Обрада календарских народних песама у допунској настави на српском језику у иностранству.

1. Обрада народних лирских песама
у допунској настави на српском језику у иностранству
Естетички приступ
календарским обредним народним песмама

2. На основу којих показатеља знамо да неко књижевно
дело има уметничку (естетску) вредност?

3. Задаци наставе
• Развијање осећања за естетске вредности у народној и ауторској
књижевности.
• Оспособљавање за самостално читање, доживљавање, разумевање,
свестрано тумачење и вредновање књижевноуметничких дела разних
жанрова.
(Посебан програм основног образовања и васпитања у иностранству)
• Поступно и систематично оспособљавање ученика за логичко схватање
и критичко процењивање прочитаног текста.
(Наставни програм за пети разред основног образовања и васпитања)

4. Уметничка вредност народне лирске песме
остварена је у јединству и усклађености њене садржине и форме.
САДРЖИНА
• Човеков субјективни свет
• Општељудски карактер
• Универзалне животне и људске
вредности
• Загонетност…
УМЕТНИЧКИ ДОЖИВЉАЈ
ФОРМА
• Усклађена са садржином
• Јасност
• Лексичка изнијансираност
• Ритмичност и музикалност
• Синтаксичка једноставност
• Емотивност
• Сликовитост
• Стилска изражајност
• Конкретност…

5. Уметнички доживљај ученика условљен је
комуникативношћу и актуaлизацијом дела,
како би дело могло коренспондирати са
емотивним и духовним светом читаоца.
• Емпатија
• Мисаоност
• Радозналост
• Имагинација
• Препознатљивост
• Пројектовање
• Моралност
• Метафизичност…

6. АУТОР ДЕЛО ЧИТАЛАЦ

7. Начини на које можемо приступи књ. делу
АУТОР ДЕЛО ЧИТАЛАЦ
позитивизам иманентна естетика
интерпретација рецепције

8. Естетика рецепције
Полази од претпоставке да се књижевно дело остварује само у читаоцу,
те читаоца сматра битном чињеницом дела.
Ханс Роберт Јаус

9. Естетика рецепције
Полази од претпоставке да се књижевно дело остварује само у читаоцу,
те читаоца сматра битном чињеницом дела.
Ханс Роберт Јаус
ХОРИЗОНТ ОЧЕКИВАЊА: Спремност читаоца да на основу свог претходног
познавања књижевности прихвати и ново, оригинално књижевно дело.
Миливој Солар

10. Обредне лирске народне песме
• Најстарије наше усмене творевине
• Извођене колективно и пред колективом
• Магијска намена
• Праћене певањем, играњем и ритуалом
• Календарски карактер (зимске, пролећне, летње песме)

11. Аспекти приступа обредним песмама
• Фолклорни
• Митолошки
• Етнолошки (проучавање ритуала)
• Антрополошки
• Социолошки
• Музиколошки
• Језички (историја језика, дијалектологија…)
• Естетички…

12. Пођо с пушком, коледо
Пођо с пушком, коледо,
у ливаду, коледо!
Пусти коња на ливаду,
a ја одо под крушчицу,
метну калпак на јабуку,
а пушчицу на крушчицу,
а рогљицу под главицу.
А ја лего, да поспавам,
проговори бела вила:
„Устај горе, млад војвода,
отуд иде чудно чудо,
чудно чудо невиђено,
страота је погледати,
а камоли дочекати!“

13. • Шта је за вас чудо? Постоје ли и позитивна чуда? Какво чудо бисте волели да
видите, па макар са безбедне удаљености?
• Зар није и појава виле чудо по себи?! Како изгледа вила која се јавља у овој песми?
• Можемо ли бити сигурни да је у песми доиста долетела бела вила и наговестила
надолазеће чудо или је она само део сна? Можемо ли у животу прецизно подвући
границу између снова и реалности?
• Какав је живот ако у њему нема никаквог чуда, па макар то чудо било и извор
невиђене опасности и страха?
• Какав је војвода из песме? У ком животном добу човек највише сањари?
• Када настану проблеми, треба ли сањарити и живети у свету маште или се
’пробудити’ и суочити са изазовима?
• Постоје ли већ нека чуда која се дешавају у нашој свакодневици? Ко одређује
да ли је нешто чудо или не?
• Како би могло да изгледа невиђено и опасно чудо(виште) из ове песме од кога
бисте се ви највише уплашили? Опишите га! Покушајте га нацртати и обојити.

45. Ђаку
Овде нама кажу
Ђаче самоуче:
Само књигу учи.
Њему књига каже,
Коња да не јаше,
Сабљу да не паше,
Вина да не пије,
Драгу да не љуби.
То ђаче не слуша
Што му књига каже,
Више коња јаше,
Боље сабљу паше,
Већма вино пије,
Већма драгу љуби.

46. • Шта значи израз „ђаче самоуче”? Какав је ученик који је самоук?
• На које мање целине можемо песму поделити?
• Шта књига налаже, а шта ђак чини? Издвој све контрасте из песме који о
томе говоре!
• Да ли треба увек поступати онако како пише у књигама, новинама, на
интернету, како нам други говоре? Зашто тако мислиш? Када ти поступаш
супротно ономе што ти родитељи/наставници говоре? Шта је то бунт?
• Краљичке песме говоре о животној радости. У којим животним изазовима
ужива млад човек у овој песми? Коме би више одговарали савети из књиге коју
ђак чита? Шта је то „генерацијски јаз”?
• Прокоментариши следеће запажање: „Некада је детињство било обележено
крађом трешања из комшијиног дворишта, а данас је обележено крађом
комшијиног вајрлеса.”

47. Ту се змају ражалило,
ђевојци је говорио:
„Хол' ми, душо, вјеру дати,
да ћеш к мене повратит' се,
пуштићу те твојој мајци.“
Она му је вјеру дала,
да ће му се повратити.
Пушти змаје ђевојчицу,
да у мајке своје пође.
Кад ђевојка к мајци дође,
већ за змаја и не хаје.
Змаје чека ђевојчицу,
чека данас, чека сјутра;
пуче змаје на камену
чекајући ђевојчицу.
„Што је тебе, ђевојчице?“
„Како што је, плахи змаје?
Данас ми је Спасов данак:
све ђевојке ружу беру,
ружу беру, в'јенце вију,
а ја јадна луда, млада,
нити берем, нити вијем.“
Ту се змају ражалило,
и пушти ју ружу брати,
ружу брати, в'јенце вити.
Ал' јошт плаче ђевојчица,
љуто плаче, не престаје;
ћешио је плахи змаје:
„Што је тебе, ђевојчице?“
„Како што је, плахи змаје?
Данас ми је Спасов данак:
све ђевојке в'јенце носе,
в'јенце носе, мајке диче,
а ја јадна мајке желим.“
Рано рани ђевојчица
Рано рани ђевојчица
на весели Спасов данак;
нешто пред њом росу тресе,
Бога моли ђевојчица:
„Дај ми, Боже, да ја видим
свако зв'јере с очицама,
разма змаја планинскога!“
Још те р'јечи не изрече,
к њој долеће плахи змаје;
сави младу под крилима,
и полетну с ђевојчицом
у те спиље камените.
Ту је држа дуго време;
кад је дош'а Спасов данак,
љуто цмили ђевојчица,
љуто цмили, не престаје;
Ћешио је љути змаје:

48. • По чему се ова песма разликује од већине народних лирских песама? Које етапе фабуле има?
• Зашто девојчица жели да види звери (дивље животиње)? Да ли и ти желиш да видиш опасне
животиње? Где их данас можеш безбедно гледати изблиза? Зашто децу привлаче опасности?
• Какво је биће змај? Како је приказан у народним бајкама и песмама? Какав је змај у овој песми?
• Који змајев поступак је неприхватљив? Шта би било да змај није отео девојчицу?
• Пронађи епитете који змаја описују у првом делу песме и упореди их сликом змаја у средишњем и
завршном делу песме? Шта је у песми променило змајеву природу?
• У почетку песме змај је заробио девојчицу, а касније је постао заробљеник својих осећања према њој.
Зашто се то догодило?
• Који поступци девојчице су искрени, а који неискрени? У којој ситуацији девојчица делује
непромишљено, а у којој прорачунато? Шта је условило ове промене код ње? Како се понашају људи
када се нађу у невољи?
• Змај је у овој песми изразито персонификован. Које његове особине су блиске људском понашању?
Реч „змај” замени у овој песми речју „човек”! Прочитај песму са том изменом и представи свој утисак!
• Како се девојчица ослободила змаја? Да ли је добро то што је лагала? Зашто? Треба ли увек говорити
истину? У којим ситуацијама можемо оправдати лагање?
• Какав је свет у коме живимо? Безбедан или опасан? Које су највеће потенцијалне опасности за децу у
твом окружењу? Чега се ти највише плашиш? Којих страхова се можемо ослободити, а којих не?
• Шта на симболичком плану представља ослобађање из мрачне пећине девојчице која у пролеће бере
цвеће и плете венце?

49. Поступци естетичког приступа
• Актуализација предметности песме
• Истовремен приступ садржини и форми дела
• Дивергентна питања, питања отвореног типа
• „Провокативна” питања
• Проблематизовање клишеа
• Хеуристички (откривалачки) разговор
• Ликовно и(ли) сценско изражавање/илустровање
• Емотивно и духовно пројектовање у свет песме
• Изградња хоризонта очекивања