2. Zbog svog biodiverziteta, prisustva reliktnih,
endemičnih i retkih vrsta i njihovih životnih zajednica,
mogućnosti praćenja inter i intraspecijskih odnosa,
interakcije abiotičkih i biotičkih faktora, područje se
može odrediti kao intersantno i pogodno za naučna i
stručna istraživanja.
3. Na Zasavici je u upotrebi turistički brod „UMBRA“.
Brod ima plovni put kroz najlepši deo rezervata od
Valjevca ka šumarevoj ćupriji u dužini od 7 km.
Posetiocima se pruža pogled na najširi deo toka
Zasavice . Mogu se videti ptice močvarice i razne
šumske vrste ptica.
4.
5.
6. Aldrovanda je reliktna vrsta poreklom iz terciara,koja
naseljava pretežno tople stajaće vode tropskog pojasa.
Biljka koja pliva ispod površine vode, u mnogim
zemljama Evrope je nestala.
U Srbiji živi samo na Zasavici.
7. Nastanjuju močvarne i zabarene, vegetaciom bogate
delove voda zamuljenog dna.
Hrani se larvama insekata, račićima, mekušcima, a
ponekad i ribom.
Glava je velika, bočni deo glave i škržni poklopci
prekriveni su krljuštima.
10. Balkanski magarac je primitivna rasa. Telesna masa
odraslih mužjaka se kreće do 250 kg, a ženki do 200 kg.
Visina grebena kod mužjaka u proseku iznosi oko 100
cm,a kod ženki 95 cm. Boja može biti
siva,smeđa,tamnosiva i crvenkasto smeđa. U pogledu
ishrane je veoma zahtevan, jer se zadovoljava sa malom
količinom loše i kabaste hrane, a može da radi veoma
dugo. Rasprostranjena je u planinskim predelima Srbije i
Crne gore.
11. Dabrovi su napustili Srbiju pre oko 100 godina.
Proslo je vec 10 godina kako su se vratili u Srbiju, na
Zasavicu.
Dabrovi su izgradili branu dužine 30m, visine 1,8m i
nalazi se na ušću pritoke Batar u Zasavicu.
