dulovac

2. Биљни и животињски свет Србије је разноврстан. Међусобним дејством
климе, рељефа, воде и земљишта, а касније и људи, развиле су се
различите биљне заједнице које су населиле одређене животињске
врсте.

3. Ravničarski
predeo
Planinski
predeo
На основу природних
фактора и разлика у
биљном и животињском
свету, у Србији се могу
издвојити две основне
биогеографске области
панонска и планинска

4. Слика
рељефа
Травнате области, познате као
степе, заузимале су већи део
Војводине. Њима су се кретали
сточари са својим крдима оваца и
говеда. Данас те дивљине више
нема, осим у мањим, изолованим
подручјима.
Степе су се развиле у крајевима с
малом количином падавина, где
нема услова за настанак шума.
• Овде расту: хајдучка трава,
девесиље, росуља, звездан,
јежевица и многе друге биљке.
• Животињске врсте у степама су:
дивљи зец, текуница, лисица,
пољска јаребица, фазан,
препелица и веома ретка велика
дропља

5. Панонска област некад је била
покривена пространим степама,
мочварама и листопадним шумама.
Људи су великим делом изменили
природни биљни покривач и
створили обрадиве површине
Деловањем човека некадашњи
изглед Панонске низије се
променио и степе су претворене у
обрадиво земљиште, тзв. културну
степу.
На обрадивим површинама гаје се
житарице, индустријско и крмно
биље.

6. Шта је флора Србије?
 Флору чине све биљне врсте које настањују неку територију.
 Тако и Србија има своју флору, карактеристичну за ово
подневље.
 Флора је у Србији разноврсна и врло распростањена и постоји
215 врста биљака.
 Угрожене биљне врсте у нашој земљи су: Панчићева оморика,
тиса, молика, степски боџур, саса, гороцвет, росуља, рунолист,
жута линцура, госпина папучица и многе друге.
тиса

7. Шта је фауна Србије?
Шарени твор
 Фауну Србије чине све животињске врсте
које настањују територију наше земље.
 У Србији постоји 429 врста животиња које
су као природне реткости стављене под
најстрожи степен заштите државе.
 Међу угроженим животињама је 273 врсте
птица и 66 врста сисара.
 Заштићена је и 41 врста бескичмењака, 34
врсте инсеката и 15 врста риба.
Соко
Неке од угрожених животиња су:
- Црни даждевњак
- Видра
- Соко
- Слепи мишеви
- Шарени твор

8. Још по нешто о флори и
фауни Србије
 Човек својим понашањима лоше утиче на биљне
и животињске врсте.
 Због тога су многе биљне и животињске врсте
угрожене и збрисане са наших подручја.
 У Србији је истребљено 4 врсте животиња.

9.  Већи комплекси листопадних шума одржали су се на Фрушкој
гори и Вршачким планинама. Највише има
 храста,
 букве,
 граба и
 липе.
 Поред река расту
 врба и
 топола.
 Алувијалне равни су местимично прекривене
 шумом храста лужњака.
 У шумама живе
 јелен,
 срна и
 дивља свиња.

10. • У деловима Панонске низије који су богати водом развила се
бујна мочварна вегетација. Састављена је од
 трске,
 рогоза,
 шаша и
 неких врста дрвећа, као што је врба.
• То је станиште великог броја
 птица мочварица,
 жаба,
 барских корњача и
 змија.

11.  Чапље,
 роде,
 барске коке,
 дивље патке и
 гуске најчешће су врсте птица.
Панонске реке су богате рибом. Осим
 шарана, у рекама живе и
 сом,
 смуђ,
 штука,
 кечига и многе друге врсте.

12. Планинска област
одликује се биљним
зонама или
појасевима који се
смењују с порастом
надморске висине и
променом климе.
- 2.000 т ■
-1.900т
клека
-1.800т
-1.700т
-1.600т
смрча
-1.500т
-1.400т
-1.300т
-1.200т буква
—1.100т
-1.000т
- 900т храсткитњак
800 т
_ 700 т
_ 600 т
храстсладуницер
500 т

13. Најниже терене
покривају
храстове шуме,
изнад њих су букове,
а затим
 мешовите и
четинарске.
Изнад шумске зоне
су планински
пашњаци и голети.
У планинској области
животињски свет је
разноврснији него у
панонској.

14.  Храстове шуме састоје се
од
 храста китњака, цера,
сладуна, а појављује се и
друго листопадно дрвеће
 (граб, јасен, кестен).
 Светле су јер сунчеви
зраци продиру дубоко
кроз разређене крошње.
 Букове шуме су
најраспрострањеније у
Србији.
 Осим букве, у њима је
чест и
 јавор.
 На већим висинама јавља
се мешовита шума букве
и јеле.

15.  Дивља свиња,
 јелен,
 вук,
 лисица,
 јазавац,
 јеж,
 детлић,
 сеница и
 сова само су неке од
животињских врста у
листопадним шумама.

16.  Четинарске шуме су
зимзелене и тамне.
 Покривају највише
планине. Углавном се
састоје од
 смрче,
 црног бора и
 јеле.

17.  Неке врсте
борова, као што
су
 кривуљ,
 молика и
 муника, расту на
највишим
теренима.
 Молика и муника
карактеристичне
су за Балканско
полуострво.
 Од животињских
врста ту живе:
куна златица,
веверица, рис,
креја, тетреб,
крстокљун и
друге

18. Неке угрожене биљке и
животиње
 Стручњаци су разврстали угрожене и нестале биљке и
животиње у две књиге које се зову:
-Црвена књига (угрожене биљне и животињске врсте)
- Црна књига(потпуно истребљене биљние и животињске
врсте)
 Неке од угроженхи биљака и животиња су:
Јелен Орао крсташ Панчићева
оморика

19. Истребљене животиње и
биљке у Србији?
 У Србији има 4 истребљене врсте животиња:
 -Мала дропља
 -Тетреб ружевац
 -Бела кања
 -Орао брдан

20. Национални паркови Србије
 У Србији има пет националних паркова:
-НП Фрушка гора
-НП Ђердап
-НП Тара
-НП Копаоник
-НП Шар Планина

22. Моруна је највећа риба у рекама Србије. Од
њене икре добија се скупоцено јело
кавијар. Моруна живи у Црном мору, а у
Дунав залази ради мреста. Некада је
ловљена код Београда. Након изградње
хидроелектрана „Ђердап Г и „Ђердап II”
моруна се више не може наћи узводно.
Човек је бранама пресекао њене
миграционе путеве.

23. Богатство Србије
 Биљни и животињски свет Србије је веома
разноврстан и богат, али то наше благо се
временом све више смањује и троши.
 Једини разлог за то смо ми, људи.
 Али, ми смо и једини који могу зауставити и
спречити губитке који настају услед наше
непажње, немара и несавесности.

24. Заштићене врсте
 У Србији постоји 215 врста биљака и 429 врста
животиња које су као природне реткости стављене
под заштиту државе. Међу угроженим животињама је:
 273 врста птица,
 66 врста сисара,
 41 врста безкичмењака,
 34 врсте инсеката и
 15 врста риба.

25. Ево неких заптићених биљних
врста
росуља росуља

26. бела шумска
бреберина оман

27. Европска
орхидеја рунолист

28. линцура
Гороцвет
(Фрушка гора)

29. Степски божур
(Делиблатска
пешчара)
кукурек

30. Саса
(Фрушка гора)
Звездарник
( Копаоник)

31. Бели локвањ Банатски божур

32. Шафрани
(Чемерник) Шар планина

33. здравац благовањ

34. каћунак минђушара

36. Панчићева оморика
 Панчићева оморика
је ендемска врста
подручја Подриња,
западне Србије и
источне Босне. Име је
добила по српском
ботаничару Јосифу
Панчићу који ју је
открио на планини
Тари 1875. године,
код села Заовине и
Растишта.

37. Подручје Националног парка
Тара

38. Молика
 Молика је четинарско,
зимзелено дрво
високо 40-50m које
може да доживи
старост 200-300
година, што уопште
није реткост међу
четинарима поготово
када се ради о
фамилији борова.
Остатак је флоре
терцијара, и ендемска
врста централног дела
Балкана.

39. Ретке, угрожене и заштићене
животиње Србије
Аполонов лептир липљен

40. Црни даждевњак Патка њорка

41. Орао крсташ Велика дропља

42. Степски соко Белоглави суп

43. Велики тетреб

44. Куна златица Шарени твор

45. Слепи миш
 Слепи мишеви,
шишмиши, нетопири,
или љиљци су ред
сисара које
карактерише
способност активног
лета и ехолокације.
Крила су им од коже
која је чврсто
разапета између
дугих прстију
њихових шака и
зглобова.

46. видра

47. дивокоза

48. Мрки медвед

49. Потрудимо се да ове ретке и
угрожене врсте биљака и
животиња СРБИЈЕ опстану на
овим нашим просторима.
Очувајмо флору и
фауну Србије!

51. 1. Које се области биљног и животињског света
издвајају у
Србији?
2. Наведи врсте риба које настањују наше воде.
3. Који се типови шума смењују с порастом
надморске
висине?

52.  Чиме је некада била покривена Панонска низија?
 Како је човек изменио изглед Панонске нозије?
 Где су се развиле степе?
 Биљке Панонске низије су
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_________________________________________________.
 Животиње Панонске низије су
_____________________________________________________
_____________________________________________________
__________________________________________________.
 Које су карактеристике велике дропље?
 Шта одликује планине Војводине?
 Шта расте поред река?

53.  Чиме су покривене шуме храста лужњака?
 Ко се натсанио у близини воде?
 Које животиње живе у близини воде?
 Ко насељава реке?
 Како се биљке смењују у планинским пределима?
 Како изгледа вертикална биљна зоналност на планинама?
 Које се листопадно дрвеће појављује у у нижи планинским
пределима?

54.  Зашто су светле листопадне шуме?
 Које животиње живе у листопадним шумама?
 Која је одлика четинарских шума?
 Из чега се састоје четинарске шуме?
 Које су животињске врсте четинарских шума?
 Ко настањује планинске реке?
 Шта се везује за моруну?