1. ORGANSKE OSNOVE PSIHIČKOG ŽIVOTA
ČOVEKA

2. Svaka psihička pojava ima svoju organsku osnovu.
Organsku osnovu psihičkog
života čini organizam u celini,
pre svega nervni sistem.
čula
Pored nervnog
sistema veliku ulogu
imaju i čula, mišići i
žlezde.
Žlezde
mišići

3. ULOGA NERVNOG SISTEMA
1. Nervni sistem Reguliše, koordinira i integriše rad organizma u celini-
unutrašnja organizacija svih funkcija.
STRAH
luči
pojačano
adrenalin
Povećana krv brže struji srce počinje povećava se
koncentracija, kroz oranizam ubrzano da količina
jačanje mišića kuca šećera u krvi
2. Održavanje veze između organizma i spoljašnjeg sveta. Uz pomoć
nervnog sistema, mi saznajemo informacije o spoljašnjem svetu, ali i utičemo
na njega.
čulo mišići
3. Zadržava, sredjuje i čuva primljene utiske što predstavlja osnovu za odvijanje
složenih psihičkih procesa - svest i samosvest.

4. NERVNI SISTEM
Neuron se sastoji od nervnih ćelija i
nervnih vlakana. Neuroni se
nadovezuju jedni na druge i čine
nervni sistem.
neuroni
kapilar

5. Neurotransmiteri
• Acetilholin - parasimpatički sistem, kontrakcija mišića,
spavanje, pamćenje, moždana aktivnost. Nedostatak vezan
za poremećaje pamćenja i nastanak Alchajmerove bolesti.
• Dopamin- osećanje euforije, zadovoljatva, sitosti - sistem
za nagradu. Mnoge hemijske supstance (kao što su nikotin,
droge, alkohol) aktiviraju ovaj sistem izazivanjem doživljaja
euforije mogu izazvati psihičku zavisnost. Parkinsonova
bolest, shizofrenija.
• Serotonin- uloga u regulisanju REM faza sna, osećaja
sitosti i gladi i modulisanju bola i osećaja zadovoljstva. Neke
droge npr. ekstazi, LSD povećavaju količinu serotonina što
izaziva euforiju i zavisnost. Medikamenti koji povećavaju
količinu serotonina (SSRI) se koriste u lečenju depresije.

6. Neurotransmiteri
• Noradrenalin (norepinefrin)
Kao neurotransmiter- aktiviranje moždanih struktura i
usmeravanje pažnje, regulacija sna, raspoloženja i razvoj
depresije.
• Gama aminobuterna kiselina (GABA) je glavni inhibitorni
neurotransmiter u CNS-u; regulacija tonusa mišića;
smanjenje inhibicije, povećava nivo anksioznosti i
uznemirenosti organizma.
• Endorfin (endogeni morfin) -regulisanje emocionalnih
reakcija straha i anksioznosti, kao i doživljaja bola.

7. čulo mišići
AFERENTNI PUT EFERENTNI PUT
U čulima se nalaze Kod voljnih pokreta nervni
receptori, nervne ćelije koje impuls kreće iz moždane
su osetljive na odredjene kore.
vrste draži.
Preko nervnih vlakana duž
Drazi u tim receptorima kičmene moždine impuls
izazivaju nervni impuls, koji odlazi do mišića.
se kroz nervna vlakna
prosledjuje u određene Stezanjem mišića nastaju
delove mozga gde se pokreti.
stvaraju odgovarajući ose-
caji. Ovaj put od mozga preko
nervnih vlakana do mišića
Ovaj put od čula preko se naziva eferentni put, a
nervnih vlakana do mozga nervna vlakna koja vode
se naziva aferentni put, a ove impulse eferentna
nervna vlakna koja vode vlakna.
ove impulse aferentna
vlakna.

8. PUT NERVNOG IMPULSA
mišići
draž čula mozak
pokret
AFERENTNI PUT EFERENTNI PUT
ČULA POKRET
• vida Čovek na određeni reaguje na
• sluha primljene informacije.
• ukusa To najčešće čini putem pokreta koji
• mirisa mogu da budu:
• dodira • namerni pokreti (voljni) ili
• za bol • refleksni pokreti (nezavisni od volje
• za toplo, za hladno čoveka) - refleks hvatanja,
odbrambeni...

9. Razlikuju se:
1. Centralni nervni sistem
mozak i kičmena moždina
CNS
PNS
2. Periferni nervni sistem
neuroni koji se nalaze izvan mozga i
kičmene moždine, u mišićima,
čulima i organima. Oni polaze iz CNS-
a i vode ka njemu.

10. Somatski nervni sistem omogućava da
svojevoljno pokrećemo poprečnoprugastu
muskulaturu i svesno doživljavamo osete
kakvi su bol, dodir, temperatura, miris, ukus.
Autonomni nervni sistem kontroliše rad
organa. Na njegov rad ne možemo uticati
osim u retkim slučajevima, niti svesno
doživeti osete vezane za rad tih organa.
Razlikuju se parasimpatički i simpatički
sistemi.

11. Simpaticki sistem povećava aktivnost
različitih organa kako bi se stvorila dodatna
energija.
Parasimpatički sistem štedi eneegiju,
obezbeđuje odmor i relaksaciju.

12. Mozak
Prednji : veliki mozak (kora), međumozak
(hipotalamus, talamus)
Moždano deblo: srednji mozak, moždani
most, retikularna formacija,
produžena moždina
Mali mozak

14. Funkcije
• kora - više psihičke funkcije
• talamus – prenosi poruke iz čula do kore
velikog mozga. Utiče na spavanje i
budnost, pažnju.
• hipotalamus – kontrolise rad autonomnog
nervnog sistema i endokrinog sistema.
Regulacija disanja, telesne
temperature,emocionalnih i nagonskih
reakcija.

15. Funkcije
• Srednji mozak - refleksno širenje zenice i
pokreti očiju, vizuelna i zvučna orijentacija.
• Moždani most - spavanje,budnost, disanje
i kretanje
• Produžena moždina – refleksne aktivnosti
(disanje, gutanje, kijanje, refleksi pokreti
oka).
• Mali mozak – usklađuje refleksne pokrete,
zadužen za održanje ravnoteže i tonusa
mišića.

16. Limbički sistem (visceralni mozak) koji čine
organi locirani u međumozgu, kao što su
hipotalamus, hipokampus, talamus.
Ovaj sistem ima veliki značaj za pamćenje,
učenje, emocije, nagone, rad autonomnog i
endokrinog sistema.

17.  MOŽDANA KORA
To je područje mozga zaduženo za “više psihičke funkcije”
Najvažniji deo nervnog sistema je kora
kao čto su: velikog mozga koja se sastoji od velikog
Opažanje različitih oseta broja nervnih ćelija i vlakana.
Upravljanje pokretima i motoričkim veštinama
Mišljenje Zahvaljujući moždanoj kori čovek
može da stvara doživljaj spoljašnjeg
Pamćenje sveta i da reaguje na njega.
Jezik i govor
I sve ostale kognitivne i više mentalne funkcije
Omogućava svesnost o emocijama
Uz pomoć moždane kore čovek može
da misli, govori i pamti.
Izvršne funkcije i kontrola ponašanja

18.  DVE HEMISFERE
Kao i mozak, i kora se deli na dva dela,
L D dve hemisfere.
Leva hemisfera kontroliše desnu
polovinu tela, a desna kontroliše
levu polovinu tela.
L D

19. LIJEVA – DESNA HEMISFERA ?
Izvor: Pinel (2002);Biološka psihologija, Naklada Slap

20.  LOKALIZACIJA PSIHIČKIH FUNKCIJA
Svaka psihička aktivnost ima svoju nervnu osnovu. U moždanoj kori postoje:
Primarne motorne
Asocijativne zone
zone U njima se nalaze
Čeona zona i svi centri za obavljanje
drugi delovi kore namernih pokreta
koji nisu – smeštene su
obuhvaćeni između čeone i
temene zone.
senzornom i
motornom zonom
nazivaju se
asocijacione
zone. Ove zone
su zadužene za
složene psihičke
procese kao što
Primarne senzorne zone
su planiranje, U njima se završavanu nervni impulsi koji dolaze iz čula i stvaraju
učenje, pamćenje, se osećaji.
kontrola • vizuelna senzorna zona – smeštena u potiljačni zoni
• auditivna senzorna zona – smeštena u slepoočnoj zoni
ponašanja i dr.

21. Delovi kore i njihove funkcije
• Čeoni deo (frontalni) – funkcije vezane za
mišljenje, donošenje odluka, maštu,
stvaralaštvo. Vezan je za moralno suđenje,
samokontrolu, planiranje ponašanja.
• Temeni deo (parijetalni) – kontroliše informacije
o telesnim senzacijama, pokretu i prostornoj
orijentaciji.
• Slepoočni (temporalni) – kontroliše slušne
informacije, pamćenje i jezik.
• Potiljačni (okcipitalni) – kontroliše informacije
koje su povezane sa vidom.

22. Endokrini sistem
hormon rasta, TSH,
ACTH, FSH, LH, LTH vazopresin,
oksitocin
Timus
tiroksin, trijodotiroin,
tirokalcitonin
parathormon
srž: adrenalin, noradrenalin
kora: različite kortikosteroide
koji utiču na metabolizam, insulin, glukagon
androgene i estrogene
hormone.
estrogen, progesteron
testosteron