3. У прапостојбини,
Словени су се бавили
номадским сточарством,
примитивном
земљорадњом и пљачком.
Земљу су обрађивали
дрвеним ралом због чега
су имали мале приносе,
па су често морали да се
селе и да се баве пљачком
4. Словени су у
прапостојбини живели
по племенима, на
челу са племенским
старешинама, у
племенској
демократији. Све
одлуке доносили су
вољом већине .
5. Стари Словени били су пагани.
Веровали су у више богова и добре
и зле виле и духове који су били
посвећени природним појавама.
Најзначајнији словенски богови
су: Перун, врховни бог,
громовник,( на слици
лево),Дажбог (бог сунца), Весна
(богиња пролећа), Волос (бог
животиња), Триглав, Световид...
Својим боговима су приносили
жртве, а верске обреде су
обављали на отвореном простору.
С лева на десно: Дажбог,
Световид, баба Јага, богиња Весна.
6.
7. Стари Словени су били
гостопримљиви према
странцима и добри према
заробљеницима.
• У ратовању су
избегавали отворене
битке, већ су непријатеље
сачекивали у заседама.
Пре почетка битке
снажно би викали према
непријатељу, па ако би се
уплашио, напали би свом
снагом.
8. Временом прaпостојбина
Словена постала је потпуно
неплодна, па су Словени били
приморани да се селе.
• Сеобу су кренули у три
правца, ка истоку, западу и
југу. Отуда подела на
Источне Словене (Руси,
Белоруси и Украјинци),
Западне Словене (Чеси,
Словаци, Пољаци и Лужички
Срби) и Јужни Словени
(Срби,
Хрвати, Словенци и
македонски Словени).
Сеоба је почела крајем петог и
почетком шестог века.
9. Јужни Словени стижу до
леве обале Дунава.
Одатле са Аварима упадају у
Византију, пљачкају је
и са пленом се враћају назад. У
7. веку Словени и Авари
опседају Солун и Цариград.
Цар Ираклије им 626. године
наноси тежак пораз код
Цариграда.
После овог пораза Авари
настављају са пљачкањем по
Панонској низији, а Словени
одлучују да се трајно населе
по целом Балкану и делом у
Панонској низији.
10.
11. У Моравској,Константин и Методије су
обављали духовну мисију уз помоћ кнеза
Растислава и мноштва ученика.Жестоке
сметње су им предствљали римски
свештеници и Немачка феудална
власт.Словенски мисионари су били под
њиховим присмотром и изложени
клеветама.Константин и Методије су
били приморани да оду у Рим и да пред
римским Папом бране своју духовну
мисију.После 35 година просветитељског
рада у Моравској,Константин и Методије
су неколико месеци обнављали мисију у
Панонији код кнеза Коцеља.
Константин се замонашио и добио име
Ћирило,а умро је у Риму.Методије
наставља своју духовну делатност све до
смрти 885.
Њихови ученици: Горазд,Климент
Охридски,Наум, Константин
Преславски.
12. Прво словенско писмо
постаје ГЛАГОЉИЦА
коју је саставио
Ћирило, крајем 9. века.
• СТАРОСЛОВЕНСКИ
постаје четврти језик на који је
преведено Свето писмо, поред
хебрејског, грчког и
латинског.
На слици десно, Брижински
споменици, пример глагољице
из 11. века.
13. Пошто је глагољица била тешко и
компликовано писмо за
учење,ученик Ћирила и
Методија,Климент
Охридски,саставио ново и
једноставније писмо-ћирилицу,која
је добила име по његовом
учитељу Ћирилу.Ћирилица се још
назива и Азбука по почетним
словима(аз и буки).Ћирилица се
састојала од тридесет и осам слова,с
тим да су двадесет и четири узета из
грчког алфабета.Глагољица је
постала у XII веку званично
писмо,што остаје и до
данас.Ћирилица се задржала и
код православаца.
14. Најстарији споменици
• Најстарији датирани рукописи су:
• Потпис Великог Жупана Стефана Немање
• Потпис кнеза Мирослава
• Недатирани споменици су:
• Мирослављево јеванђеље
• Хиландарска повеља Стефана Немање
• Вуканово јеванђеље
• Најстарији натписи
су:Мирослављев,Благајски,Грдов,Поваљски и други.
15. Мирослављево и Вуканово јеванђеље
• Мирослављево јеванђеље писала су два
писара:Главни Вардамелеон и Глигорије.
• Вуканово јеванђеље је преписао старац
Симеон са још седморицом писара.
• Из XII века српскословенским језиком је
написана и читава средњовековна књижевност.
16.
17. У 11. и 12. веку развија се
српска ћирилица,
као и
СРПСКОСЛОВЕНСКИ
језик ,за потребе
православне цркве, али и
српске
средњевековне државе.
У 12. веку јављају се два
најзначајнија споменика
српске писмености:
МИРОСЛАВЉЕВО
ЈЕВАНЂЕЉЕ
ПОВЕЉА КУЛИНА БАНА
18. Јеванђеље, значи радосна вест, описи живота Исуса Христа у
Новом завету.
Први пример коришћења ћирилице је Самуилов натпис из
краја 10. века.
Најстарији, најзначајнији и најдрагоценији књижевни
ћирилски споменик, са краја 12. века је Мирослављево
јеванђеље.Рађено је за хумског кнеза Мирослава, брата
великог жупана Стефана Немање.Постоје два преписивача ,
која се помињу у тексту, један је сигурно монах
Глигорије.Рукопис има 181 лист пергамента, са
двостубачним текстом, украшеним разним
орнаментима:заставице, плетенице, иницијали и
минијатуре.Значајно је као један од најстаријих споменика
српског језика, али и као ремек дело калиграфије и
сликарства.
19. Занимљива је историја Мирослављевог јеванђеља.Чувало се у
Хиландару, где га је открио и први описао Рус Порфирије
Успенски.
Код Срба је први о њему писао Стојан Новаковић, који му је и дао
име. Када је 1896. године краљ Александар Обреновић посетио
Хиландар, добио је на поклон овај рукопис.Нестао је из двора
после Александрове погибије у Мајском преврату.
Пронађен је 1915., приликом евакуације, пренет преко Албанских
планина, приликом повлачења српске војске и било на Крфу до
1918.
Између два рата, налазило се у музеју кнеза Павла.За време Другог
светског рата, чувало се неко време у манастиру Рача, на Тари.
По завршетку Другог светског рата налази се у Народном музеју у
Београду. Од 2005. налази се на УНЕСКО-вој листи заштићене
светске интелектуалне баштине.
20. 1349. године написан је
Најзначајнији правни
документ писан
српском
ћирилицом на
старословенском
језику - ДУШАНОВ
ЗАКОНИК.
21. Део Јужних Словена прихвата хришћанство у 7. веку, у време цара
Ираклија из Византије, масовно у другој половини 9. века, у време мисије
Солунске браће, Константина ( Ћирила) и Методија ( 863-885).
Примањем хришћанства, Словени добијају прво писмо:глагољицу, потом
ћирилицу, тиме се шири писменост и развија књижевност.
Писмо је најважнија културна тековина, коју су са примањем хришћанства,
добили Словени, и то из Византије, писмо је ћирилично.
Први центри писмености и културе били су манастири и цркве, баве се
преписивачком делатношћу, прве школе, библиотеке и архиве.
Глагољицу је створио Константин(Ћирило), превео Свето писмо на
старословенски језик.
Ћирилицу је створио Климент и Наум, ученици Солунске
браће.Ћирилицу користе: Срби, Руси, Македонци, Бугари.
Најстарији и највреднији сачувани споменици ћирилицом су
Мирослављево и Вуканово јеванђеље.