informatika, internet, trgovina

1. MODELI ELEKTRONSKE
TRGOVINE

2. Elektronska trgovina
• E-trgovina se definiše kao obavljanje poslovnih
transakcija elektronskim putem i uključuje
obavljanje poslovnih transakcija putem
komunikacionih mreža, pre svega interneta.
• Glavni faktori koji su doveli do razvoja e-trgovine
su: dinamični razvoj informacionih tehnologija,
usavršavanje telekomunikacija, porast trgovine
uslugama i upotreba engleskog jezika, praksa
međunarodnog poslovanja, procesi globalizacije,...

3. Tok informacija u elektronskoj
trgovini

4.  Mesto obavljanja e-trgovine naziva
se elektronsko tržište.
 Međuorganizacioni informacioni
sistem (MIO) ima za zadatak da obradi
transakcije kao što su prenošenje narudžbina, računa i plaćanja.
Oni smanjuju ili čak eliminišu greške, olakšavaju koordinaciju i
saradnju unutar lanca vrednosti.
 Elektronska tržišta postoje i u b2b i u b2c modelima e-trgovine,
dok se MIO koristi isključivo u b2b modelu.

5. Modeli e-trgovine
biznis prema biznisu (B2B)
biznis prema kupcu (B2C)
kupac prema kupcu (C2C)
trgovina unutar kompanije (B2E)
e-vlada (G2B, G2C,G2G)
mobilno poslovanje

7. BUSINESS TO BUSINESS
• Firme su kupci i prodavci
• Ovaj tip se odnosi na korišćenje Interneta i Web tehnologija za
kupovinu, prodaju, jeftiniju i bolju saradnju između poslovnih subjekata.
Omogućava firmi da u elektronskoj formi obavlja transakcije sa svojim
distributerima, prodavcima, dobavljačima, kupcima i drugim partnerima.
• Pioniri ovakvog načina poslovaja bile su kompanije Fedex, Cisco, Dell i
General Electric. Danas, Dell ostvaruje veće prihode online putem nego
ceo McDonald’s.
• Najveći problem ekspanzije B2B modela je integracija sistema, jer firme
koriste različite sisteme od različitih proizvođača koji teško međusobno
komuniciraju.

8. Osnovni B2B modeli su:
1. model prodajne strane (e-selling)
2. model kupovne strane (e-buying)
3. model razmene (e-markets)
4. mehanizmi za podršku (e-collaboration)
 Model prodajne strane - jedna firma elektronski prodaje mnogima
(jedan prema mnogima). Postoje dve osnovne varijante prodaje:
a) prodavac može prodavati direktno iz kataloga
b) direktno putem aukcije (aukcija unapred), kada prodavac može da
bude ili proizvođač ili distributer ili maloprodavac
 Model kupovne strane - jedna firma kupuje od mnogo prodavaca
(mnogi prema jednom). Postoji nekoliko metoda za kupovinu:
a) kupac može kupiti putem sistema tendera (aukcija unazad).
b) katalozi svih dobavljača se sređuju i organizuju na kupčevoj Web
strani i kupac može kupiti robu od dobavljača po unapred određenoj
ceni

9.  Model razmene - kupac se pridružuje šemi grupne kupovine. Razmene
se obavljaju na elektronskom tržištu na kom se sreću mnogi kupci i
prodavci. U zavisnosti kod koga se obavlja razmena, postoje:
a) razmena se dešava na mestu koje drži treća neutralna strana
b) razmene se dešavaju na mestu koje je u vlasništvu jedne kompanije
c) razmene koje se dešavaju na mestu koje pripada ili velikim kupcima ili
velikim prodavcima.
Možemo da zaključimo, i pored toga što je broj firmi – kupaca znatno
manji nego individualnih kupaca, obim ostvarenih transakcija gde je
firma kupac mnogo je veći, a uslovi ugovaranja i prodaje su složeniji.
 Mehanizmi za podršku – odnose se na način na koji kompanije
dizajniraju, kupuju, razvijaju, prodaju proizvode koje koriste krajnji
potrošači. Može da se realizuje u okviru privatnih ili javnih trgovačkih
mreža. Uz pomoć Interneta postaje moguće deljenje informacija,
formulara, prognoza, informacija o proizvodima i slično i to u deliću
sekunde, bez obzira na geografsku udaljenost.
Koristi: smanjenje troškova, povećanje produktivnosti, bolje predviđanje.

10. BUSINESS TO CONSUMER
• B2C model - direktno poslovanje između firme i potrošača
• Po definiciji je svaka trgovina preko Interneta između jedne firme i kupca za
njegove lične potrebe. Najkarakterističnije je za kontakt između maloprodaje i
kupaca. Primer : Web strana maloprodaje proizvoda ili usluga.
• Prednosti virtuelnog preduzeća: ne mora da plaća zaposlene, da izdvaja za
troškove iznajmljivanja prostora i dr.
• Početni „bum” firmi sa B2C modelom, poput .com firmi Amazon.com, eBay i
slično, je rezultat nerealnih očekivanja i skoka akcija na berzi.
• Ove firme imale su kupce bez fizičkih radnji, malo inventara i neograničen
akcionarski kapital što je bila ozbiljna pretnja tradicionalnom poslovanju. Međutim,
preko 330 .com firmi sa milionskim početnim ulogom nestalo je 2000. god. zbog
nedostatka finansijske podrške. Ipak, ovaj model poslovanja je preživeo i mnoge
firme danas beleže porast svojih prodaja preko Interneta.
• Najveća internet prodavnica na svetu je američka kompanija Amazon koja, osim
što prodaje direktno, nudi servis "Amazon Tržnica" (Amazon Marketplace),
gde registrovani korisnici mogu da trguju međusobno.
• Kupci treba da vode računa da li Amazon.com ili pojedinci koji prodaju preko tog
sajta šalju robu u Srbiju, za šta postoji aplikacija za Firefox browser koja se može
naći na adresi:
https://addons.mozilla.org/en-US/firefox/addon/does-amazon-ship-to/

11. Ostvareni prihod od B2B e-trgovine iznosi oko 85% od ukupne e-trgovine, dok
prihod od ostalih modela iznosi oko 15%.
• Razlike između B2B i B2C modela postoje u faktorima koji utiču na ponašanje
firmi-kupaca i individualnih potrošača u procesu kupovine i koji mogu biti
potpuno drugačiji u ova dva modela.B2B
1. proces kupovine može imati veću
važnost od reklamnih aktivnosti
2. složeniji je
3. firme obično žele da pregovaraju o
cenama, rokovima isporuke, strukturi
proizvoda, garanciji, tehničkoj i
materijalnoj podršci
4. zahteva integraciju informacionih
sistema firmi koje međusobno posluju
B2C
1. proces kupovine može imati manju
važnost od reklamnih aktivnosti
2. prostiji je
3. trgovina najčešće se zasniva na izboru
proizvoda iz kataloga sa unapred
određenim cenama
4. ne zahteva takvu integraciju
(arhitektura sistema „običnih kupaca”
može se najčešće ignorisati)

12. CONSUMER TO CONSUMER
• C2C model - direktan kontakt kupca sa drugim kupcima
• Consumer = Customer
• C2C je najnoviji oblik e-trgovine koji je nastao ekspanzijom slobodne prodaje među
potrošačima. Model u kojem krajnji kupac prodaje i kupuje od pojedinca, fizičkog lica.
Ovaj model podrazumeva poslovnu saradnju među klijentima koji razmenjuju resurse
u obliku proizvoda, usluga ili informacija, a koja se realizuje preko online posrednika.
Na primer, online aukcije omogućavaju prodaju novih ili korišćenih stvari među
klijentima sajta.
• Kod ovog modela mora se naći neki netradicionalni način za naplatu usluge. Cena
usluge je obično mali procenat transakcije, članarina, reklamiranje ili neka
kombinacija. Reklamiranje ličnih usluga se vrši na ličnim Web stranicama, oglasnim
tablama Internet zajednica i slično. Sve veći broj pojedinaca koristi P2P (peer to peer)
servise i elektronsku trampu za razmenu proizvoda i usluga putem Interneta. Treba
napomenuti da kupci pri ovoj kupovini treba da budu obazrivi jer može da bude u
pitanju prevara ili kriminal.
• Prednosti C2C modela su: šire potencijalno tržište, eliminisanje posrednika,
mogućnost jednostavnog ažuriranja sadržaja, potrošači ga mogu koristiti u bilo koje
vreme, s bilo kog mesta.
• Nedostaci C2C modela su: odsustvo kontrole kvaliteta, nema garancija da će biti
izvršena plaćanja, teže plaćanje čekovima, ATM karticama i slično.
• Najznačajniji primeri C2C modela: eBay, My.Yahoo Auction i Mightybids.com.

13. Trgovina unutar kompanija
• Firma koristi e-trgovinu interno da bi poboljšala svoj rad
• Trgovina unutar kompanije, odnosno intratrgovina, podrazumeva kupovinu, prodaju i
saradničku e-trgovinu koja se može odvijati unutar jedne kompanije, obično
korišćenjem Intraneta i korporacijskih portala.
• Postoje dve forme intratrgovine:
a) trgovina između
b) trgovina unutar organizacionih jedinica
Kupovina, prodaja i druge aktivnosti se dakle odvija ili između različitih poslovnih
jedinica unutar kompanije ili između zaposlenih u jednoj organizacionoj jedinici.
Velike organizacije imaju nezavisne jedinice u vidu dodatka intranetu, u okviru kog
međusobno obavljaju kupo-prodaju proizvoda, usluga i materijala.
• Specijalan slučaj intratrgovine poznat je kao model „preduzeće prema zaposlenima“
(Business to Employee - B2E). Zaposlenima se omogućava od strane organizacije
da elektronskim putem naručuju sredstva i materijale koji su im potrebni za rad,
kupuju proizvode sa popustom, povoljnije dobijaju osiguranje, uzimaju časove obuke i
slično. Primeri ovog modela su: online obuka i online bankarstvo.

14. E-vlada
• E-poslovanje u javnoj upravi, odnosno e-vlada, jeste korišćenje
Interneta i drugih informacionih i komunikacionih tehnologija da bi se
pojednostavilo i olakšalo komuniciranje sa državnom upravom.
• E-vlada je potrebna državnom aparatu da bi se rasteretio pritiska na
šalterima, da bi pojeftinio svoje usluge i time učinio građane
zadovoljnijima (lična karta, pasoš...).
• Krajnji cij je efikasan rad uprave i model „jedinstvenog šaltera” preko
kojeg korisnik dobija informacije i obavlja sve poslove na jednom
mestu. Jedan od najbitnijih razloga za uvođenje e–vlade jeste stalni
porast broja stanovnika i ogroman rast gradova. Bez uvođenja e-vlade,
postavlja se pitanje koliko bi tokom vremena bilo potrebno činovnika
zaposliti i koliki prostor im obezbediti da bi svaki građanin obavio
neophodne poslove sa organima uprave.

15. • Razlozi zbog kojih država uvodi e-vladu: ušteda radnog vremena
zaposlenih u vladinim institucijama, smanjenje troškova održavanja
opreme državnih organa, menja se način komuniciranja građana sa
državnom upravom (ne postoji posrednik između države i građana).
• E-poslovanje u javnoj upravi potrebno da se uvede iz sledećih
razloga:
• Internet je postao masovno sredstvo komunikacije između ljudi.
• Pružanjem raznovrsnih online servisa,
omogućava upravi da rastereti šaltere i na taj
način izađe u susret građanima omogućavajući
im lakše obavljanje poslova i štedeći im vreme.
• Ovakav način komunikacije i poslovanja sa
građanima je mnogo jeftiniji, što upravi daje
mogućnost da pruži i razne dodatne olakšice za
one građane koji posluju na ovaj način.

16. a) vlada prema biznisu (Government to Business –
G2B),
b) vlada prema građanima (Government to Citizens
– G2C),
c) vlada prema vladi (Government to Government
– G2G) i
d) vlada prema zaposlenima (Government to
Employees – G2E).
U e-vladi mogu se javiti
sledeći osnovni odnosi između
korisnika, koji istovremeno
definišu tipove aplikacija koje se
prave:

17.  G2B predstavlja saradnju vlade i poslovnih subjekata, kao i drugih pravnih
lica. Postiže se skraćenje vremena izvršenja složenih transakcija istvara
dobra podloga za kvalitetno odlučivanje.
 G2C predstavlja saradnju vlade i građana. Ovo se omogućava od kuće
preko standardnog računara ili nekog od alternativnih načina pristupa kao
što su: infokiosk, telefon i mobilni telefon. Servis građanima je stalno
dostupan. Vlada može lako da dobije odgovor na to šta građani misle o
njenim uslugama i na osnovu toga ih koriguju. Elektronski transfer beneficija
omogućava vladi da transferiše socijalno osiguranje, penzije direktno na
bankovni račun primaoca ili na račun pametne kartice.
 G2G predstavlja tip poslovanja koji se koristi za poslovanje između različitih
državnih organa. G2G omogućava državnim organima da efikasno koriste
Internet servise na svim nivoima upravljanja.
 G2E je korišćenje informacionih i komunikacionih tehnologija u cilju saradnje
i koordinacije zaposlenih u vladinim organima. Ovo predstavlja način
korišćenja najnovijih tehnologija u formiranju informacionih sistema unutar
samih uprava radi povećanja performansi rada uprave i što boljeg servisa
svih građana na teritoriji rada organa uprave.

18. Lista prvih 5 zemalja iz 2012. UN-ov Indeks e-spremnosti
(e-Government Readiness Index)
Rang Zemlja Indeks
1 Južna
Koreja
0,9283
2 Holandija 0,9125
3 Ujedinjeno
Kraljevstvo
0,8960
4 Danska 0.8889
5 Sjedinjene
Američke
države
0,8687
Indeks e-spremnosti vlade predstavlja komparativno rangiranje zemalja sveta
prema dva primarna pokazatelja:
a) stanje e-spremnosti uprave i
b) obim e-učešća.

19. Zemlje regiona

21. MOBILNO POSLOVANJE
• Mobilno poslovanje se odnosi na vođenje e-trgovine putem bežičnih uređaja.
Oblasti:
a) mobilna poslovna komunikacija
b) mobilna trgovina
c) mobilna plaćanja
• Prva oblast pokriva odnos preduzeća i komunikaciju između zaposlenih
unutar samog preduzeća, dok druge dve oblasti reprezentuju odnose tipične
između preduzeća i potrošača, B2C.
• Aplikacije za mobilnu trgovinu omogućavaju kupovinu različitih roba i usluga,
realizaciju bankovnih transakcija i pristup plaćenim sadržajima i
informacijama.
• Bežične tehnologije u sledećim oblastima e-trgovine imaju značajan uticaj i
stvaraju novu vrednost: integracija lanca ponuda, upravljanje transportom,
upravljanje odnosima sa korisnicima i automatizacija prodaje.
• Na interesovanje za mobilnu trgovinu utiču: povećanje broja korisnika i
mogućnost jeftinog pristupa Internetu, mobilnost, dostupnost, pogodnost i
lokalizacija proizvoda i servisa.

22. • Mobilnost je omogućena mobilnim uređajima koji korisnicima nude
informacije sa bilo koje lokacije.
• Dostupnost je karakteristika koja označava mogućnost da ljude
možete kontaktirati u svako doba.Naravno klijent može da blokira
prijem u određeno vreme ili određene poruke.
Geografske i vremenske barijere u poslovanju ne postoje upravo
zahvaljujući mobilnosti i dostupnosti.
• Pogodnost je okarakterisana mobilnim uređajima koji su uvek pri
ruci i izuzetno lako se koriste.Trgovina zasnovana na lokaciji šalje
informacije o proizvodima i uslugama u zavisnosti od toga gde se
nalazi korisnik i njegov mobilni uređaj.
• Ključ za pružanje odgovarajućeg servisa su sistemi za lokalizaciju
koji na osnovu saznanja gde se korisnik nalazi nude odgovarajuće
reklame, kao što je npr. obaveštenje o prodaji koje odgovara
njegovom profilu kupovine i željama, najbližim restoranima i slično.

23. • Ovaj način poslovanja je trenutno u usponu u svetu jer korisnik nije
vezan ni za mesto ni za vreme, jer je servis stalno dostupan na bilo
kom mestu. Da bi se mobilna trgovina dalje razvijala, kao preduslov
se pojavljuje dalji napredak i uvođenje novih tehnologija mobilnih
komunikacija.
• Mobilna trgovina ima za cilj obavljanje trgovinskih transakcija
primenom mobilnog telefona kao elektronske tehnologije i kanala za
poslovanje. Kao pioniri u ovom poslu javili su se mobilni operateri
koji su na ovaj način nastojali da isporuče fakturu i time ostvare
naplatu za svoje usluge. Kao tehnologija mobilni telefoni nalaze
primenu najviše u oblasti maloprodaje.
• Mobilno plaćanje (Mobile payments, M-payments) je novi i veoma
korišćeni, alternativni način plaćanja. Umesto plaćenjem u gotovom
novcu, čekom ili kreditnom karticom korisnik može korišćenjem
mobilnog aparata da plati raznu vrstu usluga kao i raznu vrstu
artikala.

24. • Dve najznačajnije softverske platforme na kome se zasnivaju
servisi u mobilnom poslovanju su aplikacije zasnovane na SMS
uslugama i aplikacije razvijene kao posebni softverski programi koje
korisnici instaliraju u svoje mobilne aparate putem kojih se onda
konektuju na mobilni internet preko svog mobilnog provajdera.
• Različite aplikacije u m-trgovini povećavaju pristupnost sistemima
koje daju mobilnim servisima da pristupe svojim mobilnim uređajima
svakodnevno i na svakoj geografskoj lokaciji. Poneke aplikacije koje
se koriste u standardnoj elektronskoj trgovini mogu se koristi i u m-
trgovini. Kategorije u kojima se mogu koristiti:
a) Mobilne transakcije i plaćanja
b) Obrazovanju
c) Škole i centrima obuke
d) ERP
e) Upravljanju resursima
f) Zabava
g) Inovativno praćenje
h) Servisi za isporuku i transport
i) Transportnoj i saobraćajnoj industriji
j) Turizmu…

25. MODELI ELEKTRONSKE TRGOVINE SA
ASPEKTA POSLOVANJA:
1) Aukcijski model
2) Portal model
3) Dynamic Pricing model
4) Model trading and landing
• Aukcijski sajtovi su organizovani kao forumi.
• Portal sajtovi daju posetiocima šansu da nađu skoro sve što traže
na jednom mestu, obično nude vesti iz različitih oblasti, sportske
informacije, vremenske prognoze uz dodatak on-line kupovine.
• Kod trećeg modela Intrenet omogućava promenu načina
određivanja cena i kupovina veće količine iste robe obično dovodi
do smanjenja cene.
• Brokerske firme koriste Internet za poslove trgovine nekretninama
I hartijama od vrednosti (niži troškovi poslovanja).

26. E-trgovina u Srbiji
 U 2011. godini 380.000
 U 2012. godini više od 600.000
 U 2013. godini 900.000 ljudi kupovalo je onlajn
=> 35.5% domaćih korisnika interneta
• Srbija je po tom pokazatelju i dalje ispod evropskog proseka (u EU 60%)
• U prvoj polovini 2013. godini gradjani su potrošili 7 milijardi RSD
• Većina potrošača ipak se ne odlučuje za taj način kupovine.
• Glavni razlozi: slaba ponuda na domaćim internet prodavnicama i niska
kupovna moć građana
• U Srbiji i zemljama bivše YU ne postoje jedinstveni registri podataka o
elektronskoj trgovini, stanje e-komerca u tim državama se ne može sa
sigurnošću uporediti.
• Obim elektronske trgovine u Srbiji je 3-5 puta manji nego u Hrvatskoj.
• Banka Inteza prva ponudila e-komerc uslugu na tržištu Srbije 2007.
godine. Tim servisom omogućena je prodaja preko interneta za oko 150
domaćih kompanija, od kojih je najveća Air Srbija.

27. • Sajt za aukcijsku prodaju "Limundo“
– 450.000 registrovanih članova
– godišnje se obavi oko 1,8 miliona aukcija
• Onlajn prodavnica sa fiksnim cenama "Kupindo"
– u 2013. godini kupovalo više od 120.000 ljudi
• U Srbiji najzastupljeniji vid online plaćanja putem kreditnih i debitnih
kartica, što je građanima omogućeno od 2002. godine. Prema
podacima NBS, broj transakcija obavljenih tim karticama preko
interneta u prvoj polovini 2013. bio je veći od 750.000.
• Od aprila 2013. građanima Srbije dostupne su usluge servisa za
plaćanje preko interneta PayPal, ali NBS još uvek nema podatke o
tome kako je dolazak te kompanije uticao na promet i broj
transakcija u onlajn kupovini. Taj servis je dostupan u 193 zemlje,
ima više od 153 miliona registrovanih naloga i podržava plaćanje u
24 valute.
• Ako želite da otvorite vašu domaću internet prodavnicu besplatno
(samo za 50 proizvoda) https://biz.shopmania.rs/intro/vidra1962

28. • Samo u carinskom referatu Pošta Novi Sad, u proteklih 6 meseci
pristiglo je preko 15.500 pošiljaka poručenih preko interneta uz
korišćenje PayPal-a
– pošiljke male vrednosti (do 70 evra) koje građani dobijaju od fizičkih lica,
oslobođene su SVIH uvoznih dažbina (PDV –a i carine)
– pošiljke male vrednosti (do 50 evra) koje su naručene iz inostranstva od
pravnog lica, oslobođene su carinskih dažbina, ali podležu naplati PDV-a
– ako pošiljka iz inostranstva stiže u poštanskom saobraćaju preko PTT
službe, i podleže naplati uvoznih dažbina, carini se primenom jedinstvene
carinske stope u visini od 10% + PDV
– ako pošiljka podleže naplati uvoznih dažbina i stiže posredstvom neke
kurirske službe (DHL, FEDEX...) u postupku carinjenja primenjuje se
stopa koja je propisana Zakonom o carinskoj tarifi (koja može biti viša ili
niža od jedinstvene carinske stope od 10%) + PDV
• Dosta građana to ne zna, pa se često dešava da reaguju zbog iznosa
uvoznih dažbina koje treba da plate prilikom carinjenja.