Стручни семинар Друштва за српски језик и књижевност Србије „Савремени изазови наставе српског као завичајног језика ‒ проблем прилагођавања градива”, 15. и 16. август 2022.

1. Методички приступ усвајању
африката на три нивоа у
српском језику као завичајном
Блаженка Тривунчић

2. Проблематика
Два пара веома сродних фонема по својој природи, Ч/Ћ и Џ/Ђ,
минимални су фонолошки парови.
Њихова је једина разлика у својству мекоћа/тврдоћа, док је све остало
исто: својство звучност/безвучност и начин творбе – све четири
африкате су предњонепчани сугласници.
Нестабилности овог система доприноси мала акустичка разлика између
африката које чине оба фонолошка пара, као и функционална
оптерећеност, односно мали број минималних парова.

3. У доминантним језицима земаља у којима
се остварује образовно-васпитни рад на
српском језику у иностранству, африкате Ч,
Ћ, Џ и Ђ не постоје у артикулационо
чистом облику или не постоје уопште.
Неразликовање африката код ученика
допунске наставе уочљиво је на сва три
нивоа, у погледу ортографије и ортоепије, а
усвајање њиховог правилног изговора и
писања споро и неретко обесхрабрујуће.

4. Чиниоци који утичу на усвајање африката
Усвајању ових „тешких слова”, како их често деца називају, могуће је
континуирано усмерити методичку пажњу јер су садржаји из језика
најчешће корелативно-интегративни део садржаја са књижевном и
културно-историјском тематиком.
• Узраст ученика и прилагођеност њиховог говорног апарата
доминатном језику
• Различити нивои говорења и учења српског језика у оквиру сваког
узраста
• Индивидуалне говорне особености ученика
• Утицај породичне и социолингвистичке средине
• Мотивисаност

5. Успешност разликовања сливених сугласника зависи умногоме од квалитета
наставног процеса, односно од:
• Добре процене – одређивања нивоа у једној (под)групи
• Усмерености методичке пажње ка овој проблематици
• Темељне припреме за час
• Избора одговарајућих методичких поступака у настави
• Диференцираних задатака примерених постављеним циљевима и
очекиваним исходима
• Учесталости различитих вежбања (артикулационих, фонетских,
семантичких, лексичких)
• Развијања компетенција слушања и говора

6. Методе усвајања правилног изговора африката
Свим ђацима, без обзира на узраст и ниво говорења српског језика, треба
показати методе усвајања правилног изговора уз увежбавање и корекцију
изговора. Наставник је најчешће и најбољи говорни модел.
• Правилан положај говорних органа – језика и усана
• Истовремено изговарање гласовних компонената африкате
• Уочавање палаталности/веларности
• Вежбе разликовања фонемских парова

7. Један од начина разликовања ових гласова је према положају врха
језика непосредно пре њиховог изговора:
Ћ – Врх језика је према доњим зубима
Ч – Врх језика је према горњим зубима
Слично је и у случају:
Ђ – Врх језика је према доњим зубима
Џ – Врх језика је према горњим зубима

8. Положај усана при артикулацији ових
двеју група је различит: код Ћ и Ђ углови
усана се развлаче, а код Ч и Џ истурају и
заобљавају.
Ђаци ће запамтити да се Ћ и Ђ изговарају
уз благи осмех.

9. Трећа метода је истовремени изговор гласовних делова африката.
Сливени сугласници се састоје од два елемента, експлозивног и другог
фрикативног, тесно испреплетених, који дају само један звук. Када се
изговоре у исто време, добија се нови звук.
Ч ← ТШ
Ћ ← ТЈ
Џ ← ДЖ
Ђ ← ДЈ
Мекоћу гласовима Ћ и Ђ даје компонента гласа Ј, па је и опозиција
палаталност/веларност једна од метода њиховог разликовања.

10. Минимални парови фонема имају важну дистинктивну улогу, а типови вежбања зависе од узраста и
језичког нивоа – од попуњавања празнина уз слику појма, преко повезивања речи са значењем, до
разликовања граматичког облика и разумевања смисла реченице:
• Упиши Џ или Ђ.
_ак _ак
• Допуни: За малог каже се ___________ , а мали је _________ .
• Повежи:
цртаћ човек који црта
цртач цртани филм
ући инфинитив глагола ући
уђи императив глагола ући
• Упиши Ч или Ћ:
Купа_и се купају и носе купа_и. Објасни значења речи купачи и купаћи.
Они вра_ају све мачиће тамо где су их нашли. Објасни значења: враћати и врачати.

11. Задаци су диференцирани: изабери одговарајућу реч, упиши реч на основу слике,
одговори на питање.
Ђе није жене, ту није ни _________ .
Генитив именице кућa или синоним именице пас?
Не зна да бесједи, а не уме да __________.
Презент глагола ћутати или инфинитив глагола чути?
Ко ______ прст међу туђа врата, откинуће му.
Презент глагола метати или именица која означава младунче медведа?
Метати-стављати
______ соли треба појести са човеком, да би га добро упознао.
Џак или ђак?

12. Учење увиђањем грешака
• Послушај и/или прочитај како би звучали наслови једног новинара који не би разликовао Ћ и Ч, Ђ и Џ, а
потом изговори и/или напиши правилно:
Бранко Чопич писао још као џак
И граџани че мочи учи у новоизграџене куче
Оштечено више граџевина у пожару
Најава могучности учешча у догаџајима
Водио черчицу на чевапчиче
После зиме че ипак дочи пролече
Једна госпоџа дала рећ да чути заувек
Купаћи се жалили на ћистоћу воде
Играчима врачају поене после мећа
Роџено меће у Зоо врту
Београџани изашли на сунћање
Од сутра вече цене
Спавачице на великом снижењу
Идеја: Поповић М, Лепота казане речи – уџбеник дикције, рецитовања и реторике, Књижевне новине, Београд, 1996.

13. Показивање графичког лика гласа телом у простору и ликовно укршавање слова
Тадеј Тододровић Гоашо, Париз

15. Фонетска гимнастика
Ђаци могу предложити покрет који везују за глас/слог.

16. Игровни метод
Игре именовања и погађања на основу слика/картица
• Игре налога у паровима извлачењем картица
скочи, чучни, пођи, дођи, изађи, уђи, чекај...
• Игре надовезивања (од листе речи до реченице)
Ученички примери:
Чудан чикица Чеда из Чачка чита часопис, грицка чипс и чоколаду док чаврља са човеком на
чамцу који често срче чорбу.
Ћерка ћурке Ћане на ћилиму једе ћуфте из ћупа и учи ћирилицу.

17. Брзалице
• На леђима ђака џак, ђак носи џак.
• Чалабрчак док не дође ручак.
• Четири чавчића на чунчићу чучећи цијучу.
• Чоканчићем ћу те, чоканчићем ћеш ме.
Подстицање ученика на изговарање брзалица у одређеном ритму и одабраном
тону, уз њихове музичке идеје, доводи до креативне језичке игре и вежбања
правилног изговора.

18. ЧЕТИРИ ЧАВКЕ, Мирољуб Тодоровић
четири чавке на чунку чуче
чуче чуче чавке четири
чавке чуче чуче чавке
на чунку чуче четири чавке
устока хуче а чавке чуче
и чуче чуче чуче чуче
четири језе четири стравке
на чунку чуче чавке
четири четири четири четири
чавке чавке чавке чавке
ту чуче још од јуче
док чактар чамотно гуче
без писка и без јавке
чуче четири чавке
Фоничка поезија, читање и тумачење
Опиши слику коју замишљаш након читања песме.
Од када чавке чуче на чунку?
Зашто се понавља да четири чавке чуче?
Којим би се бојама могла описати атмосфера у песми?
На шта те асоцира број четири?
Именуј осећања које дочарава песма.
Наведи које звукове чујеш.
Прочитај:
Стару, заборављену реч устока заменила је реч кошава (тур, кош –
брз и хава – ваздух). Кошава је источни или југоисточни ветар који
дува са Карпата, а у наше пределе долази кроз „Гвоздену капију
Дунава“, односно Ђердапску клисуру. Архаизам је и реч чактар –
мање звоно које се ставља стоки (овци, крави) на врат.
Подвуци стих у коме се наглашава да влада потпуна тишина.
Пронађи примере инверзије и уочи њену улогу.
Колико има слова Ч – изброј! Коју универзалну слику дочарава
фигура звучања – алитерација консонанта Ч?

19. Говорне вежбе
Пчела и печурка Девојчица Ђурђина и киша Свађа За рођендан – срећа Кућица за птичицу
Уочавање и изговарање задатих појмова
Једна реченица – једна слика
Предложак са попуњавањем празнина
Упоређивање прича у сликама уз навођење сличности и разлика
Прича са другачијим током (Свађа: дечак, девојчица, наранџасти медведић, посвађати се, ишчупати руку играчки)
Причање из улоге (Рођендан: слављеник, гост, родитељ) са предложеним речима (рођендан, срећа, ишчекивати;
поклончић, обући се, стићи; свечаност, колач са свећицама, рођенданска песма).

20. Поређај слике по реду. Испод сваке слике препиши одговарајућу реченицу.
Чича Часлав је срећан.
Упецао је много рибе.
Он пеца по ноћи.
Чича Часлав иде ноћу чамцем на пецање.
Зашто чича Часлав чека ноћ?
Прецртај нетачно написане речи:
пролече – пролеће ђурђевак – џурџевак маслачак – маслаћак
ноћ – ноч предвеће – предвече увеће – увече поноћ – поноч
местимично – местимићно преовлађивати – преовлаџивати
наоблаћење – наоблачење вечерњи – већерњи
Сутра _е бити делими_но обла_но. Преко но_и се о_екују ве_е падавине и захла_ење. Дува_е североисто_ни ветар.
Током дана сун_ано и топло. Уве_е и но_у о_екују се краткотрајни пљускови:
Ломпар В, Мркаљ З, Несторовић З, Радна свеска 6 са решењима уз уџбенички комплет, Српски језик и књижевност за 6. разред основне школе. Клет, Београд, 2009.

21. Развијање вештине слушања
Квиз: Слушај и погоди
_______ мјау_е.
_______ кокода_е.
______ _ути.
_______ пију_ у.
_______ пу_пури_е.
_______ ња_е.
_______ меке_е.
Песме: Слушај и запиши рефрен
„Негујмо српски језик“, Бранко Стевановић
Бирај речи, неписменост спречи,
језик лечи, глупост да не звечи,
чувај језик српских великана,
ради прошлих и будућих дана.

22. Након интерпретативног читања и тумачења песме, ученици ће читати одабране стихове и на основу
слушања звучног записа попуњавати празнине.
ПОЉЕ, Јован Дучић
Јечмена жута поља зрела,
Речни се плићак зрачи;
Купина сја сунчана, врела,
Ту змија кошуљу свлачи.
Пут прашљив куд се мрâва вуче
За четом црна чета;
Железну жицу цврчак суче,
Најдужу овог лета.
И скакавца мину јато...
С топола јастреб млади
Баци у сунчев сјај и злато
Свој крик вечите глади.

23. ЦИЦ, Бранко Радичевић
Ал’ се небо осмехива!
Ал’ се река плави!
А рибарче у чун снива,
Јасно к’о на јави.
Он хитнуо удичицу,
рибицу је стек’о,
метнуо на жеравицу,
па је тако пек’о.
„Жеравице, де се труди,
немој тако споро!’“…
Рибица му веће руди,
готова је скоро.
Руди риба – јоште мало –
сад му је печена!
Срце му је заиграло:
„Амо сад, милена!
Доле ћемо јако сести,
ал’ ће да се слади!
Мор’о бих те, рибо, јести
и да није глади!“
Па је узе, па њом брже
да примакне к усти –
чун се љуљну – он се трже
оде санак пусти!
Уз уобичајене методичке радње у анализи поетског дела, пажња се усмерава и
на садржаје из граматике – у овом случају на лексичке вежбе у напредном
нивоу. Док се на основном нивоу остаје на читању и изговору, на средњем
нивоу се раде вежбања везана за избор одговарајуће африкате.
Препиши из песме све умањенице.
Синоним именице чун је _____________, а умањенице од обе
речи су ______________ и ________________ .
По моделу син – синчић – синчина напиши умањеницу и
увећаницу именице момак: _____________ и ____________ .
Изведи умањенице од именица:
поток ____________ камен ___________облак ____________

24. Тематски груписани садржаји: Занимања
Упиши Ћ,Ч или Џ:
О_а_ар _исти о_ак. Он доноси сре_у.
Синоним за ово занимање је реч _______________ .
Ко је приказан на слици?
_________ ____________ или __________ _____________ ___________
Допуни:
Бомбоне је некада правио _________________, јастуке и јоргане _________________ , а опанке ________________.
Који су стари занати приказани на сликама?
Да ли знаш како се некада називао златар?

25. Корелација са културно-историјским и језичким садржајима: Никола Тесла
• Упиши Ч, Ћ, Ђ или Џ:
Никола Тесла је био најве_и српски нау_ник и проналаза_, најпознатији по откри_у система за кориш_ење
наизмени_не струје. Ве_ина Теслиних проналазака и даље је зна_ајна. Кад оби_еш његов музеј у Београду, виде_еш
многе изуме, Теслине ли_не ствари и нау_и_еш много о необи_ној, _удесној, али и тајанственој и _иновској снази
_овековог ума.
• Упореди с десна на лево портрете Николе Тесле тако што ћеш
употребити компаратив и суперлатив придева млад и стар.
• Напиши вокатив именица научник, човек, јунак, стваралац.
• Напиши суперлатив придева јак, велики.
• Именице радозналост, радост и памет имају у инструменталу два облика. Подвуци их у сваком примеру:
радозналости, радозналосћу, радозналошчу, радозналошћу
памећу, памети, памечу
радошчу, радошћу, радосћу, радости
Повежи речи са илустрацијама:
узбуђење очајање радозналост ум радост

26. Читање и разумевање текстa
Бајина Башта. – Варош/Градић на Дрини, посвећен чувању и неговању нашег миленијумског/чаробног писма, спремна је за четврту
„Ћириличну баштину” (од 21. до 24. маја) и у оквиру ње отварање јединственог/чудесног Парка ћирилице, првог у нас. Овај простор,
настао у славу/част ћирилице, биће пријатно и привлачно место.
Зелена површина тик уз главну улицу, са ћириличним садржајима и игралиштем за најмлађе, засађеним дрвећем,
постављеном/урађеном расветом, црвеним цвећем у средишту које, гледано/виђено из висине, прави слово „ћ”...
Три инфо-табле у парку, на којима доминира слово „ћ”, имају три намене: прва (ближа дечјем игралишту) деци кроз илустрације
представља наше писмо, друга је стручни осврт на историјат ћирилице, док трећа посетиоце упознаје са значајем Рачанске
преписивачке школе као својеврстан/одређени позив да се упуте/пођу у манастир Рачу, одавде удаљен тачно шест километара. А клупе
чији су спољни делови у виду буквара и читанке, поред тога што кроз цитате шаљу/упућују на важне/кључне поруке о значају
очувања сопственог језика, занимљив/упечатљив су и омаж српским великанима Вуку Караџићу, Исидори Секулић, Душку Радовићу
и Добрици Ерићу. (Прилагођено, Политика, 18. 2. 2022)
• Када и где се отвара први Парк ћирилице?
• Заокружи црвеном бојом све речи у тексту које имају слово Ћ,
плавом оне које имају Ч, зеленом које имају Ђ, а наранџастом Џ.
• Препиши словима датум одржавања „Ћириличне баштине“.
• Допуни: Парк се налази у близини ____________ .
• Шта прави слово Ћ у парку?
• Које три намене имају инфо-табле у облику слова Ћ?
• Изабери и научи један од цитата о језику великана поменутих у чланку.

27. • Замени подвучене речи онима које имају најближе значење:
Џаба ти труд! (узалуд, безуспешан, успешан, користан)
Тамо је све било џабе. (скупо, јефтино, старо, ново, повољно)
Све је пробао и – ћорак! (успео је, није успео; погодак, промашај)
Како си? Ђене-ђене. (одлично, добро, није лоше, веома добро)
• Реци на други начин: Частио сам јер ми је био рођендан. Стави прст на чело!
• Какав однос има субјекат према ономе кога познаје: Част ми је што Вас познајем.
• Допуни: Када некоме кажемо Свака ти част!, то значи да је он урадио нешто што је _________________________ .
• Правичан и доброћудан синоними су придева частан. Објасни својим речима како поступа човек који поседује ове особине.
• Прочитај речи М. Миљанова „... чојство је када другога браниш од себе“ и изабери оне појмове које садржи реч чојство:
људскост, поштење, кукавичлук, родољубље, човекољубље, саосећање, лицемерје, хуманост, пожртвованост
• Опиши значењa подвучених глагола у реченици.
Ветар ћарлија преко поља у пролеће. _____________________
Њих две чаврљају целог дана. ___________________________
Видела сам да се домунђавају. ___________________________
Чалабрцнуо сам, па нисам гладан. ________________________
Лексичке и семантичке вежбе

28. Учинимо да учење језика, у нашем случају учење „тешких“ слова, буди духовну лепоту.
„Завичајни буквар“ Моша Одаловића може бити једно од изворишта.

31. Пано у учионици
У учионици ће расти ђул-башта из српских африката –
стално подсећање на то да је треба неговати и
„заливати“ новим речима.