Holiday4All - Vera Jovanović - Fokus grupe i zaključci

2. ISTRAŽIVANJE KAPACITETA I MOGUĆNOSTI
RAZVOJA DESTINACIJA I SADRŽAJA VAN
TURISTIČKE SEZONE
U SRBIJI I CRNOJ GORI
po modelu Kalipso programa Evropske komisije

3. PROJEKTNI PARTNERI
 Nosilac projekta:
Turistička organizacija Srbije
www.srbija.travel
 Partneri:
Nacionalna turistička organizacija Crne Gore
www.montenegro.travel
Dunavski centar za kompetenciju
www.danubecc.org

4. CILJEVI PROJEKTA
 doprinos podsticaju i promovisanjeutransnacionalne saradnje u
dunavskoj makro-regiji
 podsticanje inovativnost u kreiranju ponude - kreiranje novih turističkih
programa i promovisanje destinacija u vansezonskom periodu po
Kalipso modelu
 pružanje institucionalne podrške jačanju kapaciteta za razvoj ovog
oblika turističke ponude u Srbiji i Crnoj Gori
 podsticanje javno-privatnog partnerstva

5. ISTRAŽIVANJE KAPACITETA I MOGUĆNOSTI
ZA RAZVOJ VANSEZONSKOG I SOCIJALNOG
TURIZMA
Instrumenti:
 Upitnici
(odabrani uzorak sačinjen od turističkih aktera iz javnog, privatnog i civilnog
sektora)
 Fokus grupe
(dve fokusirane grupne diskusije – Novi Sad i Beograd)
 Intervjui
(predstavnici ključnih institucija, donosioci odluka)

6. FOKUS GRUPNE DISKUSIJE
2 fokus grupne diskusije (Beograd, Novi Sad)
pozvani predstavnici javnog, privatnog i civilnog sektora
odazvalo se ukupno 26 učesnika, uglavnom iz privatnog sektora

7. RAZMENA MIŠLJENJA O:
 Postojećem iskustvu i rezultatima u oblasti vansezonskog turizma
 Sistemskom utemeljenju vansezonskog turizma, odnosno pojedinačnim
inicijativama pružalaca usluga
 Ukupnoj spremnosti za razvoj socijalnog turizma
 Razvoju ponude za ključne kategorije korisnika
 Mehanizmima za podsticaj razvoju vansezonskog i socijalnog turizma

8. PITANJA POSTAVLJENA UČESNICIMA
• Po vašem mišljenju da li koncept razvoja turizma u Srbiji prepoznaje oblast
vansezonskog turizma?
• Da li možete da izdvojite primere i opišite kako izgleda razvoj vansezonskog
turizma u Srbiji danas?
• Da li postoje oblici socijalnog turizma koji se realizuju danas u Srbiji? Da li
postoje razlike u shvatanju vansezonskog i socijalnog turizma?
• Koje mere bi trebalo da budu preduzete da bi se socijalni turizam unapredio i
dalje razvio i obuhvatio veću populaciju korisničkih kategorija?

9. PITANJA POSTAVLJENA UČESNICIMA
• Koje mere bi trebalo prvo preduzeti da bi se to realizovalo?
• Da li socijalni turizam ima budućnost i da li on može biti održiv i finansijski
isplativ? Ili da li je neophodno da država subvencioniše odredjene akivnosti?
• Da li je realno i moguće insistirati na razvoju javnog i privatnog partnerstva i
time pojačati napore u razvijanju socijalnog turizma u Srbiji?
• Šta biste vi konkretno predložili kao prvu aktivnost?

10. ZAKLJUČCI
FOKUS GRUPNIH DISKUSIJA

11. Da li u Srbiji postoje iskustva vansezonskog turizma i
kakvi su postignuti rezultati?
• Iskustva postoje, ali se svode na individualne inicijative
• Ovoj oblasti potrebno je osnaživanje i sistemski razvoj
• Definisani turistički proizvodi koji doprinose razvoju vansezonskog turizma
(MICE, manifestacioni, đački, planinski, ruralni, sportski, banjski i zdravstveni)
• Identifikovani mehanizmi koji bi pomogli razvoju vansezonskog turizma (niže
cene, popusti i posebne ponude, vansezonski paketi, vaučeri, promo
aktivnosti)
• Zapažena tendencija poređenja praksi iz inostranstva sa situacijom u Srbiji (i
Crnoj Gori) (bugarski zimski centri Vs Kopaonik, Grčka Vs Crna Gora, itd.)

12. Da li vansezonski turizam ima formalno utemeljenje i
sistemsku podršku ili je to samo pojedinačna inicijativa
pojedinih davalaca i organizatora turističkih usluga?
• Učesnici FGDs smatraju da nema sistemske podrške vansezonskom turizmu
• Vansezonska ponuda svodi se na pojedinačne inicijative i dobar menadžment
• Ne poznaju programe ili mehanizme koji pružaju sistemsku podršku u praksi
• Prihvataju mogućnost postojanja dokumentacione osnove, ali ne poznaju
strateška dokumenta koja ovo eventualno sugerišu
• Smatraju da postoji potreba za boljom saradnjom javnog i privatnog sektora

13. Da li je vansezonski turizam isto što i sociajlni turizam?
Koja su ograničenja, a koje prednosti?
• Vansezonski nije isto što i socijalni turizam, ali mogu se uzajamno dopunjavati
• Vansezonski je definisan sezonalnošću, dok je socijalni definisan ciljnom
grupom i cenom aranžmana
• Termin “socijalni turizam” prvenstveno se povezuje sa putovanjima
organizovanim preko sindikata i udruženja penzionera
• Prednost: opšta društveno-ekonomska korist
• Potrebno definisati oba termina
• Potrebno definisati sezonu na različitim destinacijama

14. Da li postoji spremnost svih učesnika za razvoj socijalnog
turizma?
• Postoji određeni nivo svesti, ali ne i potpuna spremnost svih aktera
• Svaki sektor ima sopstveni mehanizam koji bi uzajamnim dopunjavanjem
doprineli razvoju
• Javni sektor: neophodan za razvoj, karakterišu ga manjkavost socijalne politike
i nepostojanje podrške razvoju turizma za osobe slabije platežne moći
• Privatni sektor: delimično spreman i tržišno orijentisan, ali nedovoljan
• Civilni sektor: nedovoljno razvijen da bi zagovarao zajedničke interese i stavove
i razvojne inicijative
• Domaći turisti: nedovoljno senzibilisani na domaće destinacije

15. Kako razvijati vansezonsku turističku ponudu i koje
programe ponuditi za četiri kategorije korisnika?
• Osvrt na opštu potrebu poboljšanja kvaliteta programskih sadržaja, uz posebnu
potrebu za kvalitetom u vansezonskom periodu, kao i za određene kategorije
stanovništva
• Potreba za posebnim programima za zasebne ciljne grupe
• Potreba za optimalnim korišćenjem često zapostavljenih potencijala i resursa
• Važni preduslovi za razvoj programa: kreativnost i saradnja
• Brojne ideje (ture posebnog interesovanja, programi za poboljšanje zdravlja,
itd.) treba da imaju zajedničke karakteristike: povoljni uslovi realizacije i
povoljne cene

16. Koji bi bili mehanizmi za podsticanje razvoja
vansezonskog i socijalnog turizma?
• Naglašena uloga javnog sektora i potreba za direktnom podrškom države
(olakšice, smanjenje poreza, ukidanje lokalnih taksi, itd.)
• Kreiranje strateškog okvira – definisanje pojmova, itd.
• Edukacija na temu razvoja vansezonskog turizma i njegova promocija
• Poboljšanje kvaliteta ponude
• Podrška stvaranju partnerstava i udruživanju
• Uspostavljanje boljih kanala komunikacije među sektorima
• Usklađivanje turističkog kalendara

17. ZAKLJUČCI
ISTRAŽIVANJA

18. RAZUMEVANJE POJMOVA VANSEZONSKOG I SOCIJALNOG
TURIZMA
Postoji određeni stepen razumevanja, ali koncepti nisu dovoljno prepoznati
Postoji opšte prihvaćeni stav da su ova dva pojma označavaju različite
koncepte koji se mogu međusobno dopunjavati i doprineti zajedničkom
razvoju.

19. TRENUTNO STANJE I PRIMERI PRAKSE U VANSEZONSKOM I
SOCIJALNOM TURIZMU
Postoje primeri dobre prakse, ali se svode na pijedinačne inicijative
Potrebno je značajno osnaživanje ove oblasti turizma
Posebno je značajno osnažiti turističke proizvode koji doprinose razvoju ovih
turističkih grana

20. PREPOZNAVANJE RAZVOJA VANSEZONSKOG I SOCIJALNOG
TURIZMA U STRATEŠKIM DOKUMENTIMA
Nacionalne i sektorske strategje razvoja turizma usmerene su na razvoj kako
destinacija, tako i posebnih proizvoda, a u cilju smanjenja sezonalnosti
Mere predviđene strateškim dokumentima potrebno je pretočiti u praksu

21. ODRŽIVOST VANSEZONSKOG I SOCIJALNOG TURIZMA I
SUGESTIJE ZA NJIHOV RAZVOJ
Vansezonski i socijalni turizam jesu održivi, ali uz sistemsku podršku svih
sektora potrebnih za njihov razvoj
Održivost može biti obezbeđena us pomoć mehanizama predloženih u
svim fazama istraživanja

22. SPREMNOST ZA RAZVOJ VANSEZONSKOG I SOCIJALNOG
TURIZMA, PROŠIRENJE KAPACITETA I PONUDE
Relevantni akteri delimično su spremni za razvoj vansezonskog i socijalnog
turizma, a preduslov za njihov razvoj je saradnja među sektorima i jasna
podrška nacionalnog nivoa
Podaci o spremnosti privatnog sektora za proširenje kapaciteta ili ponude
nisu kompletni

23. MERE POTREBNE ZA RAZVOJ VANSEZONSKOG I
SOCIJALNOG TURIZMA
Usklađivanje strateškog okvira za razvoj vansezonskog i socijalnog tuirzma
Regulisaje penzionog i zdravstvenog sistema
Uspostavljanje mera podrške i podsticaja vansezonskom i socijalnom turizmu
Usklađivanje turističkog kalendara
Podrška proizvodima koji podstiču vansezonski i socijalni turizam

24. MERE POTREBNE ZA RAZVOJ VANSEZONSKOG I
SOCIJALNOG TURIZMA
Izgradnja i jačanje ljudskih kapaciteta
Izgradnja i jačanje partnerstava, podsticanje javno-privatnog partnerstva
Bolje korišćenje postojećih resursa
Kreiranje posebnih programa adaptiranih ciljnim grupama
Podizanje svesti o vansezonskom i socijalnom turizmu

25. HVALA NA PAŽNJI!
Vera Jovanović
www.srbija.travel
www.montenegro.travel
www.danubecc.org / www.danube.travel