2. Узрок: тежња великих сила за поделом колонија и
њихова борба за превласт
Повод: Сарајевски атентат – убиство аустроугарског
престролонаследника Франца Фердинанда од стране
Гаврила Принципа, Србина из Босне
Зараћене стране: Силе Антанте (Француска,Велика
Британија, Русија, САД, Италија, Србија..) и Централне
силе (Немачка, Аустроугарска, Бугарска..)
3. ВЕЛИКИ РАТ
Учествовало је 36 држава.
Било је мобилисано 70 милиона становника.
Највеће битке: на Марни, код Вердена и на Соми, код Горлица,
Церска и Колубарска
Рат је завршен победом сила Антанте.
Последице рата: 20 милиона жртава.
5. 1914.
„Србија је опет, сама. Са својим туговањима... У првој
години рата изгубила је 163 557 људи. Србима све недостаје.
Немају муниције, артиљерије, ни пушака. Они уопште
ништа немају“, Луиђи Албертини
Пошто су аустроугарске снаге продрле у Србију, српска
војска и становништво се повлачило.
Ипак, крајем 1914. одиграле су се историјске битке...
6. Битка на Церу
Победа српске војске под вођством
Степе Степановића над бројно
надмоћнијим непријатељем била је
прва победа Савезника. Звона цркве
Нотр Дам оглашавала су се 24 часа.
Колубарска битка ушла је у историју
ратовања као јединствен пример да
војска, којој је предвиђен потпуни
пораз, победи. Тактика коју је
применио Живојин Мишић данас се
изучава у војним школама широм
света.
МАРШ НА ДРИНУ
7. „Настао је тренутак када се морамо
повлачити кроз Црну Гору и
Албанију... Једини је спас из ове тешке
ситуације, повлачење на Јадранско
приморје. Ту ће се наша војска
реорганизовати, снабдети храном,
оружјем, оделом и свим осталим
потребама“, Радомир Путник
Преко границе је кренуло 220 хиљада
војника и око 200 000 цивила. . .
Повлачење преко Албаније однело је
217 455 живота.
ТАМО ДАЛЕКО
8. Француска је пружила највећу помоћ
Србији у њеним најтежим данима.
Евакуација је извршена на Крф.
Бродови су превозили рањене и
болесне Србе на лечење у Француску, а
српски војници су певали:
Море је плаво, широко.
Широко, плаво, дубоко.
Нигде му краја видети.
Не могу мисли поднети.
Лађа се креће француска
Са пристаништа солунска
КРЕЋЕ СЕ ЛАЂА ФРАНЦУСКА...
9. Један део српских војника пребачен
је у Бизерту (Тунис; Африка). Кроз
касарне и болнице Бизерте прошло је
око 60 000 српских војника.
Команданта базе у Бизерти,
адмирала Емила Гепрата српски су
војници прозвали «српском мајком»
Приликом обиласка у болницама
поздрављао би: ''Помоз' Бог јунаци!
Да ли вам што треба? ''
ШИРОМ СВЕТА
10. КРАЈ РАТА
„Српска војска 15. септембра креће у пробој Солунског
фронта и не зауставља се све до Београда . . . После 45
дана, у смелој офанзиви и немилосрдном гоњењу, на путу
дугачком близу 700 километара, претходнице Дунавске
дивизије армије војводе Петра Бојовића ушле су 1.
новембра без борбе у престоницу Србије.“
11. ДАН ПРИМИРЈА
Дан капитулације Немачке у Првом светском рату је
државни празник у који се обележава 11. новембра.
Овај датум подсећа на дан када су, 11. новембра 1918.
године у железничком вагону у Компијену, силе
Антанте потписале примирје са Немачком и тиме
окончале Први светски рат.
12. Као главни мотив за амблем
овог празника користи се
цвет Наталијине рамонде,
угрожене врсте у Србији. Овај
цвет је у ботаници познат и
као цвет феникс. Уколико се
биљка потпуно осуши, може
поново да оживи, уколико се
залије.
АМБЛЕМ ДАНА ПРИМИРЈА У
СРБИЈИ
13. Н А Г Р О Б ЉУ Т И Ј Е , Н Е Д А Л Е К О О Д П А Р И З А , П О Ч И В А 7 5 6
С Р П С К И Х Б О РА Ц А , У Ч Е С Н И К А П Р О Б О Ј А С О Л У Н С К О Г
Ф Р О Н Т А .
14. У свету постоји 550 српских
војничких гробаља, места сећања
и појединачних споменика у 36
земаља. У њима је сахрањено око
100000 јунака из Првог светског
рата.
На Зејтинлику у Солуну почива
8000 српских војника.
О гробљу брине Ђ. Михајловић,
који има 86 година.
СРПСКА ВОЈНИЧКА ГРОБЉА
15. ПЛАВА ГРОБНИЦА
Плава гробница је назив за море око острва Вида, у грчком
граду Крфу, у које су сахрањивани преминули српски
војници када на самом Виду више није било места.
„Стојте галије царске!
Спутајте крме моћне!
Газите тихим ходом! (...)
Ту, на дну где шкољке сан
Уморан хвата (...)
Лежи гробље храбрих
Лежи брат до брата...“, М. Бојић
16. Посебна врста споменика из
Првог светског рата су они
подизани по селима, на
раскрсницама, крај путева.
многи од њих садрже украсе
и текстове који имају
културну и историјску
вредност.
Зову се крајпуташи.
СВ ЕДОЦИ СУД Б ИНА , Т У ГА , ЉУ БА В И И
КА РА КТЕРА НА ШИХ ПРЕД А КА
17. РА Д О М И Р П У Т Н И К С Т Е П А С Т Е П А Н О В И Ћ
Ж И В О Ј И Н М И Ш И Ћ П Е ТА Р Б О Ј О В И Ћ
18. Ко с' осврне да погледи
Бистрим оком и погледом
На гробове ове светле,
Повеснице дугим редом,
Мора чути како ј' живо,
Кроз векове, кроз маглину,
Дед унуку, отац сину,
Борац борцу довикив'о:
„Где ја стадох — ти ћеш поћи!”
„Што не могох — ти ћеш моћи!”
„Куд ја нисам — ти ћеш доћи!”
„Што ја почех — ти продужи!”
„Још смо дужни — ти одужи!”
СВЕТЛИ ГРОБОВИ
То су збори, то су гласи
Којима се прошлост краси,
Што продиру кроз свет мрачни
Са гробова оних зрачни',
Спајајући громким јеком
И Божанском силом неком,
Спајајући век са веком
И човека са човеком.
Јован Јовановић Змај
19. Највише жртава у односу
на укупан број свог
становништва имале су :
Србија 26% (1 250 000)
Француска 16,5%
Русија 11,5 %.
СЕТИМО СЕ ПРЕДАКА