2. • Многим животињама прети истребљење зато што не могу да опстану у свету који се стално мења
интервенцијом човека. Многе врсте су већ истребљене, а ако људи ништа не предузму да их спасу,
многе ће нове врсте следити исти пут. Иако може да звучи изненађујуће, нема ничега необичног у
вези са истребљењем, јер су она важан део света природе.
• Како се клима и пејзаж у одређеном подручју мењају милионима година, тако се мењају и животиње
које тамо живе. И како се развије нова врста, тако је нека друга приморана да напусти станиште и да
нестане.
• Биолози процењују да данас на свету живи неколико милиона врста, а можда чак и свих 30 милиона.
Ма о којој цифри да је реч, сада на Земљи живи више врста него икада пре. Геолози и биолози знају да
с времена на време долази до масовних истребљења, код којих велики број животиња заувек
изумире. На пример, верује се да су диносауруси и многи други гмизавци уништени после пада
метеорита у Мексику пре 65 милиона година. Већина животињских врста на свету су инсекти-
нарочито бубе и други бескичмењаци. Многе од ових врста, нарочито оне у тропским шумама, сада
доживљавају истребљење.
Ендемске и угрожене врсте Србије
3. Ендемске и угрожене врсте Србије
• Међународни савез за очување природних ресурса (“ИУЦН”) објавио је Црвену листу животиња којима прети
истребљење. Тренутно има око 5500 животиња које су сврстане у више категорија, укључујући истребљене,
угрожене и рањиве. Скоро четвртина свих сисара налази се на овој листи, а око четири одсто гмизаваца и
водоземаца.
• Биљни и животињски свет Србије је веома разноврсан и богат. У Србији постоји 215 врста биљака и 429 врста
животиња које су као природне реткости стављене под најстрожи степен заштите државе. Међу угроженим
животињама је 273 врста птица, као и 66 врста сисара. Заштићена је и 41 врста бескичмењака, 34 врсте
инсеката и 15 врста риба. Од 6 биорегиона који постоје у Европи, 5 је заступљено у Србији, што довољно
говори о богатству биодиверзитета код нас. Опстанак многих биљних и животињских врста данас је угрожен,
многе се налазе пред ишчезавањем, а велики број је и заувек нестао. Као и већина земаља, Србија има своје
црвене књиге у којима се налазе листе ишчезлих и крајње угроженијих врста.
• У свету је такође формирана и Црна књига флоре и фауне у којој је попис више хиљада врста које је човек
заувек уништио. И Србија је нашла место у њој и то са 4 врсте које су неповратно изгубљене из светског
генофонда, а живеле су само у Србији: безчекињаста удовичица, Панчићев слез, Врањски слез, и Моравски
орашак.
4. • До изумирања одређених биљних и животнинским врста највећој мери због
људи и људских делатности. Скоро све природне делатности човека као што
су пољопривреда, шумарство, туризам, грађевина, индустрија, доводе до
мењања природних услова у екосистемима. На овај начин одређене биљне и
животињске врсте изумиру јер су директно или непосредно погођене
променама које човек врши, а неке од њих немају могућност адаптације на
нове услове. Србија има неколико десетина заштићених животних
станишта, резервата, паркова природе и националних паркова. Упркос томе,
многе биљне и животињске врсте у Србији су драстично угрожене.
• Применом регулатива и студија које би довеле до проналажења начина за
опстајање екосистема и људског друштва. Стратегије за очување и
повећање броја јединки и обезбеђивање услова за њихов опстанак значе да
ће се обезбедити услови за преживљавање биљака и животиња.
Разлози изумирања одређених биљних и
животињских врста
5. Угрожене животиње у Србији
• Степски соко настањује отворен простор, најчешће неке литице или дрвеће. Има га од
источне Европе па преко Азије све до Манџурије. Он је углавном селица, осим у јужним
деловима његовог станишта, зиму проводи у Етиопији, на Арабијском полуострву,
северном Пакистану или у западној Кини. Главни узрок угрожености степског сокола је
криволов.
• Орао крсташ или империјални орао, је импозантна грабљивица која је некада
насељавала широке пределе Евроазије а данас је њен број веома смањен и под претњом је
истребљења. Овај орао насељава степе, ретке шуме и полупустиње, па је тако један пар
крајем осамдеседих и почетком деведесетих био примећен у регионима Делиблатске
пешчаре али је непажњом надлежних (једна птица је убијена) као и због промене
хабитата, Крсташ нестао из Баната. Један пар је виђен и у пределу Фрушке горе.
• Црни даждевњак је водоземац из рода даждевњака. Животни век им је најмање десет
година. Будући да су отровни, предатор их углавном избегавају. Отровом стварају
паротидне жлезде. Имају 4 реда отровних жлезда које се протежу дужином тела. Отров је
неуротоксичан, па било који покушај неког предатора да их поједе најчешће завршава
смрћу обе животиње. Живи само у Алпима и Динаридима, тачније у земљама: Албанија,
Црна Гора, Хрватска, Босна и Херцеговина, Србија, Немачка, Аустрија, Словенија, Италија,
Швајцарска.
6. Угрожене биљке Србије
• Панчићева оморикa, планине средњег тока Дрине у западној Србији (Тара,
Милешевка)
• Тиса, налази се по планинама и клисурама
• Молика, расте на Шар-планини и Проклетијама
• Степски божур који расте у Делиблатској пешчари
• Гороцвет, расте на Фрушкој гори
• Росуља, може се наћи на Старој планини и Власини.
7. Угрожене биљке Србије
• Панчићева оморика:
Панчићева оморика је врста четинарског дрвета које расте само у Западној Србији и Источној Босни. То је танко и
витко дрво које достиже висину до 50 метара. Ово дрво потиче из далеке прошлости. Име је добила по српском
ботаничару Јосифу Панчићу који ју је открио на планини Тари 1875. године, код села Заовине и Растишта. Панчићева
оморика је угрожена биљна врста. Некада се Панчићева оморика распростирала на великом подручју Балканског
полустрва. Ова праисторијска врста из доба терцијара, усљед промјене климе, успјела је да се сачува само на подручју
доњег и средњег тока ријеке Дрине. За конкретну заштиту овог ендема не постоје законски оквири у нашој земљи.
Некада се радило на томе да се дио кањона ријеке Дрине, на сребреничкој територији, прогласи парком природе,
међутим, изгледа да се одустало од тога.
8. Угрожене биљке Србије
• Росуља:
Росуља је биљка месождерка која се храни инсектима. Расте у близини Власинског језера Некада су под њом била читава поља. Данас
росуља "бежи" пред налетом хемије. Садња семенског кромпира који овде успева уз употребу пестицида и других хемијских средстава
делује погубно на ову биљку. Постоји слово закона о заштити природних реткости. Упркос томе, а према логици да су закони
направљени да се крше, росуља полако нестаје.
• Банатски божур:
Банатски божур је биљка прелепих, упадљиво црвених цветова. Цвет је крупан, појединачан, полусиметричан, црвено-розе боје. Цвета
на пролеће од марта до маја. Разне врсте божура расту дивље и гаје се као наше омиљено народно цвеће. Биљка је отровна и није
довољно испитана ни хемијски ни клинички. Због несавесног брања данас је постао реткост. Ова угрожена врста опстаје само још у
Делиблатској пешчари.
9. Закључак
• Потпуно разумевање живота животиња у дивљини од изузетне је важности за рад на отклањању
штете од људских активности у неком станишту.
• Човек мора на себе прузети улогу чувара и омогућити свим врстама да несметано наставе свој
живот и развој. Само на тај начин хармонија на планети Земљи може бити успостављена.
• За пар деценија може доћи до тога да буде угрожена готово трећина животињских врста на
свету у случају да температура на Земљи порасте за један Целзијусов степен.
• УН процењује да ће у будућности биљне и животињске врсте нестајати много брже него што су
откриване - по три на сат.
• Национални паркови представљају уточиште за животињске врсте за чији угрожени опстанак је
одговоран човек. Само повећаном свешћу и подржавању концепта националних паркова за ове
врсте постоји будућност.
