Ce diaporama a bien été signalé.
Nous utilisons votre profil LinkedIn et vos données d’activité pour vous proposer des publicités personnalisées et pertinentes. Vous pouvez changer vos préférences de publicités à tout moment.
VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU IPREDUZETNIŠTVOMENADŽMENT LJUDSKIHRESURSABeograd, 2013.
SISTEMI, METODI I STILOVI VOĐENJASistemi vođenja - Način uspostavljanja odnosa između menadžera i izvršilaca kao i izmeđup...
Funkcionalni U organizacijama u kojima je za svaku funkciju formirana posebna organizaciona jedinica Omogućava potpunije...
Mešoviti Najbolji rezultati se postižu kombinovanjem linijskog i funkcionalnog sistema Osnovu mešovitog sistema čini lin...
Metodi vođenjaPredstavlja način na koji menadžeri izdaju naloge, usmeravaju i koordinišu rad svojihpodređenih. Metod prin...
Stilovi vođenjaZnačajni faktori međuljudskih odnosa i načina uticaja menadžera na podređene u ciljuostvarenja planova. Au...
Osnovne funkcije vođenja Planiranje Organizovanje Kadrovanje Rukovođenje Kontrola
Nivoi i oblici vođenja Osnovni nivo – operativni zadaci, direktni kontakt sa izvršiocima, nadgledanje ikontrola rada podr...
Raspon menadžmenta- Predstavlja broj podređenih koje može da kontroliše jedan menadžer- Što je viši nivo, raspon menadžmen...
POSLOVNO LIDERSTVOPojam i suština liderstvaLiderstvo je proces u kome pojedinac utiče na ostale članovegrupe u smeru ostva...
Lideri ostvaruju uticaj na različite načine uzavisnosti od moći koje poseduju: Legitimna Stručna Referentna Moć nagrađ...
Lideri i menadžeriMENADŽERAdministratorPoručujeRadi prema zadatim ciljevimaPlan – osnova dejstvaOslanja se na sistemKorist...
TEORIJE LIDERSTVAPrve teorije liderstvaPrvi tragovi menadžmenta i liderstva mogu se naći još u dobastarih civilizacija. E...
Proučavanje liderstvaFenomen liderstva uočljiv je u dalekoj istoriji, prvo među životinjama (čopor, krdo ili jato –sigurno...
Teorije o osobinama (“Great man”)Proučavanja osobina lidera po kojima se oni razlikuju od onih koji to nisu (rođeni lideri...
Teorije o ponašanju – interakcija lidera i sledbenikaUniverzitet uAjoviDemokratski stil: uključuje podređene,dodelu ovlašć...
Menadžerska mreža – Briga za ljude / briga za proizvodnjuNa osnovu rezultata ranijih studija stečena osnova za razvoj dvod...
Nove teorije liderstvaTransformativno-transakcijskoTransakcijsko liderstvo - lideri usmeravaju sledbenike u pravcu utvrđen...
Harizmatsko liderstvoHarizmatski lideri su entuzijasti, puni samopouzdanja, čija ličnost i postupci utiču nasledbenike da ...
Timsko liderstvo Usmeravaju članove tima lideri prepoznaju momenat kad prepustiti tim samostalnom radu a kada se treba u...
Online liderstvo – moderno liderstvo suočeno sa tri osnovna problemakomunikacija – izbor reči, struktura, ton, stil, emoci...
Multikulturalno liderstvoOdgovarajući stil shodno kulturnim specifičnostima regiona.Nacionalna kultura utiče na liderski s...
SISTEMI INFORMISANJA I KOMUNICIRANJAPojam i elementi informisanjaPotreba za komunikacijom i informisanjem postoji od kad p...
Principi sistema informisanja Princip relevantnosti Princip istinitosti Princip tačnosti Princip potpunosti Princip j...
Funkcije sistema informisanja Saznajna – širenje znanja i iskustva ljudi Mobilizatorska – podsticanje ljudi na rad i stv...
Karakteristike sistema informisanja► Informisanje je sastavni deo razvoja društva► Informisanje je pravo i obaveza svakog ...
Pojam i elementi komuniciranjaKomuniciranje predstavlja prenošenje informacija, znanja, osećanja, stavova i sl.Sistem komu...
Vrste komunikacijaPo mestu realizacije•Unutrašnje•SpoljašnjePo broju učesnika•Jednostrane•Dvostrane•VišestranePo vremenu t...
Subjekti komuniciranja Emiteri informacija Primaoci informacijaPodjednako značajnu ulogu u sistemu komuniciranja imaju i...
Komunikaciona porukaKomunikaciona poruka može biti: znanje, osećanje, iskustvo, ideja.Vrednost, kvalitet i efekat poruke z...
Komunikaciona mreža Formalne NeformalnePo mestu formiranja informacija komunikacija može biti Centralizovana Decentral...
Sredstva informisanja i komuniciranjaPredstavljaju materijalnu strukturu preko koje se prenose poruke od izvora (pošiljaoc...
Sredstva informisanja u organizacijama Materijal za sastanke Sastanak Razgovor rukovodilaca sa radnicima Oglasna tabla...
Problemi funkcionisanja sistema komuniciranja Preopterećenost informacijama Neophodnost filtriranja informacija Psiholo...
Usavršavanje sistema komuniciranjaSistem komuniciranje se stalno istražuje i unapređuje: Povećanje efikasnosti slanja i p...
SISTEM ODLUČIVANJAPojam odlučivanja U užem smislu – Izbor jedne od alternativa i donošenje odluke o tom izboru U širem s...
Faze odlučivanja Inicijativa (Identifikovanje problema, traženje rešenja, davanje predloga) Priprema odluke (Izrada plan...
Problemi koji se javljaju u praksi Odsustvo motivacije za odlučivanje Neadekvatna stručnost za kvalitetno odlučivanje S...
Mogućnosti rešenja pomenutih problema Učešće u odlučivanja mora biti pravo ali i obaveza Podsticati i motivisati želju z...
SISTEM ODGOVORNOSTICelokupni sistem odgovornosti mora biti postavljen tako da stimuliše na akciju.Bolje je preduzeti i pog...
SISTEM KONTROLEKontrola - postupak proveravanja saglasnosti izvršavanja poslova sa usvojenimplanom, izdatim naređenjem i u...
S obzirom na sankcije: Pravna (sprovode je pravni organi) Vanpravna (sprovode je društveni organi)S obzirom na vremensku...
Automatska kontrolaU savremenim uslovima koriste se računari kao uređaji koji omogućuju automatskukontrolu.Značaj kontrole...
Principi kontrole Princip zakonitosti Princip istinitosti Princip samostalnosti Princip lične i kolektivne odgovornost...
DRUŠTVENE GRUPE U PROCESU RADADruštvene grupe predstavljaju zajednicu ljudi i sredstava, međusobno povezanihodređenim orga...
Vrste društvenih grupa Velike / male Globalne / parcijalne Primarne / sekundarne Formalne / neformalne Otvorene / zat...
Funkcije društvenih grupa Formira pogled na svet svojih članova Određuje norme i obrasce ponašanja svojih članova Ocenj...
Formalne grupeDruštvene grupe organizovane po unapred utvrđenim principima, unutar kojih potojiodređena podela rada, preci...
Neformalne grupePredstavljaju spontano nastale primarne grupe čiji nastanak nije predviđen niti određenbilo kakvim propisi...
Odnosi u neformalnim grupamaA AABBBCCC D DDE EEKRUG LANAC ZVEZDAČlan grupe A,B,C,D,E - simboli članova grupeUzajamno spora...
KRUG LANAC ZVEZDABrzina Mala Velika velikaTačnost Mala Velika VelikaOrganizacija Nestabilna Stabilna spora Stabilna brzaUl...
Odnosi između formalnih i neformalnih grupaOdnosi nisu jedinstveni i jednosmerni, već složeni i međuzavisniKonflikti znača...
Funkcije neformalnih grupa Očuvanje kulture Održavanje sistema komunikacije Socijalna kontrola Društveni život
Podeljena mišljenja o neformalnim grupama: Negativna – rezultat čovekove iskrivljene svesti, ograničenosti i nesposobnost...
LIČNOST U ORGANIZACIJILičnost individueSvaka ličnost je specifična i složena, a formira se pod uticajem: Bioloških faktor...
Ličnost radnikaPredstavlja značajan faktor koji utiče na kvalitet međuljudskih odnosa u organizaciji.Podjednako je značaja...
Ličnost menadžera- Ima najznačajniju ulogu u međuljudskim odnosima u organizaciji.- Radnici ih doživljavaju kao personifik...
Osobine koje menadžeri, po mišljenju radnika, ne bi trebalo da poseduju: Spletkarenje Podmuklost Potkazivanje Ulizivan...
Osobine dobrih menadžera Vredni Inteligentni Komunikativni Pošteni Ambiciozni Energični Uporni Entuzijasti Fleksi...
Znanja i sposobnosti dobrih menadžeraSavremeni menadžeri moraju da poseduju zavidan nivo znanja i sposobnosti kako biodgov...
Veštine (sposobnosti) menadžera Tehničke sposobnosti - stručno znanje iz neke oblasti Ljudske sposobnosti – komunikacija...
Osnovne sposobnosti uspešnih menadžera Upravljačke - omogućavaju menadžerima organizacije da upravljaju pojedinimdelovima...
Posebne sposobnosti uspešnih menadžera Vizionarske sposobnosti Sposobnosti predviđanja Komunikacijske sposobnosti Reto...
Radna karijeraPredstavlja profesionalni razvoj određene individue tokom njenog radnog veka sa svimnjenim usponima i padovi...
Faktori razvoja radne karijere Karakter postojećeg društveno-ekonomskog sistema Zanimanje roditelja Ekonomski status ro...
Faze razvoja radne karijere Rana faza – traganje i uspostavljanje karijere (18 - 25 godina) Razvijena faza – napredovanj...
Prochain SlideShare
Chargement dans…5
×

Menadžment ljudskih resursa prezentacija 2 deo

3 774 vues

Publié le

  • Identifiez-vous pour voir les commentaires

  • Soyez le premier à aimer ceci

Menadžment ljudskih resursa prezentacija 2 deo

  1. 1. VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU IPREDUZETNIŠTVOMENADŽMENT LJUDSKIHRESURSABeograd, 2013.
  2. 2. SISTEMI, METODI I STILOVI VOĐENJASistemi vođenja - Način uspostavljanja odnosa između menadžera i izvršilaca kao i izmeđupojedinih menadžera. Sistemi vođenja mogu biti: linijski, funkcionalni i mešoviti.Linijski Kod manjih preduzeća, Član kolektiva ima sasmo jednog pretpostavljenog menadžera. Naređenja idu od menadžera najvišeg nivoa do izvršioca.PrednostiJednostavnostDefinisana odgovornosrBlagovremeno odlučivanjeNedostaciKrut sistemZahteva univerzalnostDug put informacijeKoncentracija vlastiNepovezanost delova sistema
  3. 3. Funkcionalni U organizacijama u kojima je za svaku funkciju formirana posebna organizaciona jedinica Omogućava potpunije iskorišćenje stručnih znanja i iskustava pojedinaca Podela rada u potpunosti dolazi do izražaja Nema jedinstva komandovanjaPrednostiIskorišćenost specijalizacijeOptimalno iskorišćavanje stručnostiEfikasno planiranjeVeća preciznost i kvalitet u obavljanju zadatakaVeća kontrola izvršenja zadatakaLakše pronalaženje kadrovaNedostaciSloženostInteresi sektora moguzaseniti ciljeve organizacijeSlabljenje autoritetaNedisciplina,Slabljenje moralaDeformacije naloga
  4. 4. Mešoviti Najbolji rezultati se postižu kombinovanjem linijskog i funkcionalnog sistema Osnovu mešovitog sistema čini liniski sistem koji se dopunjuje korišćenjem štabova (grupastručnjaka), zato se često naziva štabsko-linijski sistemPrednostiElastičniji sistem vođenjaSnažnije, zrelije, autorativnije odlukePotencijalna bazaza regrutovanje menadžeraNedostaciPotencijalna konfuznostu komunikacijiSabljenje odgovornostiPreplitanje nadležnosti
  5. 5. Metodi vođenjaPredstavlja način na koji menadžeri izdaju naloge, usmeravaju i koordinišu rad svojihpodređenih. Metod prinude – Menadžeri koriste različite prinudne mere i sredstva u ciljuefikasnosti Metod paternalizma – menadžeri brinu o potrebama podređenih ali za uzvrattraži poslušnost i odanost Metod ubeđivanja – demokratski, menadžeri koriste različite metode (razgovor,sugestiju, argumente, lični primer) u cilju motivisanja podređenih za izvršenjezadataka
  6. 6. Stilovi vođenjaZnačajni faktori međuljudskih odnosa i načina uticaja menadžera na podređene u ciljuostvarenja planova. Autokratski stil – Menadžer ima apsolutnu vlast, samostalno odlučuje,distanciran je i isključivo poslovan, on i nagrađuje i kažnjava, ne voli promene,drži se procedura. Demokratski – zasniva se na saradnji menadžera i podređenih, podržavadiskusiju i zajedničko odlučivanje, podstiče komunikaciju, kreativnost i dobremeđuljudske odnose. Slobodni (liberalni) – uloga menadžera svedena na koordinaciju i pomoć grupistručnjaka koja kvalitetno i samostalno obavlja zadatke. Menadžer predočavazadatke i posmatra i koordiniše. Prati rezultate i analizira ih
  7. 7. Osnovne funkcije vođenja Planiranje Organizovanje Kadrovanje Rukovođenje Kontrola
  8. 8. Nivoi i oblici vođenja Osnovni nivo – operativni zadaci, direktni kontakt sa izvršiocima, nadgledanje ikontrola rada podređenih Srednji nivo – koordinacija menadžera osnovnog nivoa, prosleđivanjeinformacija dobijenih od top menadžmenta ka menadžerima osnovnog nivoa Najviši (top) nivo – definisanje strategija, koordinacija srednjeg i osnovnognivoa, koordinacija preduzeća i okoline - društva
  9. 9. Raspon menadžmenta- Predstavlja broj podređenih koje može da kontroliše jedan menadžer- Što je viši nivo, raspon menadžmenta je uži- Što je raspon menadžmenta uži, to su radni efekti veći- Neophodno je uspostaviti balans između raspona menadžmenta i stanja organizacije(ukoliko se naruši dolazi do nepoželjnih stanja: anarhije ili birokratije)Mnogobrojni faktori utiču na raspon menadžmenta: Kvalitet i sposobnost menadžera Kvalitet i sposobnost podređenih Karakter posla koji grupa obavlja Metod i stil vođenja Stavovi i politika preduzeća Stepen razvoja proizvodnih snaga Društveno-ekonomski sistem
  10. 10. POSLOVNO LIDERSTVOPojam i suština liderstvaLiderstvo je proces u kome pojedinac utiče na ostale članovegrupe u smeru ostvarenja ciljeva grupe ili organizacije.Liderstvo karakterišu:► Proces► Uticaj► Grupa► CiljLiderstvo se zasniva na međuljudskim odnosima, uticaju na sledbenike, prenošenjuvizije na sledbenika (primer Napoleona!!!)Liderstvo može biti: Formalno Neformalno
  11. 11. Lideri ostvaruju uticaj na različite načine uzavisnosti od moći koje poseduju: Legitimna Stručna Referentna Moć nagrađivanja Moć prinudeMoći koje proizilazeiz položajalegitimnaMoć nagrađivanjaMoć prinudeMoći koje se vezuju zaLičnost liderastručnaReferentna
  12. 12. Lideri i menadžeriMENADŽERAdministratorPoručujeRadi prema zadatim ciljevimaPlan – osnova dejstvaOslanja se na sistemKoristi zaključkeKontrolišePodržava pokretProfesionalacPrihvata rešenjaRadi stvar pravilnoUvažavanPreferira rad sa ljudimaLIDERInovatorInspirišeRadi prema ciljevimaVizija – osnova dejstvaOslanja se na ljudeKoristi emocijeVerujeDaje impuls pokretuEntuzijastaPretvara rešenja u stvarnostRadi pravu stvarObožavanPretežno radi sa idejama
  13. 13. TEORIJE LIDERSTVAPrve teorije liderstvaPrvi tragovi menadžmenta i liderstva mogu se naći još u dobastarih civilizacija. Egipat (Podela rada, na deset robova dolazi jedannadzornik) Kina (Sun-Tzu, autokratski stil, podela armije na divizije(danas poznati kao nivoi menadžmenta), usavršavanjekomunikacije korišćenjem gongova, zastavica i signalnihvatri). Rim (Autokratski stil upravljanja vojskom, čvrstadisciplina, hijerarhija autoriteta) Biblija (Mojsije, organizacija sudstva – nivoi, nadležnostisudova prema težini predmeta spora)
  14. 14. Proučavanje liderstvaFenomen liderstva uočljiv je u dalekoj istoriji, prvo među životinjama (čopor, krdo ili jato –sigurnost, zaštitu od drugih životinja, hladnoće i gladi), a potom i među ljudimaPojava grupnih odnosa (vođa grupe, čopora, krda, jata).Jedinka koja predvodi grupu mora da poseduje određene sposobnosti kako bi uticala naostale članove te grupe.Liderstvo je postojalo oduvek ali se svest o njemu i prva istraživanja nisu javila sve doprve polovine dvadesetog veka.
  15. 15. Teorije o osobinama (“Great man”)Proučavanja osobina lidera po kojima se oni razlikuju od onih koji to nisu (rođeni lideri)Lideri smatrani rođenim vođama! (superiorni po određenim osobinama)Pokazalo se nemogućim izdvojiti set osobina koji bi uvek izdvajale lidera od nelidera.Dalja istraživanja izdvojila su 7 osobina povezanih sa efektivnim liderstvom: Energija Želja za vođstvom Poštenje i integritet Samopouzdanje Inteligencija Relevantno poslovno znanje Dodatne osobine
  16. 16. Teorije o ponašanju – interakcija lidera i sledbenikaUniverzitet uAjoviDemokratski stil: uključuje podređene,dodelu ovlašćenja i podsticanje učešća.Autokratski stil: određivanje metodarada, centralizovano odlučivanje,ograničena participacija.Slobodni stil: davanje slobode grupi daodlučuje i okonča rad.Demokratski stil liderstva je bionajefikasniji iako su kasnije studijepokazale pomešane rezultateDržavniUniverzitet uOhajuRazmatranje: imati obzira prema idejamai osećajima sledbenika.Iniciranje strukture: strukturiranje rada iodnosa u radu da bi se ispunili ciljeviradnog mesta.“High-high” lider (visoko ocenjen urazmatranju i visoko ocenjen uiniciranju strukture) postigao visokuspeh u pratećem poslovanju izadovoljstvu, ali ne u svimsituacijama.Univerzitet uMičigenuOrijentisanost na zaposlene:naglašeni međuljudski odnosi i briga zapotrebe zaposlenih.Proizvodno orijentisani: naglašenitehnički i ciljni aspekti radnog mesta.Lideri koji su orijentisani nazaaposlene s visokom grupnomproduktivnošću i visokimzadovoljenjem na radnom mestu.MenadžerskamrežaBriga za ljude: izmerena briga lidera zapodređene na skali od 1 do 9 (niskog dovisokog)Briga za proizvodnju: izmerena brigalidera za završavanje posla na skali od 1do 9 (nisko do visokog)Lideri su imali najviše uspeha sa9,9 stilom (visok nivo brige zaproizvodnju i visok nivo brige zaljude).
  17. 17. Menadžerska mreža – Briga za ljude / briga za proizvodnjuNa osnovu rezultata ranijih studija stečena osnova za razvoj dvodimenzionalnih mrežakoje opisuju liderske stilove.Procenjivano je korišćenje navedenih ponašanjarangirajući na skali od 1 (nisko) do 9 (visoko).Od 81 moguće kombinacije, izdvojeno je 5:1,1 – osiromašeni menadžment9,1 – menadžment orijentisan na izvršenje zadataka5,5 – menadžment srednjeg puta1,9 – menadžment lokalnog kluba Menadžeri koji su koristili 9,9 stil9,9 – timski menadžment bil su najefektivniji!“briga za ljude”“briga zaproizvodnju”pojašnjenje ulogaraspoređivanje poslamerenje rezultataIzgradnja poverenjaPrijateljstvoPrijatna atmosfera
  18. 18. Nove teorije liderstvaTransformativno-transakcijskoTransakcijsko liderstvo - lideri usmeravaju sledbenike u pravcu utvrđenihciljeva tako što objašnjavaju zadatke i potrebe posla.Transformativno liderstvo – lideri inspirišu sledbenike da usmere svoje ličneinterese u pravcu dobrobiti organizacije.Transakcijsko i trasformativno liderstvo ne treba posmatrati kao dva suprotna pristupaTransformativno liderstvo je sagrađeno na vrhu transakcijskogTransformativno liderstvo je superiornije – istraživanja u vojnom i poslovnom okruženjuTransformativni lideri su efektivniji, više orijentisani ka razvoju
  19. 19. Harizmatsko liderstvoHarizmatski lideri su entuzijasti, puni samopouzdanja, čija ličnost i postupci utiču nasledbenike da se ponašaju na određen način.Delotvorno u stresnom i nesigurnom okruženju (ratovi, politika, religija)Pet karakteristika koje razlikuju harizmatične od neharizmatičnih:Oni imaju vizijuU stanju su da artikulišu tu vizijuSpremni su da preuzmu rizike da bi ostvarili tu vzijuOsetljivi su i na ograničenja u okruženju i na potrebe sledbenikaPonašaju se na način koji se razlikuje od uobičajenog
  20. 20. Timsko liderstvo Usmeravaju članove tima lideri prepoznaju momenat kad prepustiti tim samostalnom radu a kada se treba umešati unjihov rad Oni su veza sa spoljašnjim svetom (druge timove, klijente, snabdevače) Oni su posrednici (pomoć u rešavanju problema koje ima tim) Oni su menadžeri za konflikt (postavljaju pitanja, traže rešenje, donose zaključke) Oni su treneri (podučavaju, nude podršku)ULOGE LIDERATIMAVeza saspoljašnjim svetomTrenerPosrednikMenadžerza konflikt
  21. 21. Online liderstvo – moderno liderstvo suočeno sa tri osnovna problemakomunikacija – izbor reči, struktura, ton, stil, emocije (nemoguće potapšati poramenu)menadžment učinka – definisanje ciljeva, olakšavanje izvršenja, podsticanjePoverenje (Dilema: da li se sistem koristi za kontrolu i ocenu zaposlenih?!)Moralno liderstvoNajmlađa istraživanja koja liderstvo posmatraju kroz lupu etike i moralaKapisla - korporativni finansijski skandali, svetska ekonomska krizaEtika je deo liderstva na više načina (uticaj na stavove i mišljenja sledbenika, korišćenjeharizme u društvenokorisne svrhe, poverenje)Liderstvo nije oslobođeno sistema vrednosti!Sprovođenje etike kroz organizacione mehanizme (komunikaciju i sistem nagrada)
  22. 22. Multikulturalno liderstvoOdgovarajući stil shodno kulturnim specifičnostima regiona.Nacionalna kultura utiče na liderski stil zbog specifične reakcije sledbenika određenekulture (naroda, nacije).Većina liderskih teorija nastala u SAD i nose američke predrasude i sisteme vrednostiKoreja Od lidera se očekuje očinski odnos prema zaposlenimaArapske zemlje Ljubazni i velikodušni lideri se karakterišu kao slabiJapan Od japanskih lidera se očekuje poniznost i da često govoreSkandinavija,HolandijaNe odobrava se javno izdvajanje i hvaljenje pojedinacaMalezija Očekuju od lidera veću autokratičnost a ne participativnostNemačkaVisoka orijentacija na učinak, autonomnost, učešće; nizak stepensaosećajnosti, samozaštite, timske orijentisanosti
  23. 23. SISTEMI INFORMISANJA I KOMUNICIRANJAPojam i elementi informisanjaPotreba za komunikacijom i informisanjem postoji od kad postoje ljudi i vremenom semenjao samo način komuniciranja i informisanja.Sadržaj informacije čini osmišljeni skup podataka, činjenica o određenoj pojavi i izražavase na određen način: Pisano / usmeno Tekstualno / brojčano Preko grafikona, tabela, šema i sl.Cilj informacije je da pruži određeno saznanje o pojavi, da omogući zauzimanjeodređenog stava, da podstakne na određenu akciju ili da je zaustavi.Efekti informacije su različiti: Ekonomski - produktivnost, rentabilnost, ekonomičnost Društveni – demokratizacija, humanizacija međuljudskih odnosa Psihološki – sigurnost, samopouzdanje, društveno priznanje
  24. 24. Principi sistema informisanja Princip relevantnosti Princip istinitosti Princip tačnosti Princip potpunosti Princip jasnosti Princip preciznosti Princip preglednosti Princip konciznosti Princip pravovremenosti
  25. 25. Funkcije sistema informisanja Saznajna – širenje znanja i iskustva ljudi Mobilizatorska – podsticanje ljudi na rad i stvaralaštvo, pokretanje inicijative Integrativna – obaveštavanje pojedinaca, organa i organizacija o problemima irezultatima poslovanja Instrumentalna – iznalaženje najpogodnijeg načina i sredstava da se odlukedonose demokratski i efikasno
  26. 26. Karakteristike sistema informisanja► Informisanje je sastavni deo razvoja društva► Informisanje je pravo i obaveza svakog radnika► Monopol u informacijama je monopol u odlučivanju► Informacija je najlakše i nejčešće sredstvo za manipulisanje► Informisanje pokreće ljude i aktivnosti► Informisanje ima smisla samo ako je dvosmerno► Informisanje treba da pretvori radnike od objekta u subjekt informisanja
  27. 27. Pojam i elementi komuniciranjaKomuniciranje predstavlja prenošenje informacija, znanja, osećanja, stavova i sl.Sistem komuniciranja utiče na koordinaciju, sklad, jedinstvo, organizovanost i efikasnostorganizacije.Komuniciranje se ostvaruje pomoću komunikacione strukture (komunikacioni kanali): Vertikalni (nizlazni i uzlazni) Horizontalni (pobočni - lateralni)Procesi komuniciranja: Jednosmerni Dvosmerni
  28. 28. Vrste komunikacijaPo mestu realizacije•Unutrašnje•SpoljašnjePo broju učesnika•Jednostrane•Dvostrane•VišestranePo vremenu trajanja•Kratkotrajne•Dugotrajne•PeriodičnePo subjekatu kome su upućene•Prijateljske•Drugarske•Intimne•Poslovne•RitualnePo formi•Formalne•NeformalnePo obliku i karakteru•Verbalne (pisane i usmene)•Neverbalne
  29. 29. Subjekti komuniciranja Emiteri informacija Primaoci informacijaPodjednako značajnu ulogu u sistemu komuniciranja imaju i emiteri informacija i primaociinformacija.Veoma je bitna ekstrovertnost u procesu komunikacije.Na sistem komuniciranja utiče i poreklo, stereotipi, vaspitanje, predrasude subjekatakomunikacije.Teškoće u komuniciranju nastaju ukoliko postoji izražena socijalna distanca izmeđusubjekata komuniciranja.
  30. 30. Komunikaciona porukaKomunikaciona poruka može biti: znanje, osećanje, iskustvo, ideja.Vrednost, kvalitet i efekat poruke zavisi kao od emitera, tako i od primaoca poruke.Tri osnovna cilja slanja poruke u procesu komunikaceje su: Primanje poruke Razumevanje poruke Promena stavova, shvatanja, uverenja u skladu sa primljenom porukomOsobine poruke koje određuju stepen njene prihvatljivosti su: Dostupnost poruke primaocu Uočljivost poruke Razumljivost Interesantnost Uverljivost
  31. 31. Komunikaciona mreža Formalne NeformalnePo mestu formiranja informacija komunikacija može biti Centralizovana DecentralizovanaOblici mreža: Krug Lanac Ipsilon Točak Preprečeni krug Tačka potpune povezanosti
  32. 32. Sredstva informisanja i komuniciranjaPredstavljaju materijalnu strukturu preko koje se prenose poruke od izvora (pošiljaoca) doonih kojima je namenjena (primalaca).Sredstva individualne komunikacije(telefoni, razgovori, privatna pisma i sl.)Sredstva masovne komunikacije(internet, TV, radio, novine, časopisi,knjige i sl.)
  33. 33. Sredstva informisanja u organizacijama Materijal za sastanke Sastanak Razgovor rukovodilaca sa radnicima Oglasna tabla Panoi Foto-novine Izložbe Letak Plakat List radne organizacije Bilten Publikacije Stručni časopisi Interna TV i radio Kutije za predloge Knjige utisaka Elektronska pošta
  34. 34. Problemi funkcionisanja sistema komuniciranja Preopterećenost informacijama Neophodnost filtriranja informacija Psihološka klima u kojoj se odvija komunikacija Obrazovanje, veštine i sposobnosti emitera i primaoca informacija Metode, tehnike i sredstva prenosa i plasiranja informacija Problemi tehničke prirode (buka, šum) Fizičke neprijatnosti subjekata komuniciranja (glad, bol, zamor i sl.)
  35. 35. Usavršavanje sistema komuniciranjaSistem komuniciranje se stalno istražuje i unapređuje: Povećanje efikasnosti slanja i prijema informacija Obezbeđivanje povratne sprege u komuniciranju Skraćivanje komunikacionih kanala Poboljšanje psihološke klime u organizaciji Usvajanje jedinstvenih simbola komuniciranja Usavršavanje sredstava i tehnike za prenos informacija
  36. 36. SISTEM ODLUČIVANJAPojam odlučivanja U užem smislu – Izbor jedne od alternativa i donošenje odluke o tom izboru U širem smislu – Niz aktivnosti koje obuhvataju pripremu, donošenje i izvršenjeodluke, kao i kontrolu tog procesaFaktori koji utiču na odlučivanje: Spoljašnji Unutrašnji
  37. 37. Faze odlučivanja Inicijativa (Identifikovanje problema, traženje rešenja, davanje predloga) Priprema odluke (Izrada plana, prikupljanje činjenica, analiza i selekcija informacija,definisanje osnovnog i alternativnog predloga odluke, predlaganje) Donošenje odluke (Izbor jedne od ponuđenih alternativa) Izvršenje odluke (Pretvaranje odluka u zadatke) Kontrola (Praćenje, prikupljanje, analiza podataka)
  38. 38. Problemi koji se javljaju u praksi Odsustvo motivacije za odlučivanje Neadekvatna stručnost za kvalitetno odlučivanje Subjektivnost u odlučivanju Nedovoljna odgovornost Nedovoljna informisanost Destruktivno odlučivanje Preplitanje nadležnosti Kod složenih organizacija javlja se problem odnosa nižih i viših organaupravljanja Neadekvatan metod rada
  39. 39. Mogućnosti rešenja pomenutih problema Učešće u odlučivanja mora biti pravo ali i obaveza Podsticati i motivisati želju za odlučivanjem Dobar sistem informisanja Izabrati stručne predstavnike organa upravljanja
  40. 40. SISTEM ODGOVORNOSTICelokupni sistem odgovornosti mora biti postavljen tako da stimuliše na akciju.Bolje je preduzeti i pogrešiti, nego uopšte ne preduzeti akciju.Odgovornost: Kolektivna PojedinačnaOdgovornost može biti: Moralno-politička Disciplinska Materijalna krivična
  41. 41. SISTEM KONTROLEKontrola - postupak proveravanja saglasnosti izvršavanja poslova sa usvojenimplanom, izdatim naređenjem i uspostavljenim principima.Predstavlja redovnu aktivnost praćenja poslovanja organizacije i njome se utvrđujestepen odstupanja stvarnog ponašanja organizacije od planiranog (željenog).Kontrola se uvek zasniva na određenim standardima u obliku: kvaliteta, kvantiteta,ekonomskih rezultata, troškova i vremena.S obzirom na subjekte kontrole: Unutrašnja SpoljnaS obzirom na predmet kontrole: Kontrola nad propisima Kontrola nad radom
  42. 42. S obzirom na sankcije: Pravna (sprovode je pravni organi) Vanpravna (sprovode je društveni organi)S obzirom na vremensku odrednicu: Preventivna Tekuća Naknadna
  43. 43. Automatska kontrolaU savremenim uslovima koriste se računari kao uređaji koji omogućuju automatskukontrolu.Značaj kontroleKontrola omogućuje: Jeftinije i brže poslovanje Kvalitetniju proizvodnju Izbegavanje troškova kvarova, zastoja i škartova Disciplinovaniji rad i pristupKarakter kontrole Opšta - po dometu (obuhvata sve procese i domete unutar organizacije), povremenskom trajanju (stalna - neprekidna) Sveobuhvatna (svi zaposleni imaju pravo da pitaju, predlažu, daju susgestije)
  44. 44. Principi kontrole Princip zakonitosti Princip istinitosti Princip samostalnosti Princip lične i kolektivne odgovornosti Princip pravovremenosti Princip stalnosti Princip racionalnosti Princip ekonomičnosti kontrole Princip selektivnosti Princip javnosti rada
  45. 45. DRUŠTVENE GRUPE U PROCESU RADADruštvene grupe predstavljaju zajednicu ljudi i sredstava, međusobno povezanihodređenim organizovanim procesima i odnosima, koje ona ostvaruje u cilju zadovoljenjapotreba svojih članova.Osnovni elementi društvenih grupa: Ljudi Društvena aktivnost Odnosi u kojima se ta aktivnost vrši Sredstva pomoću kojih se aktivnost vrši Ciljevi, interesi i potrebe koje se tom prilikom zadovoljavaju Rezultati koje grupa ostvaruje
  46. 46. Vrste društvenih grupa Velike / male Globalne / parcijalne Primarne / sekundarne Formalne / neformalne Otvorene / zatvorene Organizovane / neorganizovane Stabilne / nestabilne Kratkotrajne / dugotrajne
  47. 47. Funkcije društvenih grupa Formira pogled na svet svojih članova Određuje norme i obrasce ponašanja svojih članova Ocenjuje i kontroliše ponašanje svojih članova Primenjuje odgovarajuće sankcije prema članovimaSuština funkcionisanja društvenih grupa svodi se na činjenicu da je čovek društvenobiće, nužno upućen na druge ljude, na život u grupi.
  48. 48. Formalne grupeDruštvene grupe organizovane po unapred utvrđenim principima, unutar kojih potojiodređena podela rada, precizirana prava i obaveze, definisan status i uloga svakogčlana gupe, definisani ciljevi i zadaci grupe kao celine.Oblici formalnih grupa unutar organizacija: Saveti Odbori Komisije Sektori Službe Odeljenja Brigade TimoviBitna obeležja formalnih grupa: Formalna određenost Vidljivost Predvidljivost njihovog ponašanja Stabilnost, postojanost
  49. 49. Neformalne grupePredstavljaju spontano nastale primarne grupe čiji nastanak nije predviđen niti određenbilo kakvim propisima, niti uslovljen nekim spoljašnjim faktorom.Neformalne grupe nastaju na osnovama sistema ličnih i društvenih odnosa koji serazvijaju među ljudima u toku njihovih interakcija u formalnoj strukturi.Zajedničke karakteristike neformalnih grupa: Interes – postojanje određenog interesa članova grupe Spontanost – neformalne grupe nastaju spontano Nestabilnost – neformalne grupe su nestabilne Nevidljivost – aktivnost neformalnih grupa je često nevidljiva Područje delovanja – sfera delovanja neformalnih grupa skoro da je neograničena
  50. 50. Odnosi u neformalnim grupamaA AABBBCCC D DDE EEKRUG LANAC ZVEZDAČlan grupe A,B,C,D,E - simboli članova grupeUzajamno sporazumevanje
  51. 51. KRUG LANAC ZVEZDABrzina Mala Velika velikaTačnost Mala Velika VelikaOrganizacija Nestabilna Stabilna spora Stabilna brzaUloga rukovodilaca Neodređena Izrazita Vrlo izrazitaSatisfakcija Vrlo velika mala Vrlo malaKarakter neformalne grupe određuje:Metod njenog delovanjaStabilnostMoralZadovoljstvoOdnos članova međusobno,Odnos članova i rukovodstvaOrganizacionu pogodnost za operativno delovanje
  52. 52. Odnosi između formalnih i neformalnih grupaOdnosi nisu jedinstveni i jednosmerni, već složeni i međuzavisniKonflikti značajno utiču na složenost (zamršenost) odnosa Odnos podudarnosti Odnos suprotnostiNeformalne grupe su uvek manje od formalnihŠto je neformalna grupa manja ona je čvršća, stabilnija, mobilnija, manje vidljiva,bezličnija.Značajne razlike između formalnih i neformalnih grupa: Postojanost Stabilnost Solidarnost između članova
  53. 53. Funkcije neformalnih grupa Očuvanje kulture Održavanje sistema komunikacije Socijalna kontrola Društveni život
  54. 54. Podeljena mišljenja o neformalnim grupama: Negativna – rezultat čovekove iskrivljene svesti, ograničenosti i nesposobnosti dashvati racionalne ciljeve, karakter i suštinu organizacije Pozitivna – Smatraju je normalnom i prirodnom pojavom, nastalom iz nužnostizadovoljenja čovekovih socio-psihiloških potreba.U slučaju značajnijeg raskoraka između formalnih i neformalnih grupa, tada neformalnegrupe intenziviraju svoje delovanje. Formiraju se dve neformalne grupe: Klike (negativno dejstvo – opstrukcija) Interesne grupe (pozitivno dejstvo – radikalne aktivnosti)
  55. 55. LIČNOST U ORGANIZACIJILičnost individueSvaka ličnost je specifična i složena, a formira se pod uticajem: Bioloških faktora Prirodnih faktora Društvenih faktora Sopstvene aktivnostiKlasifikacija ličnosti: Dominantne Submisivne Narcisoidne Negativisti Destruktivne Normalne
  56. 56. Ličnost radnikaPredstavlja značajan faktor koji utiče na kvalitet međuljudskih odnosa u organizaciji.Podjednako je značajan odnos radnika sa drugim radnicima i sa menadžerima.Radnik mora poštovati ličnost menadžera i svoje aktivnosti bazirati na dobijenimuputstvima i savetima menadžera.Od njega se očekuje odgovornost, inicijativnost, kritičnost, davanje predloga, kreativnosti pružanje pomoći menadžeru.Treba da imaju profesionalan ali i prijatan odnos sa menadžerima ali ne i previše prisan.Treba da imaju želju za napredovanjem ali samo na društveno i organizaciono prihvatljivnačin.
  57. 57. Ličnost menadžera- Ima najznačajniju ulogu u međuljudskim odnosima u organizaciji.- Radnici ih doživljavaju kao personifikaciju organizacije.- Ne smeju buti pristrasni, treba da motivišu i poštuju radnike.Radnici najčešće navode da bi menadžeri trebali da budu: Sposobni Snalažljivi Inteligentni Požrtvovani Istrajni Inicijativni Ozbiljni Skromni Vredni Omiljeni
  58. 58. Osobine koje menadžeri, po mišljenju radnika, ne bi trebalo da poseduju: Spletkarenje Podmuklost Potkazivanje Ulizivanje Laktaštvo Bolesna ambicija Neozbiljnost
  59. 59. Osobine dobrih menadžera Vredni Inteligentni Komunikativni Pošteni Ambiciozni Energični Uporni Entuzijasti Fleksibilni Kreativni Optimisti Hrabri Agresivni Jake i stabilne ličnosti Odlučni Moralni.
  60. 60. Znanja i sposobnosti dobrih menadžeraSavremeni menadžeri moraju da poseduju zavidan nivo znanja i sposobnosti kako biodgovorili zadacima koji se pred njih postavljaju.Menadžeri moraju konstantno da uče. Moraju da se edukuju kako u stručnom, tako i uopštem smislu.Znanja koja menadžeri treba da poseduju: Funkcionalna znanja – omogućavaju menadžerima da iskoriste osnovne funkcijemenadžmenta: planiranje, organizovanje, kadrovanje, rukovođenje i kontrolu, kakobi rešili probleme sa kojama se suočavaju. Sistematska znanja – Omogućavaju menadžerima da upravljaju organizacijomkao skupom međusobno zavisnih delova čija koordinacija predstavlja uslovuspešnosti organizacije kao celine. Analitička znanja – omogućavaju menadžerima da rešavaju konkretnepojedinačne probleme, koristeći se pritom funkcionalnim i sistematskim znanjimakoje poseduju.
  61. 61. Veštine (sposobnosti) menadžera Tehničke sposobnosti - stručno znanje iz neke oblasti Ljudske sposobnosti – komunikacija, motivacija Konceptualne sposobnosti – analitičkog, sintetičkog razmišljanje, celokupnostMenadžerske veštine shodno nivou menadžmenta Osnovni (prvi) nivo - tehničke i ljudske Srednji nivo – tehničke, ljudske, konceptualne Najviši nivo – konceptualne, ljudske
  62. 62. Osnovne sposobnosti uspešnih menadžera Upravljačke - omogućavaju menadžerima organizacije da upravljaju pojedinimdelovima kao i organizacijom u celini Organizacione - omogućavaju menadžerima da izvrše pravilnu podelu rada, dadefinišu zadatke koje je potrebno izvršiti i odrede ko će izvršavati te zadatke Rukovodilačke - omogućavaju menadžerima da na adekvatan način u skladu sasituacijom u kojoj se nalazi organizacija izvrši usmerenje i motivisanje zaposlenih Liderske - omogućavaju menadžerima da organizaciju i ljude u njoj stalnousmeravaju ka budućnosti, novim idejama, razvoju, usavršavanju.
  63. 63. Posebne sposobnosti uspešnih menadžera Vizionarske sposobnosti Sposobnosti predviđanja Komunikacijske sposobnosti Retoričke sposobnosti Sposobnosti inicijative Sposobnosti selekcije važnog i nevažnog Analitičke sposobnosti Dijagnostičke sposobnosti Sposobnosti prilagođavanja – Primer ŽABE!
  64. 64. Radna karijeraPredstavlja profesionalni razvoj određene individue tokom njenog radnog veka sa svimnjenim usponima i padovima.Objektivni aspekt radne karijere: Promena radnog mesta Promena položajaSubjektivni aspekt radne karijere: Promena stavova Promena interesa Promena ponašanja pojedincaKarijera menadžera se mora: Planirati Obezbeđivati Razvijati Afirmisati
  65. 65. Faktori razvoja radne karijere Karakter postojećeg društveno-ekonomskog sistema Zanimanje roditelja Ekonomski status roditelja Inteligencija pojedinca Kvalitet i nivo obrazovanja Ambicioznost
  66. 66. Faze razvoja radne karijere Rana faza – traganje i uspostavljanje karijere (18 - 25 godina) Razvijena faza – napredovanje u karijeri (30 – 35 godina) Zrela faza – održavanje karijere (40 – 45 godina) Pozna faza (50 – 55 godina)

×