2. ДДАА ССЕЕ ППООДДССЕЕТТИИММОО
Како се нормира језик?
Шта улази у норму српског књижевног језика?
Која наречја постоје у српском језику?
Које изговоре разликујемо у штокавском наречју?
На који начин су створени ти изговори?
Који дијалекти улазе у норму српског књижевног језика?
Шта чини новоштокавску акцентуацију?
Захваљујући коме народни говори улазе у књижевни језик?
Зашто?
3.
4. Дијалекти српског језика
ЕКАВСКИ (И)ЈЕКАВСКИ
СТАРИЈИ: СТАРИЈИ:
*призренско-тимочки * зетско-јужносанџачки
* косовско-ресавски
МЛАЂИ: МЛАЂИ:
* шумадијско-војвођански * ииссттооччннооххееррццееггооввааччккии
7. ШШУУММААДДИИЈЈССККОО--ВВООЈЈВВООЂЂААННССККИИ
• Заступљен у северозападној Србији и Војводини
• Особине:
- Четвороакценатски систем,
- 7 падежа,
- Јат је замењен гласом Е,
- -у неким облицима изостаје глас Х (ладовина, оћу)
- Група АО сажима се у О (мого, реко)
8. ИСТОЧНОХЕРЦЕГОВАЧКИ
• Заступљен у источној херцеговини, северозападној Црној
Гори, делу БиХ, западном делу Санџака и западној Србији.
• Особине:
- -Четвороакценатски систем,
- 7 падежа,
- Јат је замењен гласом (И)ЈЕ,
- Јавља се јекавско јотовање (ђед, шћети),
- Углавном нема гласа Х (љеб, рана,...)
- Група АО се сажима у О (пјево, дошо)
- Инфинитив се завршава на –Т(И), -Ћ(И) (казат, рећ)
10. • Особине:
-Постоји један нагласак, налик краткосилазном, који може
бити на било ком слогу у речи;
Падежни систем је аналитички - у синтетичком облику
постоји номинатив, акузатив и вокатив, где је акузатив, уз
предлог, преузео улогу коју у стандардном језику има
већина других падежа (дошъл са снају - дошао са снахом,
разговара о дете - разговара о детету);
Чува се стари полугласник, који је у свим другим дијалектима
промењен у -а (дън - дан, тънък - танак).
Самогласно л (упореди стандардни језик - самогласно р) је у
неким деловима дијалекта задржано (плн - пун, длг - дуг,
слнце - сунце, слза - суза), док је у другим деловима прешло
у -лу (плун, длуг, слунце, слуза).
Сугласници ћ и ђ у овом дијалекту често прелазе у ч и џ: свеча,
меџа.
11. -Постоје сви глаголски облици као у стандардном језику,
али се разликују у творби и положају нагласка:
* Футур се гради помоћу ћу/ће + презент
Ћу дођем вечерас. - Доћи ћу вечерас.
Ће дођеш сутра. - Сутра ћеш доћи.
Ће га видимо вечерас. - Видећемо га вечерас.
Ће гу видимо вечерас. - Видећемо је вечерас.
Ће ги видимо вечерас. - Видећемо их вечерас.
На крају мушког родарадног глаголског придева
задржано је првобитно л (казал, работил), али је у неким
деловима замењено са -ја (казаја).
Аорист се много чешће користи него имперфекат.
12. Сугласника х нема (страота - страхота, греота - грехота).
Примери употребе прилога: "cи“, и прилога „ги“ „га" и „гу“.
А што си идеш там? - Зашто идеш тамо?
Немој од то да ги причаш. - Немој о томе да им причаш.
Пример употребе (присвојне заменице?) „си“. (себи)
Ћу си идем кући. - Отићи ћу својој кући. (у неким
крајевима - Ћу си идем дома).
Гледај си посо. - Гледај своја посла.
У неким крајевима се уместо упитне речце шта користи
речица какво или кво Какво/Кво работиш? - Шта радиш?
Какво/Кво си работил? - Шта си радио? (у неким
крајевима је „работио“ уместо „работил").
13. КОСОВСКО-РЕСАВСКИ
• Заступљен у централном делу Србије (територија
Метохије, преко Косова и Копаоника, североисточна Србија,
Крагујевац, Крушевац, Смедерево, североисточни део
Баната...
• Особине:
-Чува стару акцентуацију (три акцента),
- Јат је замењен гласом Е,
- често изостаје глас Х (ладовина, оћу),
- Компаратив се гради додавањем наставка –ШИ
(новши, црнши)
- Футур први се гради по моделу Ће да учи/ће учи
14. ЗЕТСКО-ЈУЖНОСАНЏАЧКИ
*Почиње од Пераста и Улциња на југу и југозападу, те се простире све до границе
са Албанијом. Обухвата највећи део Црне Горе, као и делове Србије око Санџака.
Особине:
Постоје само дугоузлазни и краткосилазни акценти. Они се могу јавити на сваком
слогу у речи, па чак и на последњем што стандардни књижевни језик не
дозвољава.
-Јат је замењен гласом (И)ЈЕ,
-Јавља се јекавско јотовање ( ( ђеца, ђевојка и пљесма),
-Инфинитив се завршава на –Т(И), -Ћ(И) (казат, рећ)
-Не разликују се локатив уз глаголе мировања и акузатив уз глаголе кретања;
нпр. Селим се у кућу и Живим у кућу.
глаголски облици имперфекат и аорист се још увек користе у овом дијалекту
(нпр. Он иђаше код мене).
15. ШТА СМО НАУЧИЛИ
Шта су дијалекти?
Ко је заслужан што су народни говори ушли у основу српског
књижевног језика?
Који су дијалекти у иснови српског књижевног језика?
Које су њихове особине?
Којим дијалектом му говоримо?
Који је поддијалекат којим ми говоримо?
Од чега одступа наш говор у односу на књижевни?
