metali, hemija

1. BAKAR
Autori prezentacije:
Jovan Ćosović i Aleksandar Lazarević VIII-1
OŠ ”Jovan Duĉić”
Beograd, novembar 2013.


2. 
Bakar je poznat od davnina, kao osnovni
sastojak bronze.

Zapravo, poznat je još u praistorijsko doba, pa
se i doba u ljudskoj istoriji naziva Bakarnim
dobom.

Latinski naziv za bakar je cuprum iz kojeg je
izveden simbol za elemenat (Cu).

3. Nalaženje:

U malim koliĉinama je u elementarnom
stanju, ali uglavnom je u obliku jedinjenja.

Zastupljen je u zemljinoj kori u vidu minerala
(halkopirita, halkozina,...)

Najveći izvor bakra u ishrani su morski plodovi a
meĊu njima bakra najviše ima u ostrigama.
Bakar se takoĊe može naći i u zrnastom crnom
hlebu, mahunastom povrću, kuvanim
iznutricama i kiviju.

4. Osobine:

Ĉisti bakar je crvenkasto-braon boje

Mek metal

Vrlo velike toplotne i elektriĉne provodljivosti

Na vazduhu ne podleže koroziji

5. Atomski
broj
Relativna
atomska
masa
Oznaka

6. Jedinjenja:

CuSO4 ima baktericidne osobine,a bezvodni
upija vodu.

Kompleksna jedinjenja bakra su stabilna.

Vodeni rastvori soli bakra(I) imaju intezivnu
zelenu, a rastvori soli bakra(II) intenzivnu plavu
boju.

7. Rastvori:

Bakar sa kalajem, cinkom, molibdenom i drugim
prelaznim metalima ĉini grupu rastopa koji se
uopšteno nazivaju bronziti.

Od njih su najpoznatiji: tombak koji podseća na
zlato i koji ima veoma dobre mehaniĉke osobine
i otpornost na koroziju.

8. Upotreba:
Bakar se masovno upotrebljava za produkciju
elektriĉnih provodnika i uopšte u elektronici.
 Bakar se dodaje u razne legure. Meša se i sa
srebrom i zlatom što u znatnoj meri poboljšava
njihove mehaniĉke osobine.
 U graĊevinarstvu se bakar koristi kao krovni
pokrivaĉ i za izradu oluka, a od skora i kao
materijal za oblaganje fasada.


10. Alhemija:
Alhemiĉari su znali za bakar i koristili
ga.Alhemijski simbol za bakar je isti kao I simbol
za ženski pol (♀).
 Paracelzus, koji je praktiĉno uveo poznavanje
hemije u medicinu (hemijatrija) je u terapijama
koristio hemikalije, koje su izmeĊu ostalog
sadržavale i bakar.


11. Bakarno doba:
Još u 6. milenijumu p.n.e. ĉovek je koristio
bakar, što dokazuju perlice pronaĊene na
arheološkim lokalitetima, koje su napravljene od
samorodnog bakra, ali to se ne može smatrati
za poĉetak metalurgije.
 Period u praistoriji koji je obeležilo poĉetak
metalurgije i otkriće bakra, metala koji poĉinje
da se koristi u izradi primitivnog oruĊa i oružja u
literaturi se naziva Bakarno doba
(eneolit, halkolit ili kameno bakarno doba).


12. 
Mešanjem bakra i kalaja dobijena je tvrda
legura - bronza, koja potiskuje u potpunosti
kamen kao materijal za izradu predmeta. Bakar
nije jedini metal po kome je nazvano ĉitavo
jedno doba u praistoriji ĉoveĉanstva, upravo po
bronzi naziva se sledeće doba-bronzano doba.