ГРЧКА И МАКЕДОНИЈА

1. СТАРА ГРЧКА
1

2. СТАРА ГРЧКА-ХРОНОЛОГИЈА
ПЕРИОД НАЗИВ
III и II миленијум п.н.е . Минојскo доба
XVI-XII век п.н.е. Микенско доба
XII-VIII век п.н.е. Хомерско (мрачно) доба
VIII-V век п.н.е. Архајско доба
V-IV век п.н.е. Класично доба
IV-I век п.н.е. Хеленистичко доба

3. Градови на Криту:
Кносос, Фестос,
Малија, Хагија Тријада

4. Артур Еванс је
открио Кносос.
ЗАНИМАЊА КРИЋАНА:
*земљорадња (пшеница,
маслиново уље, вино)
*сточарство
*трговина и занатство
*морепловство

5. Критско краљевство (Минојска
цивилизација) оснива владар града
Кнососа краљ Минос (XVI-XV век п.н.е. )

6. Остаци палате краља Миноса у Кнососу

7. Реконструкција палате у Кнососу

8. Површина палате 2,5 ха

9. • Крићани користе писмо “ЛИНЕАР
А” (није дешифровано јер се не зна
којим су језиком говорили
Крићани)
• Средина II миленијума пре нове
ере Ахајци освајају Крит.
• Ахајци су преузели тековине
развијене критске културе.

10.  II миленијум пре н.е.-насељавање
грчких племена на југ Балканског
полуострва;
 Хелени - заједничко име за четири грчка
племена: Ахајце, Јонце, Еолце и Дорце;
 Хелени не стварају заједничку државу
због неповољних географских услова;
 Прве државе у Европи настају на
Пелопонезу (град Микена) и на острву
Крит.

12. Микенско доба- XVI-XII век пре н.е.-
(по ахајском полису Микена на
Пелопонезу)

13. Хајнрих Шлиман-
проналазач
Микене и Троје
Агамемнонова маска

14. Занимања Микењана
• Земљорадња
• Сточарство
• занатство
• трговина
Ахајски градови
• Микена
• Пилос
• Тиринт
• Орхоменос
• Теба

15. XIV – XII век п.н.е.- ширење
микенске културе по читавом
источном Средоземљу.

16. Линеарно Б-писмо
(писмо којим су писали Ахајци у Микени)
Писмо су дешифровали: Мајкл Вентрис и Џон Чедвик

18. ТРОЈА
(северо-
запад Азије)
Тројански рат
(1194-1184. год. п.н.е.)

19. Хомер
О Тројанском
рату пише
Хомер у
“Илијади” и
“Одисеји”

20. Од Микенског ка
Хомерском добу
2
*Дорска и јонска сеоба
*Друштвени поредак у IХ и VIII
веку пре н. е.

21. Простор који су наељавала грчка племена
пре сеобе

22. *Крај XII века
пре н.е.-
Дорска
најезда у
целој Грчкој
и на
Пелопонезу

23. *XII-VIII век пре н.е. ХОМЕРСКО
(МРАЧНО) ДОБА
Хомерови епови „Илијада“ и
„Одисеја“-главни извор

24. РОДОВСКО УРЕЂЕЊЕ
• род (генс),
• братства (фратрије)
• племена (филе).
ПОДЕЛА ДРУШТВА
• аристократи (племство),
• слободан народ (демос)
• робови

25. ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ
Краљ
(базилеус)
Веће
старешина
(геронти)
Народна
скупштина
племенски вођа,
врховни
војсковођа у рату,
судија,
првосвештеник
племенске вође из
најугледнијих и
најимућнијих родова
Збор свих слободних
мушких чланова
заједнице.
Спољна и
унутрашња
политика

26. Средина VIII века п.н.е
• МОНАРХИЗАМ прелази у
АРИСТОКРАТСКИ начин владавине
• РОДОВСКО ДРУШТВО се распада и
настаје РОБОВЛАСНИЧКО ДРУШТВО
Хомерска епоха је знатно
заосталија у поређењу са
микенском.

27. Настанак полиса и грчка
колонизација –
архајско доба
3

28. VIII век п.н.е/ настанак првих полиса
Платон: Полис је настао
због људских потреба од
којих је „прва и највећа
прибављање хране како
бисмо постојали и живели “.
Аристотел: Полис-
„заједништво родова и места
који имају заједничку сврху -
савршен и самосталан
живот“. (“Политика”)

29. Полис је био град-
држава – заједница свих
грађана, укључујући и
жене, децу, странце и
робове.
Обухвата:
*град са средишњим
утврђењем –
акропољем,
*околно насеље,
*средишњи трг (агора),
*околно сеоско

31. ВОЈСКА
*Хоплити
*Гимнои
ФАЛАНГА- основа војске
Одред
наоружаних
пешака;
8 редова по 12
војника

32. ГРЧКА КОЛОНИЗАЦИЈА
• Узроци исељавања (колонизације)
Вишак становништва
Политичка превирања
Потрага за новим тржиштима
Жеља за освајањем, авантурама и
упознавањем других народа и земаља.
• Највише грчких колонија основано је
на обалама Средоземног, Црног и
Мраморног мора.

34. VIII до VI век п.н.е.-
Доба велике грчке колонизације
Матични град је за
исељенике био метропола,
а новоосновани се звао
колонија.

35. Masilia
(Марсеј)
Јужна
Италија
(Мagna
Graecia)
Тарент
Naepolis
(Напуљ) Cyrenne
(Кирена) Наукратис

36. Грчки полиси- Спарта
4.
обрада

37. Остаци Акропоља у Спарти

39. АРИСТОКРАТСКО ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ
2 КРАЉА
ГЕРУЗИЈА
НАРОДНА
СКУПШТИНА
СПАРТИЈАТИ

40. СПАРТАНСКО ВАСПИТАЊЕ
Циљ строгог
спартанског васпитања
било је стварање јаке
војске
ГИМНАЗИЈЕ- војне
школе у Спарти
“Лаконски одговор”
Право на школовање
имају и девојчицеСпартански војник

41. АТИНСКА ДРЖАВА
5.

42. Атину оснивају
Јонци на
полуострву Атика.

43. Реконструкција атинског Акропоља

44.  Оснивач Атине
је био митски
краљ Тезеј
 Атињани се
баве
земљорадњом,
занатством,
поморством и
трговином
Богиња Атина- заштитница града

45. ПОДЕЛА ДРУШТВА
У АТИНИ
Атински новац

46. *Оснивач Атине је
био митски краљ
Тезеј.
*Последњи митски
краљ био је Кодро.

47. АРИСТОКРАТСКА РЕПУБЛИКА
9 АРХОНАТА
АРЕОПАГ
(бивши архонти)
НАРОДНА
СКУПШТИНА (ЕКЛЕСИЈА)

48. ДРАКОНОВИ ЗАКОНИ
• Први писани закони Атине (621. год. п. н.е.)
• По легенди били су исписани крвљу.
„Готово за све кривице била је одређена једна једина
казна – она смртна, тако да су и они који су били
затечени као беспосличари морали умрети, исто као
и они који су крали поврће или воће и који су били
исто кажњавани као и светогрдници и убице. Када су
Дракона питали зашто је за највећи број преступа
одредио смртну казну, он је сам, одговорио како кажу,
да мали преступи, по његовом мишљењу заслужују
такву казну, а када су у питању већи преступи, он
није могао да се сети веће казне осим оне смртне.“
Аристотел, „Атински устав“

49. СОЛОНОВЕ РЕФОРМЕ
• 594. год. п. н.е.
• КОРЕНИТЕ РЕФОРМЕ
• Укидање дужничког ропства
• Право жалбе има сваки
грађанин
• Увео је ТИМОКРАТИЈУ
(ВЛАДАВИНУ БОГАТИХ)
• ПОЧЕТАК
ДЕМОКРАТИЗАЦИЈЕ
• Значај- смањен утицај
аристократије

50. аристократија демос
АРИ СТО РАТ ИЈА
Д Е О С
СОЛОНОВЕ
РЕФОРМЕ
1. РАЗРЕД 2. РАЗРЕД 3. РАЗРЕД 4. РАЗРЕД
К
М

51. I класа II класа III класа IV класа
Архонти
Веће 400
Народна скупштина

52. ПИЗИСТРАТОВА ТИРАНИЈА (VI ВЕК П.Н.Е.)
• Економски и културни напредак полиса:
играђени многи храмови, записане
„Илијада“ и „Одисеја“
• ДОБА БЛАГОСТАЊА И НАПРЕТКА
• Пизистратови синови сурово владају па и
тиранија постаје омражена
• КРАЈ VI ВЕКА ПРЕ Н.Е.- збацивање са
престола и њихова породица је лишена
грађанских права

53. КЛИСТЕНОВЕ РЕФОРМЕ
• 508. год. п. н.е.
• Атина постаје
демократска
република
• Сваки грађанин Атине
има право да бира и
да буде биран.
• ЈЕДНАКОСТ свих
атинских грађана
пред законом.

54. Подела грађана на 10
територијалних фила

55. 10 ТЕРИТОРИЈАЛНИХ ФИЛА
ВЕЋЕ 500
10 10 10 10 10 10 10 10 10 10
10 СТРАТЕГА- врховна војна команда
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
*Смањен је утицај аристократије

56. ОСТРАКИЗАМ
ПРОТЕРИВАЊЕ
ИЗ АТИНЕ
*Уведен ради заштите
града.
*Часно прогонство.

57. КЛИСТЕН- „отац
атинске
демократије“.
Демократија-
„власт народа“ тј.
власт свих људи
који су живели у
полису и који су
имали грађанска
права.

58. ДЕМОКРАТСКО УРЕЂЕЊЕ
9 АРХОНАТА
АРЕОПАГ
(бивши архонти)
НАРОДНА
СКУПШТИНА
Сви слободни
грађани Атине

59. ГРЧКО-ПЕРСИЈСКИ
РАТОВИ
6.

60. ГРЧКО-ПЕРСИЈСКИ РАТОВИ
УЗРОК РАТА: Настојање Персијанаца да покоре
Грчку
ПОВОД РАТА: Јонски устанак (499-494)
ЗАРАЋЕНЕ СТРАНЕ: Персијанци и Грци
ТРАЈАЊЕ РАТА: 499.-449. год. пре н.е.
РЕЗУЛТАТ РАТА: Победа грчких полиса
ПОСЛЕДИЦЕ РАТА: Атина- водећи полис у Хелади
Херодот-''Историја Грчко-персијских ратова''

61. Персијско царство пре ратова

62. ЈОНСКИ
УСТАНАК
499-494. п.н.е
малоазијских
Грка у Милету.

63. Одлучујућа битка 494. п.н.е. код Ладе-
Милет је спаљен, а Устанак сломљен.

65. Бродолом 492.
ПРВИ ДАРИЈЕВ
ПОХОД НА ГРЧКУ
492. године п.н.е.

66. Персијски цар
Дарије I
Велики од
грчких полиса
тражи
“земљу и
воду”!

67. Маратон 490.
ДРУГИ ДАРИЈЕВ
ПОХОД НА ГРЧКУ
490. године п.н.е.

68. личности и бројке
Грци Персијанци
број војника 10 000 30 000
личности
Милтијад,
Филипид
Датис,
Артаферн
жртве 192 6 000
МАРАТОНСКА БИТКА 490. год. п.н.е.

69. МАРАТОНСКА БИТКА 490. год. п.н.е.

70. Битка на Маратонском пољу 490. године пре н.е.
...А Атињани су силно јуришали на варваре и славно се борили.
Они су, колико знам, први од Хелена који су у трку јуришали на
непријатеља и први који се нису препали кад су видели медско
одело и људе који су били у њега обучени, док је пре тога Хелене
обузимао смртни страх и при помену имена Међана.
113) А борба на Маратону је дуго трајала. На средњем одсеку
фронта, где су се налазили Персијанци и Саке, победили су
варвари; и ту где су били победници, продрли су у хеленске
положаје и напредовали у позадину, док су на оба крила победили
Атињани и Платејци. После победе ови допусте побеђеним
варварима да побегну, па се окрену са оба крила против оних који
су били продрли на средини фронта, те и ту Атињани
однесу победу. Они се упусте у гоњење Персијанаца,
који су нагрнули у бекство, те су их убијали и гонили
све до мора, где су се дочепали бродова и покушали да
их запале.

71. Маратонско
поље данас
Хумка погинулих Атињана у боју

72. Грчи брод- трирема

73. Термопиле 480.
Саламина 480.
Платеја 479.
КСЕРКСОВ ПОХОД
НА ГРЧКУ 480-479.
године пре н.е

74. ТЕРМОПИЛСКА БИТКА 480. год. п.н.е.

75. Грчки
хоплити
Персијски
одред
“бесмртника”

76. личности и бројке
Грци Персијанци
број војника 6 900 250 000-
300 000
личности Леонида Ксеркс
жртве 2 000 10 000-30 000
ТЕРМОПИЛСКА БИТКА 480. год. п.н.е.

77. Херојска смрт
краља Леониде
и 300
Спартанаца
„Путниче јави
Спарти да смо
овде пали
покоравајући се
њеним законима“.

78. Херодот, Историја, књига VI
...223) А кад је Ксерксе на изласку сунца излио жртву, он причека неко
време и, отприлике у време кад је трг пун људи, нападне. Тако га је,
наиме, упутио Епијалт, јер је силаз са брда много стрмији и стаза је
туда много краћа него успон и стаза уз брдо. И тада Ксерксови варвари
навале, а Леонидини Хелени, пошто су били свесни да иду у сигурну смрт,
истрче овог пута много више напред него први пут, и то чак до места
где је Кланац био много шири. Ту их је, наиме, штитио зид, док су се
претходних дана били повукли у ужи део Кланца и тамо се борили. А кад
је изван узаног дела Кланца дошло до борбе, погине велики број варвара,
јер су командири јединица ишли с бичевима иза војника, тукли их и терали
стално напред. Многи од њих су се сурвали у море и удавили се, а много
више их је било оборено на земљу и живи изгажени, а о изгинулим нико
није ни водио рачуна. Пошто су, наиме, Хелени знали да их чека смрт кад
дођу они који су прошли кроз планину да их опколе, уложили су последње
снаге у борби против варвара, те су, презирући смрт, слепо јуришали.
224) ...У тој борби херојски се борио и погинуо Леонида, а с њим и многи
славни Спартанци. Ја знам имена свих ових див-јунака, а знам и имена
свих три стотине Спартанаца...

79. Термопиле данас

80. ТЕРМОПИЛСКА БИТКА 480. год. п.н.е.

81. личности и бројке
Грци Персијанци
број
бродова
око 300 око 1000
личности Темистокле Ксеркс
губици око 40 око 200
САЛАМИНСКА БИТКА 480. год. п.н.е.

82. САЛАМИНСКА БИТКА 480. год. п.н.е.

83. *Персијанци се повлаче у северну Грчку
*Нови напад 479. године п.н.е.-
БИТКА КОД ПЛАТЕЈЕ (у Беотији)-
највећу копнену битку која се икада
одиграла на тлу античке Грчке.
*После 2 дана борбе Грци су победили.
* Истовремено је грчка флота у Егејском
мору код рта Микале у Малој Азији
успела да порази персијску флоту.

84. БИТКА КОД ПЛАТЕЈЕ 479. год. п.н.е.

85. личности и бројке
Грци Персијанци
број војника
око 40 000
70 000-
120 000
личности Краљ Паусанија Мардоније
БИТКА КОД ПЛАТЕЈЕ 479. год. п.н.е.

86. ДЕЛСКИ САВЕЗ
*Основан: 478. година пре н.е.
*заклетва савезника да ће имати исте
савезнике и непријатеље
*ЦИЉ: РАТ ПРОТИВ ПЕРСИЈЕ ДО КОНАЧНОГ
ОСЛОБОЂЕЊА СВИХ ГРКА

87. ЗАВРШНИ ПЕРИОД РАТА
*468. година пре н.е. БИТКА НА УШЋУ РЕКЕ
ЕУРИМЕДОНТ у Малој Азији- ослобођени
су сви хеленски градови на обали Мале
Азије.
*КРАЈ РАТА 449. ГОДИНЕ ПРЕ НОВЕ ЕРЕ

88. *454. година пре н.е. ДЕЛСКИ САВЕЗ постаје
АТИНСКИ ПОМОРСКИ САВЕЗ
*резултат доминације Атине у савезу; сви
остали полиси су били подређени и плаћају
ФОРОС
*благајна пренета у Атину
*Атињани су наметнули демократију и сами
располажу форосом
*честе побуне незадовољних савезника

89. АТИНА У ДОБА
ПЕРИКЛА
7.

90. Средина V века пре н.е.
• Сви савезници плаћају порез
(ФОРОС);
• Атина силом задржава савезнике;
• Атињани су подстицали и увођење
демократског уређења.
Делски савез
Атински
поморски
савез
250 грчких полиса

92. “ЗЛАТНО ДОБА” АТИНЕ- ПЕРИКЛЕ
*Вођа демократа у Атини –
Перикле (461-429. п.н.е)
• Економски и привредни
процват (трговина,
занатство и рударство;
• Обновљена
пољопривреда
• Од Пиреја до Атине
изграђен је Дуги зид (12
км)

93. • ГРАЂЕВИНСКИ РАДОВИ-да Акропољ постане
симбол грчке победе и снаге.
• Вајар Фидија- кип богиње Атине
• Изграђен храм Партенон

98. Врхунац демократског уређења
Атине у време Перикла
• Уведене плате за рад у државној служби;
• Богати грађани имали су обавезу да плаћају
доприносе за градњу бродова и за
финансирање позоришта.
• ЗАКОН О ГРАЂАНСКИМ ПРАВИМА

99. ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ
*Народна скупштина (еклесија) – врховни
орган власти Атине.
ПОСЛОВИ СКУПШТИНЕ:
*Спољна политика;
*Одлуке везане за рат;
*Руководи војском;
*Склапа мир;
*Суди је за тешке преступе против државе
(подривање демократије и издаја државе).

100. • Веће 500- највише извршно тело
• Народни суд (хелијеја)- главни судски
орган (6.000 грађана)

101. АТИНА У ПЕРИКЛОВО ДОБА
• Средина V века п.н.е.- прерастања Делског савеза у
Атински поморски савез
• Периклово доба (златно доба Атине)
*економски и културни процват (обнова Акропоља)
*врхунац демократског државног уређења
• Политичке установе у доба Перикла:
*Народна скупштина- одлучујућа улога у власти
*Веће 500- врховни извршни орган
*Народни суд (хелијеја)- 6000 грађана
*Ареопаг- губи ранија овлашћења
• Атински грађанин је онај чија су оба родитеља Атињани

102. ПЕЛОПОНЕСКИ
РАТ
8.

103. ПЕЛОПОНЕСКИ РАТ (431–404. п.н.е.)
• Зараћене стране: Спарта (Пелопонески
савез) и Атина (Атински поморски савез)
• Узрок: борба за превласт у Грчкој
• Повод: сукоб аристократа и демократа у
колонији Епидамну и на острву Коркири
• Фазе у рату:
*Архидамов рат (431-421. год. п.н.е.)
*Никијин мир (421-415. год.п.н.е.)
*Сицилијанска експедиција (415-413. год.
п.н.е.)

104. • Одлучујући догађај: битка код речице
Егоспотам (405. год. п.н.е.)
• Победници: Спарта и Пелопонески савез
• Понижавајући услови мира за Атину:
*Распуштање Атинског поморског савеза
*Предаја флоте Спартанцима
*Рушење Дугог зида између Пиреја и Атине
*Призната хегемонија Спарте.
• Најзначајнији историјски извор: Тукидид –
„Историја Пелопонеског рата“

105. КРИЗА ПОЛИСА И
УСПОН
МАКЕДОНИЈЕ
9.

107. Битка код
Леуктре

108. Тебанска
хегемонија

109. Криза полиса
• Друштвена криза
• Израженије друштвене супротности
• Повећан број сиромашних

110. Успон Македоније
• Македонија (уз реке Вардар, Бистрицу и
Струму)
• Династија Аргеада
• Главни град- Пела

111. Филип II (359–336. п.н.е.)
• ујединио сва македонска
племена
• најмоћнија земља на Балкану
• македонска фаланга
• Против Филипа ватрене
говоре држи Демостен– тзв.
филипике. У њима је позивао
све Грке да се уједине у борби
против Македоније.

112. Битка код
Херонеје
338. п.н.е.

113. Македонија на
крају
Филипове
владавине

114. • Скупштина у Коринту 337. године п.н.е. свих
представника грчких полиса
• Стварање Коринтског савеза око Македоније
• Рат против Персије; Филип- врховни
заповедник војске.
Гробница краља
Филипа

117. КРИЗА ПОЛИСА И УСПОН
МАКЕДОНИЈЕ
Превласт Спарте у грчком свету (404-371. п.н.е.)
• Коринтски рат (395-394. год. п.н.е.)- битка код
Книда 394. год. п.н.е.
Превласт Тебе у грчком свету (371-362. п.н.е.)
• Теба је на челу Беотског савеза
• 371. год. п.н.е.- битка код Леуктре
• Епаминонда- најзначајнији тебански војсковођа
• 362. год. п.н.е.- битка код Мантинеје- крај
тебанске превласти

118. • Македонија (север Грчке)
Успон Македоније- краљ Филип II
(359-336. год. п.н.е.)
• Македонска фаланга
• Говорник Демостен говари страсне говоре
против Филипа- „филипике“
• Битка код Херонеје 338. год. п.н.е.- грчки
полиси признају власт Македоније
• Коринтски савез око Македоније (337. год.
п.н.е.) за рат против Персије

120. АЛЕКСАНДАР
ВЕЛИКИ
10.

121. ХЕЛЕНИЗАМ
(Хеленистичко доба)
почиње освајањима
Александра Великог у
IV веку пре н.е. и
завршава се римским
освајањем Египта у I
веку пре н.е.

122. Македонски краљеви

123. *Аристотел-
учитељ
Александра
Великог
*Одушевљен
“Илијадом”
*Омиљени јунак-
Ахил

124. Поход
Александра
Великог на
Персију

125. 334. година пре н.е.-
БИТКА НА РЕЦИ ГРАНИК
*Успостављена власт у
Малој Азији.
*Обновљена демократска
уређења у малоазијским
грчким полисима
П
О
Б
Е
Д
А

126. БИТКА НА
ГРАНИКУ

127. 333. година пре н.е.-
БИТКА КОД ГРАДА ИСА
* Заузеће читавог западног
дела персијске државе
П
О
Б
Е
Д
А

128. БИТКА
КОД ИСА
БИТКА
КОД ИСА

129. 331. година пре н.е.-
БИТКА КОД ГАУГАМЕЛЕ
•Заузеће Вавилона и Сузе
•Заузима Персеполис и
проглашава се зе
Даријевог наследника
•Вавилон= престоница
П
О
Б
Е
Д
А

130. БИТКА
КОД
ГАУГАМЕЛЕ
БИТКА
КОД
ГАУГАМЕЛЕ

131. Александар осваја Персеполис-
персијску престоницу.
Тиме је испунио свој ратни циљ.

132. 326. година пре н.е.-
БИТКА НА РЕЦИ ХИДАСП
•Против краља Пора
•Заузима западну Индију
•Поход је заустављен
због побуне војске;
П
О
Б
Е
Д
А

133. Држава Александра Великог се простирала
од Средоземног мора до реке Инд

134. • “Свадба Европе и Азије”
• Александар планира нова освајања у
Арабији и поход против Картагине
• Изненадна смрт 323. године п.н.е. у
Вавилону

135. Антигон
Птоломеј
Селеук Лизимах
Касандар

136. ПОДЕЛА ДРЖАВЕ АЛЕКСАНДРА ВЕЛИКОГ
ДРЖАВА ДИЈАДОХ ДИНАСТИЈА
Римско
освајање
Македонија
Антигон Антигониди
168. п.н.е.
Грчка 146. п.н.е.
Пергамска
краљевина
Атал Аталиди II век п.н.е.
Сирија Селеук Селеукиди 63. п.н.е.
Египат Птоломеј Птоломеиди 30. п.н.е.

137. Распад државе Александра Великог после његове
смрти
*Македонија, Сирија, Пергамска краљевина и

138. ОСВАЈАЊА АЛЕКСАНДРА ВЕЛИКОГ
Хеленистичко доба (хеленизам): друга
половина IV века- друга половина I века п.н.е.
Александар Велики (336-323. год. пре н.е.)–
врхунац моћи Македоније
Поход на Персију:
• Битка на реци Граник (334. год. пре н.е.)
• Битка код Иса (333. год. пре н.е.)- освајање Мале
Азије
• Битка код Гаугамеле (331. год. пре н.е.) и
освајање Персепоља-освајање Персијског
царства

139. Поход на Индију:
• Битка на реци Хидасп (326. год. пре
н.е.)- освајање западне Индије
Држава Александра Великог:
од Средоземног мора до реке Инд
• Престоница: град Вавилон

140. Дијадоси- Александрови наследници
III век п.н.е.- распад Александрове
државе:
• Македонија са Грком (Антигон)
• Сирија (Селеук)
• Египат (Птоломеј)
• Пергамска краљевина (Атал)
30. година п.н.е. Римљани освајају
Египат- крај хеленистичког доба

141. Култура старих
Грка (религија и
уметност)
11.

142. РЕЛИГИЈА
Антропоморфизам (веровањем у богове са
људским ликом)
• Богови су бесмртни, са натприродним
моћима;
• Амброзија и нектар (храна и пиће богова)
• Митови – древне приче о боговима,
настанку света и грчких градова

143. Планина
Олимп,
боравиште 12
грчких богова

144. ОЛИМПСКИ
БОГОВИ• Зевс
• Посејдон
• Аполон
• Арес
• Дионис
• Хефест
• Хера
• Атина
• Деметра
• Хестија
• Афродита
• Артемида

145. ХЕРОЈИ
(полубожанства)
Херакле
Ахил
Енеја...
НАТПРИРОДНА БИЋА
Музе
Нимфе
Титани
Сирене
Кентаур
троглави пас
Кербера

146. МУЗЕ
Талија – муза комедије
Уранија– муза астрономије
Мелпомена – муза трагедије
Полихимнија– муза
религијске и озбиљне поезије
Ерато– муза љубавне лирике
Калиопа– муза епског
песништва и елегије
Клио– муза историје
Еутерпа– муза музичке
уметности
Терпсихора– муза играчке
вештине и хорског певања
ћерке врховног бога Зевса и Мнемосине, богиње
поезије, уметности и науке

147. Пророчиште у
Делфима
У светилишту посвећеном богу Аполону
у Делфима будућност је прорицала
свештеница Питија

148. Трке двоколица
У част бога Зевса од 776. године пре н.е.
организоване су Олимпијске игре сваке
четврте године.

150. АРХИТЕКТУРА
Све грађевине у старој Грчкој грађене су у
три стила, а разлике се виде на стубовима.
Стуб
ДОРСКОГ СТИЛА
Стуб
ЈОНСКОГ СТИЛА
Стуб
КОРИНТСКОГ СТИЛА

151. Атински Акропољ

152. Храм Партенон на Акропољу грађен је у дорском стилу

153. Храм Ерехтеон на Акропољу (напред су Каријатиде)

154. ВАЈАРСТВО
Најпознатији грчки
вајари били су:
 Мирон
(“Бацач диска”)
 Фидија
(“Зевс Олимпијски”,
“Атина Партенос”)
 Поликлет
(“Копљоноша)
“Бацач диска”

155. СЛИКАРСТВО
Грчко сликарство
се развијало на
вазама и другим
предметима од
керамике
Полигнот и
Аполодоргрчка ваза

156. КЊИЖЕВНОСТ
 ЕПСКА
 ЛИРСКА
 ДРАМСКА
Рани грчки алфабет

159. Позориште у Епидаурусу

160. Религија старих Грка
АНТРОПОМОРФИЗАМ
*12 олимпских богова
*Митолошка бића: музе, нимфе, сирене,
кентаури
*Хероји: Херакле, Енеја, Ахил
*Олимпијске игре у част бога Зевса (од
776. год. п.н.е.)

161. Уметност старих Грка
*Архитектура: дорски, јонски и
коринтски стил
*Вајарство: Фидија, Мирон и Поликлет
*Сликарство: Полигнот и Аполодор
*Књижевност:
*епска: Хомер, Хесиод
*лирска: Сапфо и Пиндар
*драмска: трагедије (Есхил, Софокле и
Еурипид) и комедије (Аристофан)
*баснописац: Езоп

162. Култура старих
Грка (наука)
12.

163. ФИЛОЗОФИЈА
љубав према мудрости
филеин- волети
софија- мудрост

164. ГРЧКИ ФИЛОЗОФИ

165. ИСТОРИЈА

167. Само су девојчице у Спарти могле да
похађају школу и ни у једном другом грчком
полису

168. Код старих Грка у бољем положају су били
мушкарци него жене
Слике грчке породице и жена у Грчкој

169. Наука старих Грка
• Филозофија: филеин (волети) и софија (мудрост)
• Филозофске школе:
*материјалисти (Талес, Анаксимандар, Питагора,
Анаксимен, Демокрит, Хераклит)
*идеалисти (Платон и Сократ)
*Аристотел између ове две школе
• Историја (Херодот и Тукидид)
• Математика (Питагора- „Питагорина теорема“)
• Медицина (Хипократ- „Хипократова заклетва“)
• Географија, физика, астрономија, биологија

170. Хеленистичка култура
• Хеленистичка култура је настала укрштањем
класичне грчке (хеленске) културе и култура
народа Старог истока
• Уређење хеленистичких држава било је
монархистичко
• Одлике хеленистичке културе:
космополитизам и индивидуализам
• Центри хеленистичке културе: Александрија,
Антиохија и Пергам

171. • Сликарство
• Вајарство: Лисип
• Књижевност: Калимах, Аполоније,
Теокрит, Менандар и Филомен
• Религија: синкретизам
• Центар хеленистичке културе:
Александрија (библиотека, Музеон и
светионик на острву Фарос)
УМЕТНОСТ У ХЕЛЕНИЗМУ

172. • Математика: Еуклид
• Физика и математика: Херон и
Архимед (број π)
• Географија: Ератостен
• Астрономија: Птоломеј и Аристарх
• Филозофија:
• Зенон (стоицизам)
• Епикур (епикурејска школа)
• Диоген (киничка филозофија)
НАУКА У ХЕЛЕНИСТИЧКО ДОБА