..

1. РЕЛИГИЈА И УМЕТНОСТ ПРАИСТОРИЈСКИХ ЉУДИ

2. РЕЛИГИЈА И УМЕТНОСТ
ПРАИСТОРИЈСКИХ ЉУДИ
У време позног палеолита свака људска група имала је
неку врсту свештеника мага или врача чији је задатак био
да брине о ритуалним обредима, нарочито у време
припрема за лов, сахране покојника и сл.
Свака заједница имала је свог заштитника.
Култ плодности жене и земље – евроазијски простори
Венере - култ - симболи жена
За тотема су узимане биљке, небеска тела и животиње.
На евроазијским просторима били су раширени култови
плодности.
Венере - симболи жена

3. • Религија у неолиту уздигнута на виши ранг
• Настаје – тотемизам (виши степен обожавања )
• Свака заједница имала је свог заштитника, за кога се веровало да је
предак заједнице
• За тотема су узимане животиње ( лав, соко, бик ), биљке (одређене
врсте дрвета) и небеска тела (Сунце, Месец, звезде)
• Тотема никад нису убијали и односили су се са поштовањем.
• Обичај очуван негде и до данас (Индија крава света животиња )
• Приносене и жртве.
•
• Стоунхенџ у Енглеској су подигли људи из неолита пре око 4500-
4000 година.
• Археологија је често важно поље када је потребно разумети
праисторију

4. Уметнос
т
• Није настала да би задовољила човекове потребе, већ због
религијских разлога.
• Прва уметничка дела створио је кромањонац про око 25 000 година.
п.н.е.
• Поред слика и рељефа праисторијску уметност чине :
• фигурице жене,
• венере- божанста плодности приказае наге са израженим облицима
материнстава (груди и кукови )
• Никад не приказују конкретан лик жене и савим ретко су
представљене са рукама изузетак представља Вилендорфска венера
(пронађена у месту Филендорф у Аустрији) која нарукама има накит,
• Слике сцене из лова и свакодневног живота.
• „апстрактана уметност“

5. Стоунхенџ
Стоунхенџ у Енглеској су подигли људи из неолита пре око 4500-4000 година.
Археологија је често важно поље када је потребно разумети праисторију

6. СРБИЈА И ЦЕНТРАЛНИ БАЛКАН У
ПРАИСТОРИЈСКО ДОБА
• Подручје данашње Србије
било је насељено људском
врстом homo sapiens пре око
40 000 година.
• Најстарија насеља у доба
неолита :
• Лепењски Вир у Ђердапу
• Старчево код Панчева
• Винча код Београда

7. Култура
Лепенског Вира
• Људи су обитавили на том простору око 6 700 до 5 500 .године п.е.е и за то
време се сменило 100 до 120 генерација.
• Река једини извор хране
• Лов и риболов - најважнија занимања.
• Оруђа и оружја - од камена и кости животиња.
• У овој култури развила се израда:
керамике глиненог посуђе,алата од камена и костију.
• Накит - израдјен од шкољки.
• Духовни живот тумачи се наоснову облутака ( обрађени камен) пронађених
на локалитетима Лепењски Вир и Хајдучка воденица
• Представљају најстарији запис неког мита у историји.
• ..” Из облутка, као из великог праиконског јајета, рађасе све живо, на првом
месту риболика бића(прародитељи људског рода) и животиње које се
најчешће лове(риба, јелен)..”
• Облуци престављају најстарију монументалну склуптуру у Европи, ацртежи на њима
можда веома сложену и њима својствену религија

8. Распростирање неолитских култура у Европи

9. ку Старчевачка куллттуурраа ((55 000000 -- 44 550000))
• Неолитско насеље централног Балкана.
• Име добија по највећем откривеном центру у 19.веку у Старчеву.
• Наслања се на културу Лепењско Вира и показује сличност са
културама неолита на Блиском истоку, Тракији, Македонији и
Тесалији
• Овезама са Блиским истоком сведочи локалитет Белица, откривен
крајем 2002.године.
• Земљорадња и сточарство - главна занимања.
• Посуђе је прављено од глине, а оруђе и накит од глачаног камена.

10. Винчанска култура
(4 500-3 200)
• Настаје средином 5.миленијума п.н.е.
• Нове групе досељеника из Мале Азије изазвале ланчана померања
становништва старчевачке културе из северне Македоније, Метохије и дела
Босне које се груписало око Мораве, Тисе и Дунава, па је старчевачка
култура прешла у винчанску.
• Највећи успон достигла је на територији данашње Србије.
• Најстарији трагови пронађени у Винчи и Тордошу на средњем Моришу
• па се назива и винчанско-тордошка.
• Земљорадња и сточарство-главна занимања.
• Градили су куће “на две воде” и користили дрво и глину.
• У овој култури први пут је вађена руда код Мајданпека (Рудна глава ) рудник
бакра и под Авалом ( рудник Шупља стена).
• Откривен ситем знакова у Винчи (Тврдње неких научника да је то једно од
најстаријих писама на свету .
• После3800.године п.н.е номади са истока заузимају долину тимока, Нишаве
и Јужне Мораве

11. Поглед из ваздуха на савремено
насеље и археолошки локалитет
Винча Бело брдо
•Винча - Бело брдо је археолошки
локалитет који се налази на десној
обали Дунава, у селу Винча, 14 км
југоисточно од Београда.
• На овом локалитету су
истраживани остаци највећег
праисторијског насеља у Србији и
једног од најзначајнијих неолитских
локалитета у Европи.
Налазиште је добило име Бело брдо
по светлој боји лесне терасе на којој
се налази, али је у стручној
литератури познатије под именом
Винча.

12. Оснивачи одбора САНУ у посети налазишту (с лева надесно: Д.
Срејовић, В. Чубриловић и Н. Тасић)

13. Професор Милоје
Васић
(1869-1956)
• Професор Милоје Васић је на овом локалитету започео
прва методолошки утемељена археолошка ископавања у
Србији 1908. године, инистирајући на систематском
истраживању, јер је само тако било могуће доћи до
стратиграфски и хронолошки сређеног материјала.
• Током ових ископавања дошло се до веома
задовољавајућих резултата, али било није било довољно
средстава за даљи рад.
• Захваљујући помоћи директора Руског археолошког
института у Цариграду, Фјодора Успенског, после Првог
светског рата помоћи британског археолога Сер Џона
Линтона Мајреса и власника бирмингемске новинске куће
Сер Чарлса Хајда, 1911. истраживање се наставља са
прекидима до 1934. године, а добијени резултати су
изузетно значајни за разматрања о настанку и карактеру
овог праисторијског насеља.
• После овог периода, током наредних десет година иако
није било ископавања, Васић се и даље бавио Винчом и
резултате рада објавио је између 1932. и 1936. године у
монографији Праисторијска Винча И-ИВ.

14. Јужни профил ископа Милоја Васића
после истраживања 1982. године

16. ИЗ СВАКОДНЕВНОГ ЖИВОТА ВИНЧАНАЦА:
Неолитска кућа

17. Лепенски
Вир
• Лепенски Вир је једно од највећих и најзначајнијих мезолитских и неолитских
археолошких налазишта.
• Смештено је на десној обали Дунава у Ђердапској клисури, у Србији, у
централном делу Балканског полуострва.
• Овај локалитет, који је име добио по дунавском виру, био је седиште једне од
најважнијих и најсложенијих култура праисторије.
• Између 1965. и 1970. откривено је рибарско ловачко насеље са зачецима
култивације и доместификације.
• Током ископавања откривено је седам сукцесивних насеља и 136 објеката (како
стамбених, тако и сакралних) који су изграђени у прериоду од око 6500. до 5500.
године пре наше ере.
• Главни руководилац истраживања овог локалитета је био професор др Драгослав
Срејовић, археолог, академик и професор Универзитета у Београду.

19. Камена оруђа нађена у Ђердапу, на локалитету Лепенски Вир

21. Лепенски Вир

23. Лепенски Вир - остаци кућа

24. Локалитет Лепенски вир - остаци куће

26. Прародитељка, скулптура из
светилиста XЛИВ
Лепенски Вир

27. Огрлица од спондилуса,
кости и палигорскита
Лепенски Вир
Гроб у Светилисту 22

28. Мермерни привезак
Лепенски Вир
Огрлица од фосилних скољки и камена
Гробница у насељу Лепенски Вир И