Prezentacija za obradu gradiva o gmizavcima u 6. razredu osnovne škole.

1. Gmizavci
Vladan Nešić

2. Osnovne osobine
• Gmizavci su prvi potpuno kopneni organizmi, mada su se neki od njih
sekundarno vratili životu u vodi.
• Njihova koža je debela i suva, sa orožnalim površinskim slojem
(epidermis) i debelim unutrašnjim slojem (dermis). Kožne krljušti
crepasto pokrivaju čitavo telo gmizavaca.
• Koža štiti gmizavce od isušivanja.
• Dišu isključivo plućima.
• Presvlače površinski sloj kože.
• U dermisu imaju pigmentne ćelije koje im daju obojenost.

3. Adaptacije na kopneni način života
• Plućno disanje i rožne krljušti na
koži sprečavaju gubitak tečnosti i
samim tim omogućuju da
gmizavci ne budu vezani za
vodena staništa.
• Njihova jaja su obavijena
embrionalnim opnama pa nisu
razmnožavanjem vezani za vodu.

4. Gde žive?
• Gmizavci žive na kopnu ali se
zbog ishrane mogu naći i u
vodenim staništima.
• U zavisnosti od predela gde žive,
mogu praviti skloništa u zemlji,
na drveću, u pesku...
• Ima ih na svim kontinentima
osim na Antarktiku.

5. Način života
• Aktivno su pokretni organizmi.
• Imaju obično dva para nogu za
kretanje.
• Dišu plućima.
• Dobri su lovci, uglavnom su
mesojedi mada ima i biljojeda.
• Hladnokrvni su pa sunčanjem
nadoknađuju toplotu.

6. Građa
• Koža je sa rožnim krljuštima.
• Mlađi gmizavci se češće
presvlače.
• Pigmentne ćelije u koži.
• Skelet se sastoji od lobanje,
grudnog koša, ramenskog,
karličnog pojasa i repnog dela
kičme.
• Zmijama skelet glave nije srastao

7. Građa
• Imaju dobro razvijen mišićni
sistem koji je vezan za unutrašnji
skelet.
• Zmije bez otrova imaju posebno
dobro razvijene mišiće trupa
kojima su u stanju da uguše svoj
plen.
• Četvoronožni gmizavci imaju
dobro razvijene mišiće udova.

8. Građa
• Imaju potpun sistem za varenje.
• Jaki vilični mišići.
• Jezik služi za premeštanje hrane.
• Kloaka.
• Krvni sistem se sastoji od srca i
krvnih sudova.
• Srce je od dve pretkomore i
jedne komore (krokodili imaju u
dve komore).

9. Građa
• Sistem za izlučivanje počinje
parnim bubrezima.
• Mokraćni kanali.
• Bešika→Kloaka.
• Nervni sistem gmizavaca je dosta
razvijeniji u odnosu na
vodozemce.
• Prednji mozak je dobro razvijen.
• Neka čula su dobro razvijena
(miris kod zmija)

10. Građa

11. Razmnožavanje
• Gmizavci se razmnožavaju polno.
• Parne polne žlezde.
• Polni dimorfizam.
• Jaja sa kožastom ili čvrstom opnom.
• Amnion – opna koja gradi šupljinu
sa tečnošću.
• Alantois – kesasta opna koja služi
za disanje i izlučivanje.
• Horion – opna koja obavija
prethodne dve i propusna je za
gasove.
• Mogu biti oviparni ili viviparni.

12. Raznovrsnost
Gmizavci
Kornjače
Gušteri i
zmije
Tuatare Krokodili

13. Evolucija
• Gmizavci su veoma nehomogena
grupa organizama.
• Nastali su pre oko 315 miliona godina.
• Kornjače su genetski udaljene od
ostalih gmizavaca.
• Gušteri, zmije i tautare su veoma
srodni.
• Krokodili su srodniji pticama nego
ostalim gmizavcima.

14. Kornjače
• Njihova osnovna osobina je oklop.
• Sastoji se od koštanih ploča presvučenih rožnim prevlakama.
• Za oklop su vezana rebra, kičma i grudna kost
→ Pokreti disanja uz pomoć trbušnih i grudnih mišića.
• Ramenski i karlični pojas su unutar grudnog koša!
• Dobro razvijen miris, vid i razlikovanje boja.
• Imaju usporen metabolizam.
• Uglavnom su biljojedi, ali postoji jedna grupa lovaca.
• Kopnene kornjače imaju ispupčene oklope, dok vodene kornjače imaju pljosnatiji oklop i
udove koji liče na vesla.
• Nemaju zube.
• Imaju prste i kandže.

15. Kornjače
Šumska kornjača
Grčka kornjača
Barska kornjača
Zelena morska kornjača

16. Gušteri i zmije
• Najmlađa grupa gmizavaca.
• Imaju dva otvora u lobanji iza očnih duplji.
• Pretpostavlja se da su zmije nastale od guštera.
• Gušteri i zmije iz hladnijih predela mogu biti živorodni (viviparni).
• Potrebno im je da akumuliraju toplotu sunca pa se retko nalaze u
hladnijim oblastima Zemlje.

17. Gušteri
• Uglavnom male, okretne
životinje.
• Neki imaju redukovane udove.
• Lepljivi jastučići na prstima.
• Koža im je bez žlezda, pa su
veoma ekonomični sa vodom.
• Autotomija.
• Vrste:
 Gila čudovište
 Varan
 Zelembać
 Zidni gušter
 Gekon
 Iguana
 Skink
 Kameleon
 Slepić
 Blavor
 Komodo zmaj

18. Gušteri

19. Zmije
• Drugačiji raspored organa usled
izduženosti tela.
• Nemaju noge.
• Uglavnom slabo vide.
• Imaju unutrašnje uho.
• Otrovne i neotrovne zmije.
• Hemotoksičan ili neurotoksičan
ujed.
• Vrste:
 Šarka
 Poskok
 Anakonda
 Piton
 Kobra
 Zvečarka
 Mamba
 Belouška

20. Zmije

21. Tuatare
• Dva predstavnika koji žive na
Novom Zelandu.
• Liče na guštere.
• Džine su preko pola metra i
mogu živeti i do 80 godina.
• Tuatare su istrebljene pod
naletom invazivnih vrsta, pasa,
mačaka i pacova.

22. Krokodili
• U krokodile spadaju familije:
• Aligatora i kajmana
• Krokodila
• Gavijala.
• Krokodili su mesojedi.
• Imaju koštano-rožne ploče na telu.
• Lobanja im je naoružana snažnim
mišićima.
• Imaju potpuno nepce.
• Vrste:
• Gavijal
• Nilski krokodil
• Aligator
• Kajman
• Estuarski krokodil

23. Krokodili

24. Značaj gmizavaca
• Regulišu broj insekata, riba i
glodara.
• Hrana su grabljivicama.
• Zmijski otrov se koristi za
proizvodnju vakcina.
• U modnoj industriji.

25. Brze pitalice
Na koji način su se gmizavci
adaptirali suvozemnom životu? Na koji način dišu gmizavci:
• Površinom kože
• Plućima
• Škrgama

26. Brze pitalice
Kod koje grupe gmizavaca se udovi
nalaze unuter grudnog koša:
• Kod Zmija
• Kod Kornjača
• Kod Tuatara
Amnion je opna koja:
• Obavija embrion
• Koja služi za disanje i izlučivanje
• Koja obavija sve embrionalne opne

27. Hvala na pažnji!