JoakimInterFest se održava svake godine od 7-15. oktobra u Kragujevcu, Knjaževsko–srpskom teatru. Festival je dobio ime po Joakimu Vujiću (1772-1847), direktoru prvog srpskog teatra osnovanog u Kragujevcu 1835. godine. Domaćin Festivala je Knjaževsko–srpski teatar, a glavni pokrovitelj Grad Kragujevac.

1. J o a k i m I n t e r F e s t a 2 0 1 3 . g o d i n e • b r o j 5 • 1 1 . o k t o b a r
Dan četvrti -„Kuhinja“
ŽAL ZA STARIM DOBRIM VREMENIMA ILI
(NE)VERBALNA RITUALIZACIJA DEMOKRATIJE
Na repertoaru 8. JoakimInterFesta, četvrtog takmičarskog dana
bila je predstava„Kuhinja“ Narodnog pozorišta Republike Srp-
ske iz Banja Luke, rađene po literarnom predlošku pesama austrij-
skog pisca Petera Handkea koju je kao autorski projekat osmislio
i režirao Mladen Materić. Materić je bio dugogodišnji profesor na
predmetu - pokret na Akademiji scenskih umetnosti u Sarajevu, je-
dan je osnivača i rukovodilac scene„Obala“ i poznatog„Tetoviranog
pozorišta“ u kojem se, od samog početka njegovi članovi okreću
traženju jednog novog pozorišnog izraza. Od izbijanja rata u Bosni i
Hrecegovini živi i radi u francuskom gradu Tuluzu.
Jedan od aktera predstave, glumac Aleksandar Stojković, uče-
stvovao je sa svojim ansamblom i ranije na kragujevačkim festiva-
lima.
– Koncepcijski se naša predstava uklapa u selekciju festivala
zbog toga što ima veoma malo teksta, svega desetak replika, pa je
samim time razumljiva svakome, svuda i na svakom mestu, bez ika-
kve potrebe za prevodom ili bilo kakvih dodatnih tehničkih poma-
gala, kaže on.
Po njemu proces rada, na ovom projektu bio je nesvakidašnji.
– Reditelj predstave Materić je pre rata bio profesor scenskog
pokreta na sarajevskoj Akademiji, već dve decenije živi i radu u Tu-
luzu, i spešno se bavi ovom vrstom neverbalnog pozorišta već dece-
nijama. Proces rada je bio dug. Prvih mesec dana radili smo sa njim
samo pokret, kao da smo na akademiji -„vratili smo se u školu“. Ra-
dili smo vežbe za koje na početku nismo shvatali„kako će se sve to
uklopiti u predstavu“ a Materić nam nije dao čak ni najmanje nazna-
ke - na šta će sve to na kraju da liči, priseća se Stojković, naglašava-
jući da je za sve učesnike predstave rad na„Kuhinji“ bio veliki izazov.
– Ovakav komad nikada niko nije imao na repertoaru u pozori-
štima Republike Srpske, iskren je on.
Sam festival ocenjuje kao dobro koncipiranu smotru.
– Velika je stvar kada dolaze ljudi u Kragujevac sa raznih strana,
sa različitim umetničkim poetikama, tako da su ljudi koji gledaju po-
zorište, kao i oni koji ga„prave“ u prilici da se uporede i ogledaju sa
drugima i procene gde su oni u ovom pozorišnom trenutku. Festival
je univerzalan, širok, otvoren za razne teatarske estetike. Slučajno
sam danas, u kafani, čuo kako ljudi za stolom do našeg razgovaraju
o pozorištu. Kad god je ta tema na„repertoaru“ ja odmah načuljim
uši. Oduševilo me ono što sam čuo jer su ljudi rekli kako je ovogo-
dišnji BITEF u svojoj selekciji imao samo tri dobre predstave a na
JoakimInterFestu su sve odlične. Definitivno je to jedan od najujed-
načajnijih festivala i to je uvek lepo videti, zaključuje Stojkovič.
Njegov kolega Zlatan Vidović (najširoj publici poznat po ulozi u
filmskom hitu „Zduhač“) treći put („Divlje meso“ i „Narodni posla-
nik“) je na interFestu.
– Naša predstava se uklapa u moto„Živeti sa drugima“ po svojoj

2. 2 JoakimInterFest 2013
Reč kritike
PREKOGRANIČNE
ZAVRZLAME
(SAM ĐAVO – PASS-PORT SZEGED/SEGEDIN – autorski pro-
jekt reditelja Andraša Urbana – produkcija KOSTOLANJI DEŽE
Subotica)
... Nekad se u Segedin išlo na lud kafanski provod za male pare,
a danas se taj provod plaća mnogo skuplje, pa se manje ide tamo...
Švercovalo se svakojakih stvari iz Segedina u Suboticu – do naj-
većeg buvljaka na Balkanu, a još ranije – nosilo se u Segedin sve i
dobro se prodavalo....Vremena se menjaju, ljudi i običaji se uspo-
stavljaju u vrlo dinamičnom sklopu.
Andraš Urban poduhvatio se u ovom međudržavnom, projek-
tu – igraju glumci „Kostolanji Deže“ pozorišta i gosti iz Segedina
– da se poigra sa stereotipima i da, sveže i duhovito, modernim po-
zorišnim izrazom, preispita mnoge površne i dubinske probleme,
koji postoje na relaciji života i stvaranja, između ova dva grada.
Praktično – ova predstava – SAM ĐAVO – jedan furiozni kritički ka-
bare – deo je veće celine – sprema se cela TRILOGIJA, koja će pret-
postavlja se, obuhvatiti mnogobrojne teme o kojima se priča, ali i
o kojima se do sada uporno ćutalo, u prikazivanju života Mađara
u ova dva grada. Naravno – kako to Urban Andraš uvek radi – po-
zorišna sredstva su ples, muzika, tekst, slika, skulptura, ironija, ske-
čevi, akrobatika, striptiz, ispovesti, bolna podsećanja, lakrdija, tra-
gične opaske... Sve to sklopljeno je u jednu žestoku scensku priču,
vizuelno bogatu i dinamičnu. Glumci – Kata Čorba, Kinga Mezei,
Gabor Mesaroš i Ištvan Šereš Pipu, razigravali su prostor i ambijent
- višeznačnu scenografiju Ede Šinkovića sa skulpturama Danijela
Mamužića, pevali i plesali uz muziku Riharda Doboa u koreografiji
reditelja i saradnika Ištvana Šereša Pipua... Sve je skakalo, trčalo,
skidalo se do gole kože i zasmejavalo sarkastičnim opaskama, pe-
valo, izazivalo...da se sve treslo.
Zapravo – sve je počelo tako što su glumci išli ulicama dva gra-
da i postavljali razna škakljiva pitanja stanovnicima i od tih odgo-
vora sklopili i tekst i scenario događaja. Tako su, na neki poseban
umetnički i autorski način, odgovorili i sami na dugotrajne trau-
matične enigme, koje su se uspostavile i obeležavale odnose tih lju-
di. Sve je mišljeno tako da OTVORI zatvorenu komunikaciju i da se
ljudi bolje razumeju....Pa šta ćeš više od umetnosti? Ovde su zadaci
bili sasvim, sasvim ispunjeni! Bravo!
Goran Cvetković, pozorišni kritičar i selektor JoakimInterFesta
sveukupnosti u tim različitostima a, takođe i po svojoj simbolici, jer
je reč o predstavi pokreta - bez teksta. Ona odražava neku nostalgič-
nu notu za načinom života na ovim prostorima kakav je nekada bio
i pokazuje koliko se današnji tempo svakodnevnog života razlikuje
od toga nekadašnjeg. Ovakvo izvođenje„Kuhine“ se zbog svoje ne-
vrbalnosti nalazi na univerzalnom nivou u poruci festivala. Po meni
„tačno“ je što se naša predstava našla u selekciji ovako zamišljenog
festivala, smatra Vidović.
I za njega je Joakim InterFest značajna, međunarodna pozorišna
manifestacija.
– Već sam po treći pu na JoakimInterFestu i on je, po meni ja-
ko dobar i jedan od značajnijih festivala ne samo u Srbiji nego i na
prostorima bivše Jugoslavije, baš zbog toga što gaji i neguje tu ša-
renolikost i nema strogu i okamenjenu formu već se širi iz godine u
godinu i stalno se osvežava sa novim vrstama predstava i različitim
i drugim teatarski izrazima, sa sve više i više vere u nove pozorišne
mogućnosti. Baš u tome je njegov najveći značaj, zaključuje on.
Član žirija Laslo Keseg, reditelj o InterFestu čuo je još ranije od
svog kolege Andraša Urbana.
– Iskreno, mislim da je JoakimInterFest super. Predstave koje
sam do sada video postavljaju, ali zaista, prava pitanja. A, po meni
je u pozorištu najvažnije to da nema nametanja nekih solucija i re-
šenja kao ni sveznajućeg stava, već umeti da na sceni, u predstavi
„postavite“ pravo pitanje, potencira on.
I način na koji je festival osmišljen jako mu se dopada.
– Apsolutno mi se sviđa. Kako ja shvatam, za sada, a, već peti
dan sam tu, ova smotra donosi jednu potpuno novu percepciju, no-
vi ugao pozorišnog gledanja. I to je super, jer uvek će se naći oni koji
imaju baš „pozorišno oko i uvo“ da „to sagledaju, poslušaju i razu-
meju“. Baš ovakve manifestacija kao što je JoakimInterFest koje sam
ja kao mlad gledao u Subotici, poput „Šekspir“ ili „Molijer“ festiva-
la sam potpuno izmenio svoj stav o teatru i formirao svoje viđenje
pravog pozorišta. Bez tih festivala ne bi bio isti čovek. Posebno me
raduje što u publici ima dosta mladih u, što je poseban kvalitet fe-
stivala a ne samo njegovo„donošenje“ i„prenošenje“ novih pozori-
šnih„informacija“ u ovu teatarsku sredinu, navodi on.
Iako smo tek u prvoj polovini InterFesta Keseg ističe da je na nje-
ga poseban utisak ostavila sledeća činjenica:
– Najvažnije je to, što su sve predstave„pametne“ na pozorišne
ali i sve ostale načine, a dopada mi se što nisu pretenciozne, ohole,
kao„važne“ same po sebi, analitički zaključuje naš sagovornik.
Kragujevačka festivalska publika odlično je razumela sinoćnu
banjalučku predstavu i nagradila je aplauzom.
Na okruglom stolu, zbog odsustva reditelja Materić, koji ima
premijeru u Tuluzu, kako se izrazila voditelja razgovora Danica Pa-
jović glumci Slađana Zrnić, Miljka Brđanin Babić, Ljubiša Savanović i
Aleksandar Stojković su bili„generalni zastupnici predstave“.
Po mišljenju voditeljke ova predstava je studija mogućih situa-
cija u kuhinji kao centru porodičnog života i prava evolucija privat-
nog života 20. veka.

3. 11. oktobar 2013. 3
Večeras na repertoaru
Scena Joakim Vujić, petak, 11. oktobar 20.00
Alen Ejkborn
SKRIVENE STREPNJE
Prevod, režija: PRIMOŽ BEBLER
Scenografija: PIETRO LANTIERI
Kostimografija: JELENA PETROVIĆ
Muzika: VLADIMIR PEJKOVIĆ
Lica:
Nikol: Sonja Milojević
Stjuart: Ivan Tomašević
Den: Vladimir Milojević
Embrouz: Strahinja Barović
Šarlot: Deana Kostić
Imodžin: Ivana Terzić
Artur: Zoran Karajić
Predigra:
Dejvid Ajvz
JASNA STVAR
Igraju: Deana Kostić, Vladimir Milojević, Ivana Terzić, Strahinja
Barović
O predstavi
Dopao mi se ovaj komad starog pozorišnog lisca, već na prvi
pogled – na jednoj strani veština kojom su isprepletane priče
šestoro ljudi, a na drugoj talenat kojim ih oplemenjuje. Svako-
dnevnom životu autor dodaje ono zrno soli koje ga pretvara u
događaj vredan pažnje.
Ovo je savremena urbana priča o ljudima koji nemaju ni pre-
više ni premalo novca, ne bave se opstankom u tom primarnom
egzistencijalnom smislu niti brinu o opstanku sveta, bave se so-
bom, svojim opstankom među ljudima koji ih okružuju – bore
se svojim željama u blagoj neverici da su ostvarljive.
Ta borba je katkad dramatična ali češće komična, odnosno
tragikomična, jer je ispričana sa nemalo simpatije ali i sa do-
brom merom ironije.
Upoznajemo tri muška i tri ženska lika. Oni muški su daleko
od patrijarhalne odlučnosti, deluju zbunjeno, pomalo frustrira-
no i kao da se prepuštaju toku događaja, a one su preuzele inici-
jativu, nemaju mnogo dilema i dosledno sprovode svoje projek-
te… no i jedni i drugi završavaju tamo gde bi ih ostavio i Čehov,
pošto je ispričao neki prelomni momenat iz njihovog života.
Primož Bebler
– U pitanju je mizanscenski veoma kompleksna predstava, kore-
odrama koja tokom izvođenja zahteva veliku glumačku koncentra-
ciju. Poetski momenti, literarni predložak po delima Handkea pocr-
tavaju atmosferu kuhinje, odnosno načina života koji izumire zbog
savremenog tempa življenja, naglasila je ona, upitavši aktere pred-
stave da li su brojni likovi u njoj samo pasivni - u kuhinji samo pri-
maju vesti koje im donose muževi, pak, jasno naglašenih profesija.
Glumci se nisu složili sa njenim viđenjem, kao i deo publike, od-
govorivši da predstava nije pravljena u tom pravcu, već kao žal za
starim dobrim vremenima koja nestaju u tempu života u savreme-
nom dobu.
– Dok smo radili na predstavi, prisećali smo se običnih stvari,
uspomena iz detinjstva, dešavanja koja nam sada, očigledno nedo-
staju i preko kojih danas samo pretrčavamo zbog furioznog tempa
savremenog življenja. Možda su te stvari bile banalne ali su imale
svoju lepotu, i sada nam svima toliko nedostaju poput: mirisa prže-
ne kafe, mirisa hleba, porodičnog ručka, pozdravljanja sa detetom
pre odlaska u školu, rekao je glumac Aleksandar Stojković, dodavši
da je u njihovom procesu rada ali i u samoj predstavi jasno nazna-
čeno da život nije samo to, već su i smrt, rat, stradanje sastavni deo
života.
– Želja nam je bila da pokažemo razbijanje porodice kroz čitav
20. vek, od scene sa markizom koji se gadi kuhinje, do završne sce-
ne u kojoj njegova maramica završava kod predstavnika Evropske
Prateći program
UMETNIČKO VEČE SA GRADIMIROM GOJEROM
Scena Ljuba Tadić, subota, 12. oktobar – 18 sati
unije koji nam donosi električno kučence kao jasan znak da su nam
odredili sa čime ćemo se od sada igrati i zanimati. Hteli smo„Kuhi-
njom“ da upozorimo da će, u kojem pravcu se savremeni svet kreće,
porodica uskoro sigurno nestati, pojasnio je on.
– Ovde je reč o posebnom stilu igranja predstave, koji je sam po
sebi kritičan, tipičnom hiperrealizmu, kao u slikarstvu, koji ukazuje
na sve probleme koji se kriju iza svih tih stvari, smatra selektor Joa-
kim InterFesta Goran Cvetković. Predstava je mnogoznačna i nika-
ko ravnolinijska a odlikuje je i fascinantna pozorišna tehnika, pravi
scenski perfekcionizam, zaključio je on.
I po mišljenju kragujevačke glumice Isidore Rajković predstava
„Kuhinja“ je zaista fascinantna.
– Gledajući je, možete da osetite toplotu kakva se retko danas
viđa u pozorištu, pohvalila je ona banjalučku predstavu.
Prebrzo živimo, više uopšte nemamo vremena za svakodnevne,
„male“, ljudske stvari i osećanja te je sinoć prikazana „Kuhinja“ tu-
žna, ozbiljna, nostalgična predstava o sudbini čoveka, bio je opšti
zaključak svih učesnika razgovora.

4. 4 JoakimInterFest 2013
Osmi JoakimInterFest - 7. do 15. oktobra
ŽIVETI SA DRUGIMA
Selektor
Goran Cvetković
Žiri
Goran Marković, reditelj
László Keszég, reditelj
Vladimir Milčin, reditelj
Voditelj okruglog stola
Danica Pajović, dramaturg
Vizuelni identitet
Srđan Stevanović
Urednik štampanih izdanja
Zoran Mišić
Nagrade
Joakimova nagrada za najbolju predstavu
Joakimova nagrada za režiju
Joakimova nagrada za glumu
Joakimova nagrada za vizuelnost
Joakimova specijalna nagrada
Za izdavača
mr Vojo Lučić
Scena Joakim Vujić, ponedeljak 7. oktobar - 20 sati
POREKLO SVETA - Stadthteather Ingolštat, Nemačka,
autor Soren Voima, režija Knut Weber
Scena Joakim Vujić, utorak 8. oktobar - 20 sati
LET IZNAD KOSOVSKOG POZORIŠTA - produkcija
Quendra multimedia, Priština, autor Jeton Neziraj,
režija Blerta Neziraj
Scena Joakim Vujić, sreda 9. oktobar - 20 sati
SAM ĐAVO-PASS-PORT/ SZEGEDIN - Kostolanji Deze
Szihnhaz, Subotica, reditelj Andraš Urban
Scena Joakim Vujić, četvrtak 10. oktobar - 20 sati
KUHINJA - Narodno pozorište Republike Srpske, Banja
Luka, autor Piter Handke, reditelj Mladen Materić
Scena Joakim Vujić, petak 11. oktobar - 20 sati
SKRIVENE STREPNJE - Šabačko pozorište, Šabac,
autor Alen Ejkborn, reditelj Primož Bebler
Scena Joakim Vujić, subota 12. oktobar - 20 sati
GREBANJE ILI KAKO SE UBILA MOJA BAKA -
Bosansko narodno pozorište, Zenica, BiH, autor Tanja
Šljivar, reditelj Selma Spahić
Scena Joakim Vujić, nedelja 13. oktobar - 20 sati
IZBRISANI - 25.671- Prešernovo gledališče, Kranj,
Slovenija, autorski projekat, reditelj Oliver Frljić
Scena Joakim Vujić, ponedeljak 14. oktobar - 20 sati
ELIJAHOVA STOLICA - Jugoslovensko dramsko
pozorište, Beograd, autor Igor Štiks, reditelj Boris
Liješević
Scena Joakim Vujić, utorak 15. oktobar - 20 sati
Predstava u čast nagrađenih
OPSADA I PAD KONSTANTINOPOLJA 1453 -
Produkcija Dunavfesta i Knjaževsko-srpskog teatra
Kragujevac, adaptacija Gorana Markovića
Prateći program festivala
Galerija Joakim, ponedeljak, 7. oktobar - 19 sati i 30 minuta
Otvaranje izložbe umetničkih fotografija na temu„ŽIVETI
SA DRUGIMA“
Scena Ljuba Tadić, sreda, 9. oktobar - 18 sati
Javno slušanje radio reportaža„MEDALJA“ i„KRUPA“,
autora Tomislava Santrača
Scena Ljuba Tadić, subota, 12. oktobar – 18 sati
UMETNIČKO VEČE SA GRADIMIROM GOJEROM
Scena Ljuba Tadić, ponedeljak, 14. oktobar - 18 sati
VEČE SA GORANOM MARKOVIĆEM i promocija njegovog
romana„MALE TAJNE“ u izdanju„Klia“. Razgovor vodi Zoran
Hamović
Zgrada Uprave grada Kragujevca, sala 105, utorak, 15.
oktobar - 12 sati
Debata na temu„KULTURA I EU INTEGRACIJE“
Galerija Joakim, utorak, 15. oktobar - 19 sati i 30 minuta
Otvaranje izložbe plakata sa konkursa magazina„Lice ulice“
pod nazivom„SIROMAŠTVO RE: AKCIJA“