu
prava prece kupovine moze biti odredjeno i ugovorom. Prema ZOO prodavac je duzan
obavestiti kupca na pouzdan nacin o svojoj odluci da se koristi pravom prece kupovine u
roku od 30 dana od dana kada ga je kupac obavestio o nameri da stvar proda trecem licu.
Ovaj rok vazi i za pokretne i za nepokretne stvri. U nasem pravu nije ograniceno samo
ovaj rok, nego i vreme trajanja ovog prava. Pravo prece kupovine traje najduze 5 godina
od zakljucenja ugovora. Ugovorom se ovaj rok moze skratiti, ali ne i produziti. Ako
kupac proda stvar i prenese svojinu na treceg, na obavestavajuci prodavca, i ako je trecem
bilo poznato ili mu nije moglo ostati nepoznato da prodavac ima pravo prece kupovine,
tada prodavac moze u roku od 6 meseci zahtevati da se prenos ponisti i da se njemu
ustupi stvar pod istim uslovima. Ovaj rok od 6 meseci je subjektivan i potice da tece od
dana kada je prodavac saznao za izvrseni prenos.
Sto se tice mogucnosti nasledjivanja otudjenja ovog prava ZOO sadrzi pravilo da se
pravo prece kupovine pokretnih stvari ne moze ni otudjiti niti naslediti ukoliko yakonom
nije drugacije odredjeno.
Ugovorno pravo prece kup. U slucaju prinudne javne prodaje prodavac se ne moze
pozvati napravo prece kup.osim ako je ono bilo upisano u javnoj knjizi, on moze
zahtevati PONISTENJE javne prodaje zbog toga sto nije pozvan da prisustvuje.
ZAKONSKO PRAVO je pravo precekup. za odredjeno lice moze biti ustanovljeno
zakonom.U tom slucaju vlasnik odredjene stvari duzan je pismeno obavstiti lice koje po
zakonu ima pravo prec. Kup. i ponudi mu stvar da je onokupi ya istu cenu u suprotno se
moze ovo pravo PONISTITI zakonso pravo kupovine je neograniceno pr. Pravo prece
kupovine gradjevinskog neizgradjenog zemljista u korist opstine na cijoj teritoriji se
nalazi zemljiste.
114. KUPOVINA NA PROBU
Kupovina na probu je takav vid ugovora o prodaji koji sadrzi odredbu da kupac ima
pravo da u odredjenom roku stvar isprova, kako bi utvrdio da li ona odgovara njegovim
zeljama, kao i obavezu da o rezultatu probe obavesti prodavca ukoliko ostaje pri ugovoru,
odnosno da prodavcu blagovremeno vrati stvar kojom nije zadovoljan ili da izjavi da
odustaje od ugovora u slucaju kad mu je stvar bila ranije predate radi probe. KUPOVINA
NA PROBU ZAKLJUCUJE SE POD USLOVOM DA PROBA ZADOVOLJI KUPCE,
TAKO DA PRAVNA SUDBINA UGOVORA ZAVISI OD KUPCEVE VOLJE.Kod
ugovora o kupovini na probu, pravo kupca da isproba stvar mora biti izricito ugovoreno.
Od kupovine na probu treba razlikovati kupovinu po pregledu, odnosno sa rezervom
probanja, koju nas ZOO izdvaja kao podvrstu kupovine na probu.GOVORI S ONDA
KAD SE PRODAVAC OBAVEZE DA STVAR PREDA KUPCU DA JE PREGLEDA-
ISPROBA A KUPAC ZADRZI PRAVO DA SE KONACNO IZJASNI O
ZAKLJUCENJU PO IZVRSENOM PREGLEDU-PROBI NJEGOVA OBAVEZE
NASTAJU TEK SA IZJAVOM DA STVAR ODGOVARA NJEGOVIM ZELJAMA.
Kad je rec o probi, treba razlikovati subjektivnu i objektivnu probu. Subjektivna zavisi
4. iskljucivo od volje prodavvca. S druge strane ZOO za objektivnu probu propisuje pravilo
da ako je proba ugovorena da bi se utvrdilo ima li stvar odredjena svojstva i da li je
podobna za odredjenu upotrebu, tada opstanak ugovora ne zavisi od kupcevog nahodjenja
vec od toga li stvar zaista ima ta svojstva. Proba se moze vrsiti kod prodavca, kod kupca
ili kod nekog treceg. Prodavac ne sme nicim onemoguciti vrsenje probe u roku
odredjenom za to, inace ce dugovati naknadu stete kupcu. ZOO PROPISTUJE DA RIZIK
O SLUCAJNE PROPASTII OSTCENJA SNOSI PRODAVAC IAKO JE STVAR RADI
PROBE DATA KUPCU.
115. PRODAJNI NALOG
Ugovor o prodajnom nalogu je takav ugovor kojim se nalogoprimac obavezuje da
odredjenu pokretnu stvar koju mu je predao nalogodavac proda za odredjenu cenu u
odredjenom roku, ili da je u tom roku vrati nalogodavcu, a ukoliko to ne ucini smatrace
se da je on stvar kupio. KAO KUPAC ON DUGUJE ISPLATU ODREDJENE
KUPOPRODAJNE CENE.Predajuci stvar nalogoprimcu, nalogodavac zadrzava pravo
svojine na nju. Kao vlasnik stvarti, on snosi rizik njene slucajne propasti ili ostecenja.
Prodajni nalog se ne moze opozvati, i nalogodavac, iako vlasnik stvari, ne moze njom
raspolagati dok mu ne bude vracena. Ako nalogoprimac proda stvar, duzan je u
odredjenom roku dati nalogodavcu iznos koji je za nju dobio. Ako ne uspe da proda stvar,
on je moze u istom roku vratiti nalogodavcu, jer ako to ne ucini smatra se da je on stvar
kupio. Nalogoprimac moze i pre isteka roka odredjenog u prodajnom nalogu, izjaviti da
zeli kupiti stvar. Od tog trenutka on postaje vlasnik stvari, bez obzira sto jos nije platio
cenu.
116. UGOVOR O POKLONU
Ugovor o poklonu ili ugovor o daru je takav ugovor na osnovu koga poklonodavac
poklonoprimcu predaje ili se obavezuje da preda u svojinu odredjenu stvar ili da mu
prenese neko drugo pravo, bez naknade, ili da mu na drugi nacin ucini korist na teret
svoje imovine. Ugovorne strane kod ugovora o poklonu nazivaju se poklonodavac i
poklonoprimac. Ugovorom o poklonu poklonodavac raspolaze svojim imovinom
ANIMUS DONANDI sa namerom da uveca imovinu poklonoprimca na teret svoje
imovine. S druge strane, poklonoprimac stice svojinu odnosno pravo raspolaganja na
poklonjenoj stvari, ili neko drugo pravo ili korist, bez naknade. Bitne osobine ugovora o
poklonu su:
1. ON JE REALAN, ODNOSNO FORMALAN – za nastanak ovog ugovora nije
dovoljna samo saglasnost volja ugovaraca, vec je potrebna jos i predaja stvari
koja se poklanja ili da je saglasnost ugovornika zaodenuta u pismenu
formu.PO ZOO nije regulisan kao poseban imenovan ugovor, treba ga
RAZLIKOVATI OD TESTAMENTA-jer je on jednostrani pravni posao
kojim zavestalac raspolaze svojom imovinom za slucaj smrti, a UG. O
POKLONU dvostrani pravni posao kojim poklonodavac dobrocino raspolaze
svojom imovinom za zivota.
2. ON JE JEDNOSTRANO OBAVEZUJUCI – nastaje samo obaveza za
poklonodavca. Izuzetak je samo ugovor o poklonu sa nalogom.
5. 3. ON JE DOBROCIN – ovaj ugovor se zakljucuje sa namerom poklonodavca da
uveca imovinu poklonoprimca i to na racun svoje imovine.
Ugovor o poklonu moze biti inspirisan razlicitim motivima, dozvoljenim i
nedozvoljenim. Za nastanak ovog ugovora potrebno je da se ispune odredjeni uslovu u
pogledu poslovne sposobnosti, saglasnosti volja, predmeta, osnova i dorme ugovora.
* Bitni sastojci ugovora o poklonu – Za nastanak ugovora o poklonu, potrebno je da se
ugovaraci saglase sa njegovim bitnim sastojcima a to su: stvar (ili neko imovinsko pravo
ili neka druga korist) i namera darivanja (animus donandi). U pogledu stvari, zahteva se
ispunjenje opstih uslova a to su: da je cinidba moguca, dopustena i odredjena. Ugovor o
poklonu moze biti zakljucen o najrazlicitijim stvarima (pokretnim, nepokretnim,
zamenljivim, nezamenljivim POTROSNIM NEPOTROSNIM STVAR U PROMETU
IMOVINSKO PRAVO-TRAZBENO PRAVO POVREMENA DAVANJA BUDUCA
STVAR-cije je pribavljanje po redovnom toku izvesno-poklon pod odloznim uslovima
sl.). Moze biti zakljucen i o buducoj stvari cije je pribavljanje po redovnom toku izvesno.
Drugi bitan sastojak jeste animus donandi. On se ne pretpostavlja, vec mora biti
nesumljivo izrazen u ugovoru. Ova namera je duboko prozeta motivima koji ugovarace
opredeljuju na zakljucenje ugovora. Ti motive mogu biti razliciti, kao npr. zahvalnost,
uzvracanje za ucinjenju uslugu, humani razlozi i sl.
DEJSTVO UGOVORA: Ugovor o poklonu ima obligaciono pravno dejstvo, njime se
zasniva obl.odnos izmedju p. p. u tom odnosu samo poklonodavac ima obaveze dok
poklonoprimac ima odredjenaprava. GLAVNE OBAVEZE POKLONODAVCA-
1.pradaja u svojinu, raspolaganja, imovinske koristi…2.naknada stete poklonoprimcu
(manljivo ispunjenje obaveze)
Ugovor o poklonu podleze posebnom rezimu u pogledu raskidanja ugovora i povracaju
datog. Ukoliko je zakljucen kao konsensualni, moze prestati sporazumom ugovaraca.
Ako je zakljucen kao realan, ne moze se govoriti o sporazumnom raskidanju vec o
zakljucenju novog ugovora o poklonu izmedju istih lica sa promenjenim ulogama,
odnosno o povracaju stvari po tom osnovu.Kad je rec o jednostranm raskidanju, za
poklon vazi pravilo da se punovazno zakljucen ugovor ne moze opozvati osim u slucaju
kad je to posebno ugovoreno ili zakonom propisano. Opozivanje poklona od strane
poklonodavca je moguce usled nezahvalnosti, usled nemanja sredstva za zivot, u slucaju
razvoda braka izmejdu poklonodavca i poklonoprimca i usled ponistaja braka. Osim
obicnog ugovora o poklonu, postoje i posebne vrste poklona, od kojih su najznacajniji:
a) poklon sa teretom ili nalogom (to je takav ugovor kojim poklonodavac zadrzava za
sebe ili nekog drugog izvesno pravo ili nalaze poklonoprimcu da nesto ucini ili dopusti
drugome, uslovljavajuci opstanak ugovora ispunjenje naloga);
b) mesoviti pokon ( je takav ugovo u kome pored elemenata poklona ima i elemenata
nekog drugog ugovora);
c) uzajamni poklon je ugovor kojm jedno lice obecava ili cini poklon drugome pod
uslovom da i ovaj njemu pokloni nesto).
6. 117. UGOVOR O ZAJMU
Ugovor o zajmu je takav ugovor kojim se zajmodavac obavezuje da zajmoprimcu preda
odredjeni iznos novca ili odredjenu kolicinu drugih zamenljivih stvari, prenoseci mu
pravo raspolaganja, odnosno pravo svojine, a zajmoprimac se obavezuje da posle
izvesnog vremena vrati zajmodavcu isti iznos novca, odnosno istu kolicinu stvari, iste
vrste i kvaliteta, uz nadoknadu ili bez nadoknade.ZAJMOPRIMAC tice pravo svojine,
pravo raspolaganja na pozajmljenoj stvar, ali je on duzan da posle izvesnog vremena vrati
(genericki)istu kolicinu iste vrste i kvaliteta osim sto moze biti ugovoreno da uz glavnicu
duguje i kamatu. Bitne osobine ugovora o zajmu jesu:
1. ON JE KONSENSUALNI – nastaje u trenutku postizanja saglasnosti volja o
njegovim bitnim sastojcima.
2. ON JE OBOSTRANO OBAVEZUJUCI – za zajmodavca nastaje obaveza
predaje obecanih stvari, a za zajmoprimca obaveza vracanja zajma, kao i obaveza
placanja kamate ako je teretan.
3. ON JE DOBROCIN ILI TERETAN – to zavisi od toga da li zajmoprimac uz
glavnicu duguje i odredjenu naknadu u vidu kamate.
* Bitni sastojci ugovora – Za nastanak ugovora o zajmu potrebno je da se ugovaraci
saglase o njegovim bitnim sastojcima, a to su: stvar koja se daje u zajam, rok vracanja
zajma i kamata ukoliko se ugovor zakljucuje kao teretan.
a) STVAR KOJA SE DAJE U ZAJAM – U zajam se mogu dati zamenljive stvari,
tj. one koje se u pravnom prometu (–ZAMENLJIVE,POTROSNE-
NEPOTROSNE-BUDUCE STVARI)odredjuju po rodu, broju, meri ili tezini,
tako da u ispunjenje obaveze, umesto jedne, moze biti data druga stvar istog roda i
kvaliteta. Najcesca zamenljiva stvar o kojoj se ugovor o zajmu zakljucuje je
novac, ali to mogu biti i druge zamenljive stvari. Ovaj ugovor se moze zakljuciti i
o buducoj stvari.
b) ROK VRACANJA ZAJMA – Taj rok moze biti odredjen saglasnoscu volja na
uobicajen nacin a to je kalendarskim racunanjem vremena ili oznacavanjem nekog
buduceg izvesnog dogadjaja. Ako rok nije odredjen niti se moze odrediti na jedan
od ova dva nacina, zajam se mora vratiti po isteku primerenog roka koji ne moze
biti kraci od 2 meseca. Ako je odradjen rok ugovorom, zajmodavac ne moze
zahtevati povracaj pre tog roka.
c) KAMATA – Kamatom prvenstveno naziva novcana naknada kod novcanih
zajmova, ali se ovim nazivom obuhvata i naknada u drugim zamenljivim
stvarima. U gradjanskopravnom prometu kamata se moze zahtevati samo ako je
bila ugovorena, dok u ugovorima u privredi zajmoprimac dufuje kamatu u
svakom slucaju. ZOO uredjuje kamatnu stopu ugovorne kamate, propisujuci da
ona izmedju pojedinaca ne moze biti veca od kamatne stope koja se u mestu
ispunjenja placa na stedne uloge po vidjenju.OD UGOVORNE KAMATE
TREBA RAZLIKOVATI ZATEZNU KAMATU kod novcanih obaveza, koja se
javljaju kao sankcija za zadocnjenje sa ispunjenjem svakog novcanog duga, dok
UG.kamata nije sankcija vec naknada koju na osnovu saglasnosti volja
zajmoprimac duguje zajmodavcu za koriscenje pozajmljenih stvari koje mu ovaj
dao u svojinu-na raspolaganje.
7. * Dejstvo ugovora o zajmu – Zakljucenjem ovog ugovora, zasniva se obligacioni odnos
izmedju zajmodavca i zajmoprimca, u kome obojica imaju odredjene obaveze i odredjena
prava. Zajmodavac je duzan da preda zajmoprimcu obecane stvari i da odgovara za stetu
zbog nedostatka pozajmljenih stvari, a zajmoprimac je duzan da vrati pozajmljene stvari i
da plati kamatu ako je nnjeno placanje ugovoreno.I KAO VLASNIK NOSILAC PRAVA
RASPOLAGANJA ON SNOSI RIZIK SLUCAJNE PROPASTI ILI OSTECENJA. ON
NE VRACA POZAJMLJENU STVAR VEC GENERICKI! Za ovaj ugovor je
karakteristicno sto zajmoprimac moze odustati od ugovora pre nego sto mu zajmodavac
preda obecanju stvar, ali ako bi zbog toga bilo kakve stete za zajmodavca, on je duzan da
mu je naknadi. NAMENSKI ZAJAM-kod novcanih zajmova ugovaraci mogu sami
odrediti svrhu u koju ce zajmoprimac upotrebiti pozajmljeni novac pr. kupovinu stana
tada je SVRHA ZAJMA BITAN ELEMENT UGOVORA, U SUPROTNO RASKID
UGOVORA.
118. UGOVOR O ZAKUPU
Ugovor o zakupu je takav ugovor kojim se zakupodavac obavezuje zakupcu da mu preda
odredjenu stvar na upotrebu ili uzivanje, a zakupac se obavezuje zakupodavcu da mu za
to placa odredjenu zakupninu. Ovim ugovorom zakupcu se omogucuje da upotrebljava
tudju stvar za odredjeno vreme, sa obavezom da je vrati, jer on ne postaje njen vlasnik.
Prema ZOO upotreba obuhvata i uzivanje stvari, tj. pribiranje plodova koje stvar daje,
osim u slucajevima u kojima je drugacije ugovoreno. RAZLIKE SA UG.OPRODAJI
JESTE U NAKNADI koja se placa za zakupljenu-kupljenu stvar. Kod ug. O zakupu ona
se sastoji u novcu ili nekim drugim stvarima dok kod ug.o prodaji uvek u
novcu.SLICNOSTI SA UG.O ZAJMU koji su slicni po obavezi vracanja zakupljene-
pozajmljene stvari ali postoji i RAZLIKA zakupac vraca stvar koju je dobio a
zajmodavac vraca stvar istu vrstu, istog kvalieta i iste kolicine.Ugovor o zakupu ne
predstavlja osnov za sticanje prava svojine, odnosno prava raspolaganja, vec samo osnov
za sticanje ovlascenja upotrebe ili uzivanja stvari, bez ovlascenja raspolaganja. Bitne
osobine ovog ugovora su:
1. ON JE NEFORMALAN – moze biti zakljucen u bilo kojoj formi: usmeno,
pismeno, neposredno ili posredno izjavljenom voljom. Od ovog pravila postoje
izvesni izuzeci, kao npr. kod ugovora o koriscenju stana, o zakupu poslovnih
prostorija, o zakupu poljoprivrednog zemljista.
2. ON JE KONSENSUALAN – za nastanak ovog ugovora o zakupu potrebna je i
dovoljna sama saglasnost volje ugovoraca, brz istovremene predaje stvari
zakupcu.PREDAJA NIJE AKT ZAKLJUCENJA, VEC NACIN ISPUNJENJA
UGOVORA.
3. ON JE OBOSTRANO OBAVEZUJUCI – na osnovu ovog ugovora nastaju
obaveze za obe ugovorne strane.ZAKUPODAVCA-1.da preda stvar2.da odrzava
u ispavnom stanju za vreme trajanja zakupa i garantuje za mat. i prvne
nedostatke.ZAKUPCA 1.da plati zakupninu 2.da stvar upotrebaljava saglasno
ugovoru 3. Vrati stvar neostecenu.
8. 4. ON JE TERETAN – ugovor o zajmu je teretn ugovor, odnosno ugovor sa
naknadom, naplatni uli onerozni ugovor.
5. ON JE KOMUTATIVAN – u trenutku zakljucenja ovog ugovora, odredjen je
polozaj ugovaraca, odnosno njihova medjusobna prava i obaveze. Imaju pravo da
poniste ugovor u slucaju prekomernog ostecenja.
6. ON JE DUGOTRAJAN – njime se zasniva Trajan obligacioni odnos, sa
cinidbama koje traju i koje se izvrsavaju u toku jednog duzeg vremenskog
perioda, i to tako da vreme trajanja zakupa bitno utice na ukupan obim dugovanih
cinidaba.
* Bitni sastojci ugovora o zakupu – Za nastanak ugovora o zakupu potrebno je da
ugovaraci postignu saglasnost o njegovim bitnim sastojcima, a to su: stvar, zakupnina i
vreme trajanja ugovora.
a) STVAR – Stvar koja je predmet ugovora o zakupu mora biti moguca,
dopustena i odredjena. NEPOTROSNA STVAR-POTROSNE NAMENSKI
KORISTE-SVOJA I TUDJA STVAR!Ovaj ugovor moze biti zakljucen samo o
nepotrosnim stvarima, tj. o stvarima koje nisu namenjen da se jednom upotrebom
utrose. Po nasem pravu, zakupac moze zakupljenu stvar dati u podzakup, iz cega
proizilaci da stvar koja je predmet ugovora moze biti i tudja.
b) ZAKUPNINA – Zakupnina je nadoknada koju zakupac placa zakupodavcu za
upotrebu ili uzivanje zakupljene stvari, odnosno prava. Ona se sastoji iz odredjene
sume novca ili odredjene kolicine drugih stvari. Visinu zakupnine i nacin njenog
placanja, po pravilu odredjuju ugovorne strane sporazumno. Medjutim to
odredjivanje moze biti povereno i odredjenom trecem licu. Visinu zakupnine
ponekad utvrdjuje i zakon ili odredjeni drzavni organ koji je po zakonu duzan da
to ucini.Ako nije odredjena ni od stane ugovaraca, ni zakona ni drz. Organa ugov.
O zakupu nece nastati.
c) VREME TRAJANJA UGOVORA O ZAKUPU – Prema ZOO, ugovor mo
zakupu moze biti zakljucen na odredjeno ili neodredjeno vreme.Najduzi rok
trajanja zakupa odredjuje zakonom. Tako se smatra da vreme trajanja zakupa
zemljista i zgrada ne bi trebalo da bude duza od 12god. A zakup na pokretnim
stvarima ne duze od 3g. poljoprivredna zemljista zakup traje za vreme potrebno
za pribiranje plodova. Rok trajanja odredjuju izricito ugovorne strane ili zakon.
Iako se rok odredjuje najcesce kalendarski, tj. navodjenjem odredjenog datuma,
moguce je da se to ucini i navodjenjem neke cinjenice koja ce se izvesno dogoditi
u buducnosti.
* Dejstvo ugovora o zakupu – Ugovor o zakupu ima obligacionopravno dejstvo. Njime se
zasniva obligacioni odnos izmedju zakupodavca i zakupca, u kome oba ugovoraca sticu
odredjene obaveze i odredjena prava. Osnovne obaveze zakupodavca su: da preda
zakupljenu stvar zakupcu, da za vreme trajanja zakupa odrzava stvar u ispravnom stanju i
da garantuje za materijalna i pravna svojstva stvari. Osnovne obaveze zakupca jesu: da
stvar upotrebljava shodno ugovoru, da placu zakupninu, i da po prestanku zakupnog
odnosa stvar vrati zakupodavcu.
9. 119. UGOVOR O POSLUZI
Ugovor o posluzi je takav ugovor kojim poslugodavac predaje odredjenu stvar
poslugoprimcu da je besplatno upotrebljava neko vreme, a poslugoprimac se obavezuje
dap o isteku tog vremena vrati istu stvar neostecenu. Ugovor o posluzi predstavlja osnov
za privremenu upotrebu tudje stvari s tim sto je posluga uvek dobrocin. Bitne osobine
ovog ugovora su:u nasoj teoriji se definise kao konsensualan.
1. ON JE REALAN – Zakljucuje se predajom stvari poslugoprimcu. Medjutim, u
nasem pravu postoji i shvatanje po kome se ovaj ugovor regulise kao
konsensualni.
2. ON JE JEDNOSTRANO OBAVEZUJUCI – radja obavezu samo za
poslugoprimca. On je duzan da posle odredjenog vremena vrati stvar neostecenu.
Ako se posmatra kao konsensualni, on je obostrano obavezujuci gde se radja
obaveza za poslugodavca da preda stvar na besplatnu upotrebu, a za
poslugoprimca dap o isteku odredjenog vremena vrati stvar neostecenu.
3. ON JE DOBROCIN – poslugoprimac za upotrebu tudje stvari za vreme trajanja
posluge, ne placa nikakvu naknadu.
4. ON JE DUGOTRAJAN – zasniva se jedan trajniji obligacioni odnos, cije se
vreme trajanja moze odrediti unapred ili naknadno.
* Bitni sastojci ugovora o posluzi – Za nastanak ovog ugovora potrebno je da se
ugovaraci saglase o njegovim bitnim sastojcima a to su: stvar koja se daje na poslugu i
vreme trajanja posluge.
a) STVAR – U pogledu stvari koja se daje na poslugu vaze opsti uslovi koji se
ticu mogucnosti, dopustenosti i odredjenosti predmeta ugovora. NEPOTROSNA,
ZAMENLJIVA kao konsensualan BUDUCA STVAR,STVAR NE MORA BITI
U SVOJINI…Na poslugu se mogu dati samo nepotrosne stvari. Predmet ugovora
mogu biti i zamenljive stvari, pod uslovom da se iste moraju i vratiti. Ako se ovaj
ugovor posmatra kao konsensualni, onda je moguce zakljucenje i o nekoj buducoj
stvari.
b) VREME TRAJANJA POSLUGE – On moze biti izricito odredjen ugovorom
putem kalendarskog racunanja ili s obzirom na neku izvesnu buducu okolnost.
Vreme trajanja moze biti i precutno utvrdjeno, odredjivanjem svrhe radi koje se
stvar daje na poslugu. Ako vreme trajanja nije odredjeno niti se zna svrha u koju
ce stvar biti upotrbljena, onda ovaj ugovor traje dok se stvar ne vrati.
* Dejstvo ugovora o posluzi – Ugovorom o posluzi zasniva se obligacioni odnos izmedju
poslugoprimca i poslugodavca. Poslugoprimac je duzan da stvar cuva i da je namenski
upotrebljava, da snosni troskove vezane za redovno odrzavanje, cuvanje i upotrebe stvari,
i da vrati stvar po isteku roka posluge, odnosno na zahtev poslugoprimca.
10. 120. UGOVOR O DELU
Ugovor o delu je ugovor kojim se poslenik obavezuje da izvrsi odredjeni posao za
narucioca, a narucilac se obavezuje da posleniku plati za to odgovarajucu naknadu.
Predmet ugovora o delu predstavlja izvrsenje neke FAKTICKE I MATERIJALNE radnje
ili posla. To je pre svega, izrada ili popravka neke stvari, ali i izvrsenje raznovrsnih
drugih radova, fizickih, intelektualnih ili umetnickih. Za ovaj ugovor je karakteristicno
sto je narucilac zainteresovan, pre svega, za rezultat koji poslenik treba da postigne
svojim radom, tj. angazovanjem svojih fizickih i intelektualnih sposobnosti, odnosno
svoje umetnicke nadarenosti. RAZLIKA SA UG. O PUNOMOCSTVU so se
punomocnik obavezuje da u ime i za racun vlastodavca izvrsi odredjenu pravnu radnju
posao, dok POSLENIK da izvrsi odredjenu fakticku materijalnu radnju-posao. Ugovor o
punomocstvu moze biti dobrocin ili teretan dok ug.o delu uvek TERETAN.Kod ugovora
o delu, poslenik samostalno obavlja posao. U okviru ugovora o delu, u savremenom
pravu razvili su se posebni tipovi imenovanih ugovora: ugovor o gradjenju, ugovor o
prevozu stvari, ugovor o prevozu lica, ugovor o izdavanju autorskog dela. Bitne osobine
ugovora o delu jesu:
1. ON JE KONSENSUALAN – zakljucuje se samom saglasnoscu volja
ugovaraca.
2. ON JE OBOSTRANO OBAVEZUJUCI – njime se zasnivaju obaveze i za
poslenika i za narucioca posla. POSELNIK1.izvrsi posao2.preda izradjene stvari
naruciocu NARUCILAC 1.da isplati naknadu 2.da primi rad
3. ON JE TERETAN – kod njega svaki ugovarac za korist koju stice ugovorom,
placa odgovarajucu naknadu drugoj strani.
4. ON JE KOMUTATIVAN – komutativan je zbog toga sto je u trenutku
zakljucenja odredjen polozaj ugovaraca i njihova prava i obaveze.
* Bitni sastojci ugovora o delu – Za nastanak ugovora o delu potrebno je da se ugovaraci
saglase o njegovim bitnim sastojcima, a to su: posao koji poslenik treba da obavi odnosno
rezultat koji treba da postigne i naknada koju narucilac posla treba da plati.
a) POSAO POSLENIKA – Posao koji je poslenik duzan da obavi moze se
sastojati u izradi ili opravci nekih stvari, ili u izvrsenju drugih raznovrsnih fizickih
radnji, ili u izvrsenju raznovrsnih umetnickih, naucnih, knjizevnih i uopste
intelektualnih radnju. MOCUC ODREDJEN ODREDIV
b) NAKNADA – Naknada se najcesce sastoji u novcu, ali se moze sastojati i u
nekoj drugoj imovinskoj vrednosti. Ona treba da bude mogudja, dopustena i
odredjena ili odrediva.PRAVICNA. Naknadu najcesce odredjuju ugovaraci
sporazumno, mada moze biti odredjena i obaveznom tarifom ili drugim
obaveznim aktom.
* Dejstvo ugovora o delu – Ovim ugovorom se zasniva odnos izmedju poslenika i
narucioca posla, u kome i jedan i drugi imaju odredjene obaveze i prava.Glavne obaveze
poslenika jesu: izvrsenje posla, garancija za materijalna svojstva i predaja izradjene stvari
naruciocu. Glavne obaveze narucioca posla su:isplata naknade i prijem posla.
11. 121. UGOVOR O OSTAVI
Ugovor o ostavi je takav ugovor kojim se ostavoprimac obavezuje da primi stvar od
ostavodavca, da je cuva i da je vrati kad je ovaj bude zatrazio, uz eventualnu obavezu
ostavodavca na naknadu za cuvanje stvari. Ovaj ugovor nije osnov za sticanje svojine,
odnosno prava raspolaganja. Ovaj ugovor nije osnov ni za upotrebu tudje stvari.
Ostavoprimac dobija stvar u drzavinu ii ma obavezu da je cuva i da je vrati na zahtev
ostavodavca.ZOO uredjuje ug. o ostavi kao konsensualan tj. Kao ugovor kojim jedan
ugovornik predaje drugom ugovorniku odredjenu stvar na cuvanje, stim da je posle
odredjenog vremena vrati.RAZLIKE OD POSLUGE I ZAKUPA je u tome sto on moze
biti dobrocin i teretan, dok posluga uvek dobrocina a zakup uvek teretan. Bitne osobine
ugovora o ostavi jesu:
1. ON JE KONSENSUALAN, nastaje saglasnoscu volje o bitnim elementima
ugovora
2. ON JE OBOSTRANO OBAVEZUJUCI obe strane imaju odredjena prava i
obaveze jedan prema dugome GLAVNE OBAVEZE OSTAVOPRIMCA 1. Cuvanje
stvari 2.obavestenje o stetnim promenama na stvari 3. Vracanje stvari OSTAVODAVCA
1. Preda stvar 2. Plati naknadu za cuvanje stvari
3. ON JE DOBROCIN ILI TERETAN
4. ON JE DUGOTRAJAN.
* Bitni sastojci ugovora o ostavi – Ugovor o ostavi nastaje kad ugovaraci postignu
saglasnost o njegovim bitnim osobinama, a to su: stvar koja se daje na cuvanje, vreme
trajanja ostave i naknada za cuvanje (ako je ugovor teretan).
a) STVAR – TELESNE SVARI POKRETNE TUDJE BUDUCA STVAR-Stvar
koja se daje na cuvanje treba da ispunjava opste uslove koji se ticu mogucnosti,
dopustenosti i odredjenosti predmeta ugovora. U ostavu mogu biti date samo
telesne pokretne stvari. ZOO dopusta i ostavu tudje stvari. Takodje, ostava se
moze odnositi i na buduce stvari.
b) VREME TRAJANJA OSTAVE – Vreme trajanja moze biti odredjeno samim
ugovorom-AKO NIJE onda na zahtev ostavodavca- ili proizici iz prirode i cilja
ugovora u konkretnom slucaju. Ako vreme nije odredjeno, ostavoprimac je duzan
da vrati stvar cim je ostavodavac zatrazi. Ali, na zahtev ostavodavca, stvar se
moze vratiti i kada je odredjen rok.
c) NAKNADA ZA CUVANJE – Kod teretnog ugovora o ostavi, naknada za
cuvanje stvari se pojavljuje kao bitan sastojak ugovora. Ta naknada treba da je
ugovorena ili da proizilazi iz prirode delatnosti ostavoprimca ili da se naknada
moze ocekivati s obzirom na okolnosti posla.
* Dejstvo ugovora o ostavi – Ovim ugovorom zasniva se obligacioni odnos izmedju
ostavodavca i ostavoprimca, u kome ostavoprimac ima sledece obaveze: da cuva stvar, da
obavestava ostavodavca o stetnim promenama na stvari za vreme cuvanja, i da stvar vrati.
Obaveze ostavodavca su: da plati nadoknadu za cuvanje stvari, da pokrije troskove
cuvanja i da nadoknadi stetu prouzrokovanu u vezi sa cuvanjem stvari.
12. Postoje i odredjeni slucajevi ostave koji donekle odstupaju od njenog osnovnog vida i
koji su zato posebni. To su: neprava ostava; ostava u nuzdi; skupna ostava; ugostiteljska
ostava; trezorska ostava; ugovorni sekvestar.
122. NEPRAVA OSTAVA
Kod obicnog ugovora o ostavi ostavoprimac je duzan da primi stvar od ostavodavca da je
cuva sa obzirno ugovoru, i da istu vrati na zahtev ostavodavca .Ugovaraci mogu na
osnovu nacela slobodnog uredjenja obligacionih odnosa, svoj ugovorni odnos urediti
drugacije. Oni se, naime, mogu sporazumeti da ostavoprimac kome su poverene
nacuvanje zamenljive stvari, ima pravo da ih potrosili ali je tada duzan da vrati istu
kolicinu stvari iste vrste. Ovo predstavlja jedan mesoviti ugovor, u kome ima elemenata
zajma i ostave i on se naziva neprava ostava. Prema ZOO za njega vaze pravila ugovara o
zajmu, a pravila vezana za vreme i mesto vracanja vaze pravila ugovora o ostavi.
Neprava ostava postoji i u slucaju kad je na cuvanje data neka nepotrosna stvar uz
ovlascenje ostavoprimcu da je moze upotrebljavati. U tom slucaju, na odnose ugovaraca
se primenjuju pravila o posluzi a za vreme i mesto vracanja vaze pravila o ostavi.BITNI
ELEMENTI STVAR, VREME I MESTO VRACANJA I NAKNADA, OSOBINE
KONSENSUALAN,DVOSTRANO OBAVEZUJUCI DOBROCIN ILI TERETAN..
123. UGOSTITELJSKA OSTAVA
Ugostiteljska ostava je poseban imenovani ugovor o ostavi koji se izmedju ugostitelja i
gosta zakljucuje samim unosenjem stvari u ugostiteljski objekat, odnosno predajom stvari
ugostitelju na cuvanje. Prema ZOO kao ostavoprimac se javlja ugostiteljska organizacija i
drugi ugostitelji. Ugostitelj odgovara kao za stvari koje mu je gost predao na cuvanje,
tako i za stvari koje je gost poneo sa sobom. Najcesce gost predaje na cuvanje stvari vece
vrednosti. Ugostitelj kao ostavoprimac snosi poostrenu odgovornost za nestanak ili
ostecenje stvari. Ipak, njegova odgovornost u pogledu donetih stvari je ogranicena, dok je
u pogledu predatih stvari potpuna. Ugostitelj duguje punu naknadu za nestanak ili
ostecenje stvari koje mu je gost predao na cuvanje, zatim za stvari koje je on
neopravdano odbio da primi nacuvanje, kao i u slucaju kada je steta nastala njegovom
krivicom ili krivicom lica za koje on odgovara. Odgovornost ugostitelja je iskljucena ako
su stvari propale ili ostecene usled okolnosti koje se nicu mogle izbeci ili otkloniti. Da bi
ostvario pravo na naknadu, gost je duzan da prijavi nestanak ili ostecenje stvari cim za to
sazna. OSOBINE IMENOVAN, OBOSTARNO OBAV. TERETAN KONSENSUALAN
KOMUTATIVAN BITNI ELEMENTI STVAR CENA I VREME…
124. UGOVOR O NALOGU
Ugovor o nalogu je takav ugovor kojim se jedna strana, koja se naziva nalogoprimac,
obavezuje da na osnovu ovlascenja koje dobija od druge strane, koja se zove
nalogodavac, i za njen racun, preduzme odredjene poslove, uz naknadu ili bez naknade,
ako je tako ugovoreno ili to proizilazi iz prirode medjusobnih odnosa. Osnovna odlika
ovog ugova se ogleda u tome sto se nalogoprimac obavezuje na preduzimanje odredjenih
poslova za racun nalogodavca. Pri tom nije bitno da li nalogoprimac pri izvrsenju
13. preuzetih poslova istupa u svoje ime ili u ime nalogodavca. Bitne osobine ovog ugovora
su:
1. ON JE KONSENSUALNI nastaje saglasnoscu volje obe ug. strane o bitnim el.
2. ON JE NEFORMALAN – osim kada se preduzimaju pravni poslovi za koje se
ne zahteva odrejdena forma).
3. ON JE DOBROCIN ILI TERETAN, uz ili bez naknade za preduzimanje
odredjenih poslova…
4. ON JE JEDNOSTRANO ILI DVOSTRANO OBAVEZUJUCI - u zavisnosti da
li nalogoprimac dobija naknadu ili ne.
BITNI ELE. POSAO NALOGOPRIMCA NAKNADA VREME, DEJSTVO-
oblig.pravno dejstvo nastaje obligacioni odnos izmedju ug. strane…
125. UGOVOR O PUNOMOCSTVU
Ugovor o punomocstvu je takav ugovor kojim se punomocnik obavezuje da, na osnovu
ovlascenja drugog ugovornika, u njegovo ime i za njegov racun, obavi odredjene pravne
poslove, uz naknadu ili besplatno. Ugovorne strane kod ovog ugovora se nazivaju
punomocnik i vlastodavac. Ovlascenje za zastupanje koje vlastodavac daje ugovor
punomocniku naziva se punomocje. ZOO regulise ugovor o punomocstvu delimicno
opstim odredbama o zastupanju, a delimicno odredbama koje se ticu ugovora o nalogu.
Ugovor o punomocstvu cini posebnu vrstu ugovora o nalogu. On je vid neposrednog
zastupnistva, kod koga se pravni poslovi preduzimaju u ime i za racun vlastodavca, pa
stoga i deluju neposredno prema njemu.RAZLIKUJE SE OD UG. O DELU u tome sto za
predmet ima obavljanje odredjenih pravnih poslova a ug. o delu obaljanje fizickih
poslova, s tim da ug. o delu samo teretan a ug. o pun. I teretan i dobrocin.POSLOVNA
SPOSOBNOST UG. STRANA. Bitne osobine ovog ugovora su:
1. ON JE NEFORMALAN – Iako je neformalan, cesto se zakljucuje u pismenoj
formi. Kad je rec o punomocju, tj. ovlascenju za zastupanje, ono podleze formi
koja je propisana za ugovor, odnosno pravni posao radi cijeg preduzimanja je
punomocje dato.
2. ON JE JEDNOSTRANO ILI OBOSTRANO OBAVEZUJUCI – on moze imati
i jednu i drugu osobinu. Ako se punomocnik obaveze da besplatno zastupa
vlastodavca, onda je jednostrano obavezujuci, a ako ga zastupa sa naknadom onda
je obostrano obavezujuci.
3. ON JE DOBROCIN ILI TERETAN – Ova osobina takodje zavisi da li
punomocnik obavlja pravni posao sa naknadom ili bez nje.
* Bitni sastojci ugovora o punomocstvu – Ovaj ugovor ima tri bitna sastojka: pravni
posao koji punomocnik treba da preduzme, naknada za zastupanje i vreme trajanja
punomocstva.
a) POSAO PUNOMOCNIKA – Punomocnik moze ugovorom biti ovlascen da u
ime i za racun vlastodavca obavi jedan ili vise pravnih poslova, iste ili razlicite
vrste. Taj pravni posao treba da bude moguc, dopusten, odredjen ili odrediv. S
obzirom na obim pravnih poslova i karakter ovlascenja, punomoctvo moze biti
opste i posebno. Opste podrazumeva vise pravnih poslova koji spadaju u redovnu
delatnost vlastodavca i koji imaju karakter akata administracije a ne raspolaganja
14. odredjenim imovinskim dobrima. Posebno punomocstvo pretpostavlja ovlascenje
punomocnika da obavi odredjeni pravni posao koji najcesce ima karakter
raspolaganja odredjenom imovinom vlastodacka i koji ne spada u redovno
poslovanje.
b) NAKNADA ZA ZASTUPANJE – Ako je ugovor zakljucen kao teretan,
vlastodavac je duzan da plati punomocniku za njegov trud. Ta naknada je
najcesce novcane prirode, ali se moze sastojati i iz nekih drugih stvari. Ona treba
da bude odredjena ili odrediva, dopustena i moguca. Naknada moze biti
ugovorena ili propisana.NACELO JEDNAKE VREDNOSTI DAVANJA
c) VREME TRAJANJA UGOVORA – Vreme trajanja moze biti odredjeno
razlicito: kalendarski, nastupanjem odredjene buduce okolnosti ili izvrsenjem
pravnog posla od strane punomocnika. Ovaj ugovor moze prestati opozivom vlast.
I samog punomocnika.
* Dejstvo ugovora o punomocstvu – Osnovne obaveze punomocnika jesu: 1.da obavi
posao za koji je ovlascen, 2.da polozi racun o obavljenom pravnom poslu, i3. da naknadi
steti vlastodavcu. Osnovne obaveze vlastodavca jesu: 1.da plati predujam i pokrije
troskove, 2.da plati nadoknadu za trud, i da naknadi prouzrokovanu stetu.
126. UGOVOR O ORTAKLUKU
Ugovor o ortakluku je takav ugovor kojim se dva ili vise lica uzajamno obavezuju da
udruze odredjena pravna dobra koja imaju imovinsku vrednost, u cilju postizanja kakve
imovinske koristi i njene podele. Lica koja zakljucuju ugovor o ortakluku nazivaju se
ortaci, a zajednica ortaka zasnovana ugovorom naziva se ortakluk. Pravna dobra
imovinske vrednosti koja ortaci udruzuju radi postizanja zajednickog ekonomskog cilja
nazivaju se ortacki udeli. Pravna dobra uneta u zajednicu kao ortacki udeli sacinjavaju
glavnicu ortakluka. Za ugovor o ortakluku karakteristicno je sto svi ugovaraci teze
postizanju zajednickog cilja, tj. postizanju imovinske okristi koju zele da medjusobno
podele. Shodno tome, ortaci imaju jednaka prava i obaveze u ugovornom odnosu. Postoje
situacije u kojima su ortaci duzni da svoje ortacke udele prenesu jedan drugome u
susvojinu, odnosno sudrzavinu, tako da se u tom slucaju ugovor o ortakluku javlja kao
osnov za sticanje prava svojine. Bitne osobine obog ugovora jesu:
1. ON JE KONSENSUALAN-NEFORMALAN
2. ON JE OBOSTRANO OBAVEZUJUCI Svaki ortak je za svoje obaveze duznik
prema svim ostalim ortacima a zajedno sa ostalim ortacima poverilac prema svakom
pojedinom ortaku
3. ON JE TERETAN Svaki ortak ima obavezu unosenja odredjenog ortackog
udela u glavninu ortaka.
4. ON JE DUGOTRAJAN Trajan oblig. Odnos ostvarenje ortackog cilja zahteva
kraci ili duzi vremenski period.
15. * Bitni sastojci ugovora o ortakluku – Ugovaraci treba da postignu saglasnost o bitnim
sastojcima ugovora, a to su: ortacki udeli, cilj koji se ortaklukom zeli postici, i vreme
trajanja ugovora o ortakluku.
a) ORTACKI UDELI – Udeo moze biti svako pravno dobor koje ima imovinsku
vrednost. To moze biti novac, neka druga stvar, pravo pa i sam rad ortaka.
NOVAC STVARI PRAVA RAD ORTAKA..TREBA DA ISPUNJAVA OPSTE
USLOVE KOJE SE TICU MOGUCNOSTI,DOPUSTENOSTI I
ODREDJENOSTI.Ortacki udeli pojedinih prtaka ne moraju biti ni kvalitativno ni
kvantitativno jednaki. Udeo jednog ortaka moze se sastojati u novcu, a drugog u
nekoj stvari. Sto se tice visine ortackih udela, ona se odredjuje ugovorom. Ako
nije odredjeno, smatra se dasvaki ortak treba da unese u ortakluk jednak deo.
b) CILJ KOJI SE ORTAKLUKOM ZELI POSTICI – Ortaci udruzuju svoja
pravna dobra u cilju postizanja imovinske koristi i njene deobe. U ugovoru o
ortakluku treba da bude odredjeno u cemu ce se sastojati ta imovinska korist i na
koji nacin ce se ona postici.DOPUSTEN pr, izgradnja stamvene zgrade
c) VREME TRAJANJA UGOVORA – Vreme trajanja moze biti odredjeno
ugovorom, i to kalendarski ili vezivanjem za nastupanje nekog buduceg izvesnog
dogadjaja. Ako nije odredjeno, ono moze proizici iz prirode posla, odnosno iz
cilja koji se ugovorom zeli postici. Moze prestati protekom vremena odredjenog
za nejgovo trajanje, prestati sporazumom, ispunjenjem glavnice, gubitak posl,
sposobnosti.
* Dejstvo ugovora o ortakluku – Izmedju ortaka se zasniva obligacioni odnos u kome se
oni pojavljuju jedan prema drugome u ulozi i duznika i poverioca. Ono sto predstavlja
obavezu za jednog ortaka, to je istovremeno pravo za druge ortake, i obrnuto. Osnovne
obaveze ortaka jesu: unosenje ortackog udela u ortakluk; savesno poslovanje i polaganje
racuna o obavljenom poslu; naknada stete pricinjena ortakluku i snosenje gubitaka
ortakluka. Osnovna prava ortaka jesu: ucesce u podeli dobiti i pravo na naknadu troskova
oko obavljanja poslova ortakluka.ZAJEDNICKO PRAVO: PRAVO UCESCA U
PODELI OSVARENE DOBITI.
